Šta je fenomen ,,šerenting” koji je uzeo maha među roditeljima?

by | 9 novembra, 2021
šerenting

Šerenting je nov termin nastao spajanjem dve engleske reči – share (deliti) i parenting (roditeljstvo). Reč je o novom fenomenu roditeljskog zatrpavanja društvenih mreža fotografijama svoje dece.

Katarina Jonev

Piše: Katarina Jonev

U poslednje vreme veliki broj mama preteruje kada su u pitanju objave fotografija njihove dece na društvenim mrežama, naručito na Instagramu. Svaki trenutak detetovog života i odrastanja žele da podele sa virtuelnim prijateljima, često ne vodeći računa o detetovoj intimi. Ovde ne mislim na objavu lica deteta, već na fotografije koje se odnose na kupanje gde je dete bez trunke odeće na sebi i recimo na upotrebu noše, presvlačenje. Takvim slikama zaista nije mesto na društvenim mrežama, već u privatnim albumima roditelja. Nikada ne znate ko sve može da vidi fotografiju i zloupotrebi je na različite načine, naročito kada su u pitanju slike deteta bez odeće.

Instagram rijaliti

Kada sam završavala svoju knjigu Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje zanimao me je fenomen šerenting pa sam kontaktirala sam nekoliko ,,Instagram mama blogerki’’ koje prati nekoliko desetina hiljada pratilaca i pitala ih da li su se nekada uplašile gde mogu da završe slike njihove dece i u koje svrhe. Većina se to nikada nije zapitala jer smatraju da ne rade nikakvu lošu stvar. Jedna mi je priznala da joj je bilo užasno kada je njoj i njenoj kćerki u Knez Mihailovoj prišla žena koja je prati na Instagramu i uhvatila dete za ruku.

Jedna od mojih ispitanica mi je slikovito objasnila da je u pitanju svojevrstan rijaliti na društvenim mrežama – veliki broj mama (neću da grešim dušu, ali verovatno pod uticajem takve vrste tv programa) živi svojevrstan rijaliti na Instagramu i otuda šerenting tj. želja za suvišnim otkrivanjem intime, kako svoje i svoje porodice tako i deteta. Problem pojedinaca je i lažni osećaj sreće kroz aktivnosti na društvenim mrežama i kreiranje svojevrsnog alterega.

Tokom epidemije korona virusa društvene mreže su ,,eksplodirale’’ jer smo zatvoreni i ograničeni kretanjem i viđanjem sa ljudima, često radimo od kuće ili nam je pak dosadno pa ,,ubijamo’’ vreme.

Pročitajte i… Katarina Jonev – Upoznajte ekspertkinju za bezbednost dece na internetu

Da ne zaboravimo da veliki broj mama zarađuje plasiranjem reklama na društvenim mrežama, a angažovanje se odnosi i na decu. Firma koja plati reklamu ima pravo da koristi i distribuira preko svojih PR kanala slike deteta. Zvuči surovo, ali pojedine mame su zaista spremne da zbog besplatnog pakovanja pelena ili nekog drugog poklona slikaju dete čak i (polu)golo.

Zloupotreba fotogafija

Zloupotreba fotografija deteta u različite svrhe konstantno je prisutan problem ukoliko je profil majke otvoren, odnosno javan, pa tako svako od korisnika društvenih mreža može da vidi kakve fotografije postavlja.

Ostavljanje ružnih komentara ispod fotografija dece, nažalost, takođe je realnost. Već pomenute slike dece bez odeće tokom presvlačenja, kupanja, na bazenu, na moru, u dvorištu raj su za oko pedofila i predatora koji takve fotografije koriste za svoje bolesne nagone! Postoje čak i ljudi koji takve fotografije ,,skupljaju’’ a zatim prodaju predatorima čime stiču finansijsku dobit.

Šerenting: Dobre strane?

Pojedini roditelji i stručnjaci smatraju da je dobra strana šerentinga to što na ovaj način prijatelji i roditelji koji žive u inostranstvu ili u drugom gradu mogu da vide slike deteta i da prate kako napreduje iz dana u dan. Po mom mišljenju, za to opet postoji adekvatnija solucija, a to su privatne poruke, ili poruke putem aplikacija Viber ili Whatsap.

Veliki broj majki i očeva postavlja slike svog deteta a da se ne vidi lice, na primer slikano s leđa. Postoji i pregršt stikera kojima se može sakriti detetovo lice (izuzetno su popularna srca na primer). Uostalom, pogledajte profil Novaka Đokovića i videćete da je moguće podeliti fotografiju, a da se ujedno sačuva detetova privatnost! Na svom profilu na Instagramu Đoković objavljuje slike dece, ali se gotovo ni na jednoj ne mogu videti njihova lica.

„Ma, neće to meni da se desi“

Često ,,bolujemo’’ od ,,ma neće to meni da se desi’’ sindroma. Tek kada dođe do problema, incidenta, kada upadnemo u nevolju – tražimo rešenje. Ne bavimo se dovoljno edukacijom i prevencijom, a sve počinje od toga. Pojedini roditelji ne žele da prihvate savete kada je u pitanju vaspitanje i podizanje deteta, smatrajući da im pomoć i usmeravanje nisu potrebni. Duboko verujem da samo adekvatnom edukacijom možemo podići svet o bezbednosti na internetu, kako dece tako, paralelno, i roditelja.

Granica se nalazi u rukama roditelja, a prava bi bila balans – postavljanje fotografija, ali ne previše često, ne ugrožavati detetovu (digitalnu) reputaciju, voditi računa o privatnosti i ne iznositi isuviše informacija koje bi mogle da ugroze bezbednost deteta.

lepotaizdravlje.rs12521104 / iStock via Getty

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.