Categories Blog

Duda Alapača: Moj drug Njutn

Mama, mogu da ti prepričam fiziku, pliz?
Uh, pomislih, moraš li baš…? Mislim, da je prepričavanje priče, lektire – to volim, ali fizika, hemija – može komotno da priča zidu, isto bi joj bilo.
Mama, slušaj, naučila sam…
Verujem ti, rekoh, ne moraš da mi prepričavaš.
Moram, mama… brzina je jednaka pređenom putu u jedinici vremena… ve jednako es kroz te… onda, za srednju brzinu kažemo da je to ona brzina kad bi se sve brzine spojile…
Kako, kako, prekidoh je. Ne razumem.
Srednja brzina je konstantna brzina kojom bi materijalno telo trebalo da se kreće.
Da bi šta…?
Pa mama, kako ne kapiraš, kada se krećeš ravnomerno onda ideš jednom brzinom, a ako ideš brže onda se sve brzine sabiraju i onda to podeliš i dobiješ prosečnu brzinu.
Jel’ ti to stvarno razumeš, upitah je.
Koje?
Pa te sile, brzine i to sve…?
Naravno, mama.
Ne učiš napamet..?
Neeee, šta ti je, pa nisam debil.
Dobro, šta je onda sila, upitah da je proverim.
Sila je mera uzajamnog delovanja dva ili više tela, reče.
Ko kaže..?
Kako ’’ko’’…? Pa Njutn, mama, brate.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA