Categories Blog

Duda Alapača: Bivša gospođo draga

Bože, pomislih, ne želim tako da ostarim. Ne želim da provedem godine u popravljanju nečega što se popraviti ne može. Ne želim da zaustavljam vreme. Ni lepše od mene ga nisu zaustavile. Svi smo mi, na kraju, hrana crvima – i lepe i nelepe i mršave i debele i svakakve. Pogledah je još jednom i bi mi je nekako žao. Biće da su godine odricanja za njom. Nije lako ostati lep i zgodan. Nije lako takmičiti se s neminovnim. Gledati se u ogledalo svakog jutra u potrazi za novim borama. Živeti ceo jedan inkognito život, krijući rođene roditelje, lične isprave, decu, unuke, vrat, ruke, naočari s dioptrijom, valunge, crnobele fotografije iz osnovne škole…

S kim živi, ta gospođa Bivša, pomislih. Pored koga se budi? Je li jedna od onih sirotih stvorenja koja svoju moć dokazuje kraj deset, dvadeset godina mlađih od sebe? Na šta liči kad ustane? Iskrada li se iz kreveta da se našminka pre nego se On probudi? Izlazi li ikada iz kuće bez šminke? Jesu li joj zidovi prepuni njenih fotografija? A trepavice, jesu li to njene? Je li zaista zadovoljna sobom? Provodi li sate pred ogledalom diveći se sebi? Jede li ikad išta ili je u stalnom strahu od kilograma? Ide li po unuke u školu? Da li im brani da je zovu ‘’bako’’…? Da li je sin u društvu predstavlja kao prijateljicu ili stariju sestru?

Da li je pred drugima oslovljava po imenu? Ide li okolo u potrazi za komplimentima? Broji li lajkove na fejsu? Blista li ikad, onako bez razloga? Boli li je šta? Je li ostvarena..? Srećna? Ima li karijeru? Možda, da niko ne zna, prima penziju? Da li je ikada u životu radila bilo šta ili je ostala samo bivša manekenka? Da li je udata ili je tek bivša žena nekog sada već bivšeg direktora, političara ili diplomate…? Da li bivša lepotica uopšte shvata da je bivša lepotica? Da više nije lepa? Čak ni lepuškasta. Ne zato što nema ni jednu boru. Ne zato što ima strukić balerine Boljšoj teatra. Već zato što ne ume da nosi svoje godine. Bez obzira na to šta stvarno piše u ličnoj karti.

Jer i ta starost je nekakav proces. Deo života. Poput detinjstva, mladosti, zrelih godina. Ne traži starost od nas da budemo bolji nego što jesmo, već samo da prihvatimo. Sebe. Svoje godine. Svoje propuštene prilike. Da budemo zahvalni na svakom novom danu. Na onome što smo stvorili, što iza nas ostaje. Da budemo spokojni i u dosluhu sami sa sobom. Majka mu stara, pa nije to telo neka hartija s koje se čitaju samo tužne priče..!?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA