O tome kako da sami sebi kreiramo karijeru razgovarali smo sa kreativnim koučem Aleksandrom Sašom Simović

Opisujući sopstveni životni i poslovni put, naša sagovornica Aleksandra Saša Simović otkriva nam šta to znači život vredan divljenja.

by | 1 juna, 2021

Na određene stvari u svom životu ne možemo da utičemo. Od nas ne zavisi, između ostalog, genetika sa kojom ćemo se roditi, niti mesto rođenja, ne biramo osobe koje će nas u najranijem detinjstvu odgajati i vaspitavati niti jezik kojim ćemo progovoriti… Ipak, mnogo je više onih stvari na koje u životu možemo da utičemo, da ih izaberemo, promenimo, izborimo se za njih, “skrojimo ih” prema sopstvenim željama… Samo ako se potrudimo.

Aleksandra Saša Simović, koju danas možemo predstaviti kao kreativnog kouča i voditeljku podkasta, savršen je dokaz za to. Ona je uspela da od svojih interesovanja i životnih strasti, odskačući od ustaljenih šablona i stereotipa, izgradi potpuno originalnu karijeru. Sašin primer nas uči da nije nemoguće da sopstveni život prilagodimo sebi da bi nam u njemu postalo udobno i potaman. I da je važno da u životu uživamo, sa širokim osmehom na licu.

Kako je sve počelo?

Završila sam srednju ekonomsku školu u Kraljevu. Od malena sam pisala. Talenat sam nasledila od pokojnog deke, novinara Milana Glišovića koji je bio dobitnik nagrade za životno delo Udruženja novinara Jugoslavije.

Znala sam da želim da se bavim novinarstvom, ali sam ipak poslušala porodicu i upisala ekonomiju. Opirala sam se tim savetima, ali sam presekla nakon razgovora sa jednim od najboljih novinara sa ovih prostora, dedinim drugom, Jovom Sćekićem.

Nakon vremena provedenog na Ekonomskom fakultetu, shvatila sam da sam nesrećna, napustila sam ekonomiju i nakon toga završila novinarstvo.

U međuvremenu sam već počela da pišem. Moj prvi posao je bio za magazin “Gloria”. Duška Jovanić mi je bila veliki vetar u leđa i osnažila me je da ne odustanem od svojih snova. Nakon toga sam radila intervjue za emisiju „Biljana za vas“, pa sam pisala i za magazin “Hello!” i to sjajne priče. Moj intervju sa pevačicom Rijanom bio je vredan naslovne strane. Za mene tad mladu, to je bio veliki podstrek da budem još bolja.

Svojim prelomnim trenutkom u dvadesetim godinama smatram period kad sam sebi iskreirala profesiju, ni ne sluteći da ću time otvoriti vrata generacijama koje dolaze. Postala sam PR menadžer, a klijenti su mi bili noćni klubovi. Mnogo poznatih dolazi u klubove, vodila sam računa da sve bude kako treba, da novinari dobiju materijal, ali i da se javne ličnosti dobro osećaju. Najviše vremena provela sam kao deo tima kluba “Freestyler”. Kad se sve skupi, skoro 15 godina.

U klubu “Mr. Stefan Braun” imala sam priliku da pokažem javnosti šta je dobra zabava, ali i da zajedno pomognemo onima kojima je pomoć bila potrebna. Humanitarni rad mi je mnogo značio. 2008. godine bila sam i lični asistent Ani i Vladu Divcu, ali i domaćin svim njegovim gostima iz NBA. To iskustvo mi je bilo drugi prelomni trenutak. Ana Divac je u meni videla ono što ja tad nisam videla u sebi i stalno me je motivisala da pomeram sopstvene granice, a to radi i dan-danas. Ona je moja podrška u svemu.

Svi ti poslovi koje sam radila doveli su me do toga da kao PR menadžerka Marije Šerifović odem i na Eurosong. Bile smo u Azerbejdžanu, Marija je tad bila gošća u revijalnom delu. Mogućnost da zavirim iza scene tako velikog takmičenja takođe mi je mnogo značila.

Mnogo je projekata na kojima sam radila i sigurno ću neki i propustiti. Evo, 11 godina kreiram magiju sa timom vinarije “Zvonko Bogdan”, oni su mi već i kao porodica. Tu je i tim “Gorkog Lista” sa kojim radim odskorа, ali već imamo lepe projekte iza sebe. Izgleda da sam vezana za Suboticu, nekim nevidljivim nitima.

Da mi je neko rekao da ću raditi za bolnicu, nakon svih godina koje sam provela po bolnicama, samo bih mu se nasmejala. Ipak, pet godina sam bila deo tima Opšte bolnice Una”, što mi je omogućilo da pobedim strah od belog mantila, mirisa bolnice, bele posteljine i maski na licima.

Srećna sam i zahvalna za sve poslovne prilike koje sam dobila i koje dobijam. Poslovi mi stižu uvek preko preporuke ili je neko primetio moj rad za nekog od klijenata.

Živela sam i radila i u Barseloni i to mi je lep period života. Prihvatila sam tu priliku iako nisam imala kontakte u tom gradu. Tada sam shvatila da granice zaista ne postoje, osim onih koje postavimo sami sebi u svom umu.

Sad mi je važno da osnažim svoje projekte i da se bavim onim što srcem i dušom osećam i volim, a to je da pišem, da razgovaram sa ljudima i da im pomažem da probude svoju kreativnost.

Na tvom životnom putu svakako je veoma veliku i važnu ulogu odigrala činjenica da si se, nažalost, suočavala i s velikim zdravstvenim izazovima. Ipak, na koji način su te oni ojačali? I kako su uticali na tvoju karijeru?

Imala sam sreću da su moji roditelji divni, takve su mi bile i bake i deke, ali i naši kućni prijatelji. Imala sam najbolju učiteljicu na svetu, Hanku Bojović, koja nikad nije dozvolila da se osećam kao drugačija… Ja ili bilo ko u razredu. Imala sam veliku sreću da u godinama kad si najosetljivi, budem okružena ljudima koji me vole svim srcem.

Oduvek sam bila nestašna. I nisam živela kako sam morala, nego kako sam htela. Roditelji me nisu sputavali. Otuda i ta vera u sebe i hrabrost da prihvatim izazove.

Oduvek sam volela život i nakon svih 13 operacija i tolikih godina u bolnicama – bila mi je potrebna sloboda da budem šta hoću.

Mislim da sam zato prihvatala prilike koje su mi se pružale. Sad kad se osvrnem unazad, iskreno, ništa ja tu ne bih menjala.

Možda sam imala veliku muku što se zdravlja tiče, ali me je život nagradio na drugi način, svim prilikama, putovanjima, uspesima, ali i srećom da dođem do ljudi do kojih mnogi ne mogu.

Imam utisak da neću pogrešiti ako kažem da si svoj današnji posao kreirala u skladu sa sopstvenim interesovanjima i svojom ličnošću. Na tvom Instagram profilu piše da si kreativni kouč. Šta je zapravo kreativni koučing?

Svako od nas rođen je sa autentičnim otiskom prsta. Kad nam je Univerzum dao takav dar i takav lični pečat, zašto onda ne bi dao svakom od nas i kreativnost? Kroz posao sam nailazila na ljude koji imaju viziju nekog proizvoda ili usluge, ali tapkaju u mestu i treba im podrška. Za brending, komunikaciju s medijima, pakovanje, naziv proizvoda ili usluge. Kroz rad sa mnom, oni sve to dobiju. Kreirala sam program da bude jednostavan, da se ljudi osećaju dobro. Jer kreativnost treba da bude lagana i lepa poput dečije igre.

Kome kreativni koučing može da pomogne i zašto je važan?

Svakome ko se „zaglavio“ u procesu kreairanja i ima viziju, ali tapka u mestu. Ovo je i za ljude koji već imaju svoj proizvod ili uslugu, ali nemaju dobar brending, marketing plan i komunikaciju sa javnošću.

Do sad sam kreirala dosta toga s klijentima, ponosna sam „kuma“ nazivima mnogih programa. Nedavno sam za Natašu Vukoje iskreirala naziv „Kupka za dušu“, za njen proizvod. I to bukvalno za minut.

Sad imam 11 ljudi u grupi creative coaching programa „Život vredan življenja“. Sa svih strana sveta i od 23 do 50 godina. Za samo tri dana rada već smo postavili za svakog od njih šta je to novo što će predstaviti na svojim platformama. Od proizvoda, preko knjige, emisije, do usluga. Uživam u procesima i u radu sa njima.

Na društvenim mrežama si prepoznatljiva i po heštegu #neustrasiva, a tu reč u nazivu ima i tvoj čitalački klub. Šta za tebe znači biti neustrašiva?

Kad sam poželela da pišem knjigu, sebe sam stalno pitala ko sam ja? Kako bih sebe mogla da opišem jednom rečju… Ti razgovori sa sobom trajali su mesecima i onda mi je samo jednog dana došla reč: neustrašiva. Neustrašiva je hrabra, ali i ranjiva, ne krije suze i ne krije bol. Spremna je da se menja i ne kuka nad životom. Ako i zakuka, brzo se sabere. Neustrašiva je tu za druge, ali je prvenstveno tu za sebe.

Mnogi ljudi misle da su neustrašive osobe samo hrabre, ali one su mnogo više od toga. Do neustrašivosti me je dovela vožnja na rolerkosteru mog života, od ljutnje i besa, preko očaja, stida i srama do potpunog oslobođenja i prihvatanja sebe i svojih ožiljaka i hoda.

#neustrasivabookclub donosi čitalačke preporuke koje mogu biti odlične smernice na putu ličnog razvoja. Znam da je teško, ali možeš li izdvojiti pet naslova koji su te u poslednje vreme posebno inspirisali?

Mnogo volim da čitam, i sad imam pozamašnu biblioteku u stanu, ali i na svom telefonu u kindle i pdf formatu, kao i audio knjige. Ali sanjam o kući sa prostorijom gde će biti knjige od poda do plafona, puno svetla i kanabe na kome ću uživati dok čitam i pišem.

  •  Opra Vinfri „Ono što sasvim sigurno znam”: Knjiga je koja mi je došla kao potvrda da je neustrašiva reč baš za mene.
  •  Ivo Andić „Znakovi pored puta“: Njoj se uvek vraćam.
  •  Bob Iger „Vožnja života“: CEO kompanije “Disney” napisao je brilijantnu knjigu. Čitala sam je prvo na engleskom, pa sam gledala njegov masterclass, a zatim sam je pročitala ponovo i na našem jeziku.
  • Upravo ponovo čitam “Alhemičara”, sjajnu knjigu Paula Koelja, koji mi je pre nekoliko godina pružio podršku kad sam počela da pišem svoje kolumne.
  • Nedavno sam čitala „So zemlji“ sjajne Ljiljane Habljanović Đurović. Oduševljena sam knjigom.
  • Sjajna je i knjiga „Glogi“ o glumcu Nebojši Glogovcu, a napisao ju je moj prvi urednik iz magazina “Gloria”, Aleksandar Đuričić.
  • “Gospođica Šanel” je takođe izuzetna knjiga.

Rekli ste mi samo 5 naslova, a eto, ja ne mogu da se zaustavim.

  • Veoma mi je draga i srce mi miluje knjiga o emocijama, koja se baš i zove „Emocije“, a napisala ju je Randi Tran, nagrađivana autorka. Mislim da je ova knjiga baš važna za nas sa Balkana, jer su nas učili da emocije ne pokazujemo i da je bolje da ih „gurnemo“ pod tepih. Mislim da je pravi trenutak da razumemo svoje emocije, prihvatimo ih i saznamo kako mogu da „rade“ u službi našeg najvećeg dobra.

Kako svi zainteresovani mogu da učestvuju u “book clubu”?

Sedmog avgusta je prvi rođendan “Neustrašiva” book cluba i na jesen izlazi nešto potpuno novo. Na vreme ću ekskluzivno podeliti s vama o čemu se tačno radi. Dovoljno je za sad da pratite Instagram profil @neustrasivabookclub. Svakog meseca po osećaju izaberem 10 žena kojima darujem knjigu meseca i rokovnik “Neustrašiva” kao podsetnik za svaku od njih na put koji su do sad prešle. Da zagrle sebe i da, kao što Jana Oršolić kaže, budu nežne prema sebi. Jer neustrašive žene su nežne prema sebi.

Društvene mreže, ako ih pravilno koristimo, ogroman su izvor znanja i inspiracije. Tvoj IG live serijal i podkast Sasha Talks, predstavlja autentične priče veoma zanimljivih sagovornika, ali i tvoj pogled na život. Kako si došla na ideju da pokreneš, prvo IG serijal, a zatim i podkast?

Prve lajvove na Instagram platformi radila sam kad niko nije, pre neke 4 godine, zvali su se „Na sunčanoj strani života sa Sašom“. Imala sam sjajne goste. Ljudi su voleli da gledaju i slušaju te priče. Kad je došlo vreme kovida, pomislila sam: “Taman ću da odmaram”. Ali, ljudi su počeli da mi pišu i da me pitaju zašto opet ne radim lajvove i kad ću započeti. Nisam mogla da se oglušim na taj poziv i na svaku poruku nakon lajva u kojoj su mi pisali koliko im je taj lajv značio. Do sad sam imala 70 gostiju za godinu dana, preko 80 sati razgovora, bez napisanih i pripremljenih pitanja. Ponosna sam na taj projekat.

Sasha Talks” podcast – inspirativne priče za dušu, kao ideja se rodio 11. aprila ove godine. Nisam čekala, odmah sam ga pokrenula. Iako mi je jedan drug rekao da to niko ne sluša, za mesec dana sam prva u svojoj kategoriji, u 10 podcasta po slušanosti u Srbiji, a među prvih 9 u Hrvatskoj.

Naučila sam lekciju: Kad imamo ideju, važno je da slušamo sebe, da se kasnije ne bismo kajali. Da sam posumnjala u svoju odluku i poslušala druga, podkasta sad ne bi bilo. Upravo je izašla 7. epizoda i na našem jeziku i na engleskom i zaista uživam u čitavom procesu.

Koje citate iz dosadašnjih Sasha Talks pamtiš i čuvaš kao pravo malo blago?

Prva epizoda je veoma važna i moćna. Zove se “Na krovu sveta”. Divimo se sportistima koji osvajaju medalje, radujemo se momentima kad su oni zaista na krovu sveta. I to je prelepo. Ali je važno da svako od nas podseti sebe koji su to trenuci u životu kad je bio na krovu svog sveta. Vreme je da slavimo sopstvene pobede, srčano i glasno kao kad se radujemo trijumfu Novaka Đokovića…

Sve što Novak postigne, doživljavam kao da je moje i onda sam shvatila da tako i svoje male trijumfe treba da slavim kao što slavim njegove.

I za kraj, moram još jednom da se vratim na moto tvog programa kreativnog koučinga koji glasi: Život vredan življenja. Koje su, po tebi, osnovne smernice za život vredan življenja?

Slušati svoje srce pre svega. Kad slušaš srce, nećeš doći u situaciju da se na postelji, kad napuštaš ovaj svet, kaješ zbog propuštenih prilika.

Da zgrabimo svaku priliku koja nam se ukaže, da stvari rešavamo „u hodu“, sve može da se nauči i niko nije rođen naučen svemu.

Ljudi se plaše greške kao da je smrtna kazna, a nije. Ljudski je grešiti i priznati i popraviti.

Ne opirati se promenama. Prihvatiti prelomne trenutke kao prilike za rast, a ne kao kaznu univerzuma.

Svako od nas ima prelomne trenutke. Ja sam ih imala bar 5 u karijeri i svaki mi je doneo priliku za rast i za nešto dobro. Iako nisam videla jasnu sliku na samom početku, uvek sam verovala procesu…

Slušajte svoju intuiciju više nego ljude oko sebe.

Kad god nisam poslušala intuiciju pogrešila sam.

Život je igra, nije bojno polje. To vam govorim ja koja sam preživela 13 operacija, svaka operacija je bila i potencijalna smrt i paraliza. Jer tad medicina nije bila napredna kao što je danas. Ali imala sam sreću da me je operisao stručnjak, dr Milan Filipović, koji mi je dao novu šansu za život. Jednostavno, nisam smela da je prokockam.

Foto: Marija Zdravković
Frizura: Aleksandar Gligorievski
Make up: Ana Nikolić

 

lepotaizdravlje.rsMarija Zdravković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.