Marta Bjelica: Šta vas čini srećnom?

Marta Bjelica je jedna od zapaženijih predstavnica novog talasa srpske glumačke scene, koju smo zavoleli gledajući serije Državni službenik i Močvara, u ovim izazovnim vremenima sreću pronalazi u jednostavnim stvarima i malim radostima.

–Srećna sam što sam u ovo nevreme, ipak, uspela da savladam ‘svoje pundravce’, te sada imam i vremena i volje da čitam i po nekoliko knjiga istovremeno. Srećna sam i što opet studiram, a pre svega što sam zdrava”, uvodi nas u priču Marta. Trenutna situacija na globalnom nivou navela nas je sve da se preispitamo kako smo gledali na život ranije, a kako to činimo sada.

Marta Bjelica: „Raste broj stvari koje neću“

– Ranije, bilo je to uvek sa strahom da neću stići da uradim sve što hoću. Danas se menja to šta sve hoću, raste i broj stvari koje neću, pa izgleda kao da ću imati i više vremena. Na svu sreću, i svakako mi se menja pogled na život, ne bih ni volela da mi je isti kao kada sam imala sedamnaest.

Iako bezuslovno pronalazi inspiraciju u svemu što radi, ne smemo da prenebregnemo i činjenicu i da su umetnici i umetnost zaista pogođeni. Ipak, Marta je prethodne sezone imala  tri pozorišne premijere, prošle jeseni je izašla prva sezona serije Močvara, za snimanje druge sezone najavljeno je za leto.

– Takođe, izašla je i druga sezona Državnog službenika, koja je dosta napredovala u odnosu na prvu, a biće i treće sezone. Radujem se unapred i nadam se da ću biti zadovoljna svojim učinkom, iako sam uglavnom sklonija samokritici nego bodrenju. Srećom, imam oko sebe ljude koji to da rade za mene, jer ume da bude i smešno kad bodriš sam sebe, pogotovo ako to radiš na silu. (Pročitajte i… Ivana Maksimović: Šta me čini srećnom?)

Kad je u pitanju opuštanje, Marta Bjelica to radi na sledeći način:
– Nekad mi je dovoljno samo da legnem i žmurim 15 minuta, a nekad me opušta i to da znam da sam obavila sve što sam zamislila za taj dan – nema pravila”.

Ipak, kad kažemo „nek sva čula uživaju”, ona pomisli na….

–Pomislim na pekinšku patku urolanu u pirinčani papir, sa prazilukom i nečim nalik džemu i sa fantastičnim začinima. U glavi mi se dese neke ‘prskajuće senzacije’ (smeh)”. A kad nam život osim senzacija servira i one manje lepe stvari, ona i njih prigrli. „Izazovi su dobri za mene, oni me pokreću. Ne znam na koji način, ali izgleda da je on dobar – čim sam i dalje tu.

Njen recept za povratak sebi glasi: „Nemati prevelika očekivanja od sebe, oprostiti sebi i sve nervoze, truditi se da se osećaš korisno. Dopuniću i onim ‘srećan je ko ume da voli’ – ovih dana to je teško dostići, ali treba pokušavati sve dok ne uspete!“

Piše: Tamara Bogunović