Categories Blog

Duda Alapača: Na zdravlje vaše

E, vala su preterali…! Krofna – evro..!? Pa to nema nigde… Pa neka im je Grčka najlepša na svetu, ali krofna je krofna – i u Grčkoj i kod kuće i u selu kod babe i svuda! E ne dam, mislim se. Ne dam i tačka. Pa znaš li ti Vlado, koliko ja krofni za evro mogu napraviti…? A da je bar neka, nego nema je – šaka jada. Samo što pojede, eto ti Bebe opet – mama, gladna sam.

Piše: Duda Alapača

Uglavnom, ne bi mi mrsko, spremim se isto popodne pa u prodavnicu. Oni kvasac u kockama nemaju. Nekako se sporazumesmo, ona sirota prodavačica i ja, sve sam uvlačila i naduvavala stomak, da joj objasnim kako mi treba ono od čega se raste. Bebe…? – upita ona i ozari se na svim jezicima sveta. No bebe, nisam trudna, nego…kvasac mi treba… Kvasac… Zymi – pomože nam čovek koji se zatekao blizu. A, zymiiiiii, reče prodavačica i uputi me u treći red, skroz iza sokova. S brašnom je već bilo lakše. Tip 500 je tip 500 i ovde i kod kuće i u celom svetu belom.

Šta ćeš to, upita Vlada. Čuj šta ću? Krofne da pravim. Dudoooo…. Šta ’’Dudo’’…? Kad mi već dete voli krofne, bar da zna šta jede. A ne one užegle s plaže. Em zdravije, em rentabilno. Ali nemaš oklagiju… Nemam, al’ imam flašu od vina. Poslužiće.

I tako, zamirisaše krofne očas posla. Al’ ne znam ja to na malo, da imamo svakom po dve, nego malo po malo – ode celo kilo brašna. Nikad napeći onolike krofne, krenulo da me obliva od onog šporeta i ulja vrelog. Iznesem onu vanglu na terasu, Beba pojede dve, Vlada kaže ’’ja ću posle’’, e mislim se – sad ima da jedete tri dana, jesam ja dva sata stajala za šporetom u sred sezone, da mi se vi sad tu prenemažete…

Na terasi levo od nas neki strendžeri, bračni par, stariji od nas, vidi se. Aj’ sad, nije da volim nešto mnogo da se zbližavam, al’ uzmem duboki tanjir, natrpam onih krofni pa im prebacim. Čovek se iznenadi. Veli ’’smell so good’’, što će reći da su mu zamirisale, onako baš. Žena se pomoli iz sobe. For us…? Naravno da je za vas, rekoh, sve onako lepo i po engleski, pa nije Duda vrana – učilo se u školi, jelte… Ona zagrize a sve joj onaj prah šećer po majici. You made it all by yourself…? Pa naravno, sestro, sama sam ih pravila, nisam ja ko neki pa da ne znaju ni ’leba da namažu… Ona se onako zaistinski primi na krofne, pa spuca tri odjednom. U neko doba, povede se i priča. Eto, oni su Grci al’ su dugo godina živeli u Kanadi, sad se ponovo vratili u njegovo rodno mesto, deca porasla i tako… Uglavnom, ja pričam, Vlada klima glavom. On se zove Stiv, rekoh. Ona je Džuli. Pitaj ga farba li on to kosu, Dudo? – upita Vlada. To se ne pita, debilu. Naravno da farba, vidi se iz aviona, rekoh i nastavih da prevodim. Oni su iz jednog mesta u Grčkoj. Kasti.. kasto… Kastoria, ispravi me Stiv. Sa sve uzlaznim naglaskom na kraju. Penisula. Poluostrvo. Nekada bogato trgovcima krznom, sada već manje. Kriza svuda, vele. Manjak posla, višak radne snage. I kod nas isto, kažem. Al’ guramo nekako. Vejt a minut, reče Stiv i nestade u sobi. Vrati se ubrzo s omanjom flašom (manje od litar, više od nula pet). It’s for you, reče. Kapiram, rad je da se revanšira za krofne. Ma nema potrebe, kažem, šta vam je, pa ja sam to onako, od srca, from the heart. I ovo je od srca, reče Stiv. Jeste, složi se Džuli, i dalje sva pošećerena. A šta je to, upitah na kraju. Mislim, jest’ da se poklonu u zube ne gleda, al’ sve kontam – nije voda sigurno. O, it’s aur nešnal drink. Rakija, znači, pomislim. Moj Vlada ne pije… Pijem, uskoči moj muž iz pozadine. Dudo, nepristojno je odbiti kad ti nešto daju, kako možeš tako… It’s cipuro, objasni Stiv. Moš piti ’vako, moš mešati s vodom, kako ti volja. Moj Vlada ne pije, ponovih za svaki slučaj, kad k’o na baksuz, eto ti njega iza mene, otvori onu flašu i potegnu i to dobrano. Proguta, strese se i oči mu zacakliše u roku od odma’. Rakija, kažem ja. No, no, no rakija, it’s cipuro. Pomirisah onu flašu iz koje je bome već dobro falilo. Kakav crni cipuro, brate, ovo je loza čista, rekoh. Daj da probam, reče Vlada. Neka to, rekoh i klepih ga po prstima. Ti si već probao i to dobro. On se nekako domože one flaše i malo po malo – nestade pola. Vidim ja koja su doba, reko’ laku noć i prijatno, odo’ ja da spavam, pa se vidimo sutra. Šta je Dudo, začudi se moj muž. Šta šta je, govedo jedno, vidi se na šta ličiš, već se zacrveneo sav… što piješ, jadan ne bio, kad vidiš da ne znaš…?! I tako, legoh u krevet, sva ljuta. Kako se kaže ’’bure’’, Dudo, doviknu Vlada s terase. Vidim, pati se, ne ume da objasni. Ne znam, rekoh, nek’ ti Ciprianis prevede. Cipuro, Dudo, ne Ciprianis. Cipuro. Šta god, rekoh i zatvorih vrata od terase. Mama, ali kako će tata da uđe, upita Beba. Ne zanima me kako će da uđe, nek’ spava na terasi, što se mene tiče.

Sutradan, ustadoh, vidim on spava u dečjem krevetu. Smrdi soba, taman k’o ono bure, neprevedeno, od sinoć. Pih, frknuh, stavih onaj peškir preko ramena pa pravac na plažu. On se ne pojavi sve do popodne, što od sramote, što od mamurluka. Priđe, pa sve bi da progovori koju, šta li, mislim se, da si hteo, mog’o si sinoć pričati sa mnom, a ne sa Stivom bangavim. Eno ti ga sad pa se druži s njim, rekoh. Otišli su, reče Vlada. Kako otišli…? Ne znam, samo se pokupiše u neko doba i paljba. Odoše. Nemaš pojma koliko mi je žao, rekoh. Daj mi sad taj ključ od sobe. Pa gde ćeš, samo što sam došao…? Idem da napravim promaju dok nam se onaj smrad nije uvukao u stvari. I da znaš da sam još ljuta.

To isto veče, zamirisa nešto iz apartmana desno od nas. Mmmmm, pita, reče Beba. Lenja pita. S jabukama i cimetom. I puuuuno vanil šećera. I rendanom koricom limuna. Žena se pomoli na terasi. Hello, reče ljubazno. Hello, odgovorih ništa manje. Smell so good, rekoh na što ona uteče u sobu i vrati se s tanjirom punim kolača. It’s for you, reče. Ja se iznenadih, sve onako po propisima, i priča krenu. Reče da se zove Zuzana. Tu je s mužem. Muž spava. Ma nije valjda da si to sama pravila, jesam, reče ona. Ma je li moguće, isto kupovna. Ma i bolje nego kupovna! A ko bi rekao, da i Čehinje znaju mesiti…  Šta ćeš ti njoj, mama, da daš, upita Beba. Pojeli smo sve krofne. Zamislih se, a onda mi sinu.

Vejt a minut, rekoh i uzeh onu flašu od sinoć. Ostalo više od pola. It’s for you, rekoh. Oooooo, razneži se  Zuzana pa sve privija onu flašu uza se. What is this, upita. It’s aur nešnal drink. Nacionalno piće naše. Loza.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA