Categories Blog

Duda Alapača: Moj drug Njutn

Njutn nije za mene, pomislih.
Ja i fizika, barem ona iz udžbenika – nikada nismo išle ruku pod ruku.
Mene su radile neke druge, drugačije fizike.

Ja sam se kretala nekim svojim putanjama, nisu mi trebala referentna tela, da bih promenila položaj.
Primicala sam se onima koji su me voleli, bežala od onih koji nisu.
Ponekad je bilo i obrnuto, ali Njutn ne može protiv srca.
Dok ne padneš, ne naučiš. I nema gravitacija ništa s tim.
I nikada nisam umela da se relativno krećem ni da relativno mirujem.
Niti da relativno osećam.
Količnik mog kretanja nikada nije bila brzina.
Jedino je bilo važno biti na pravom mestu u pravo vreme s nekim pravim.
Ma ko to bio.
Onda univerzum uredi sve ostalo.
Geografske širine se poslože kao lego kockice.
Hemija proradi.
Matematika zakaže, jer tu prestaje svaka računica.
Ne znaš ni ko je, ni šta je, ni od kojih je.
Ni dal’ ima, dal’ nema, šta vozi, koliko košta jakna koju nosi…
Sve se potire u jednačini sa sto nepoznatih.
I ništa te ne zanima.
Osim toga da se dva tela kreću jedno prema drugom.
Pravolinijski.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA