Categories Blog

Duda Alapača: Obavezno i druge priče

Jeste vi imali štagod za lektiru, upitah Bebu pre neki dan. Nismo, kaže, ništa nismo imali. Ništa..? Ništa. Jesi sigurna…? Mama, sto posto, reče moje dete. Pošalji poruku razrednoj ako mi ne veruješ.

 

Piše: Duda Alapača

Rekla nam je da ne moramo ništa da čitamo preko raspusta. Kakav je to raspust bez lektire, upitah kasnije Gagu. Pa nikakav, ako mene pitaš. Ali današnja deca ne čitaju. Šta rade…? Uglavnom ništa, reče Gaga. Sede, bleje, zure u one telefone, igraju igrice… Igrali smo i mi igrice, pomislih. Ali naše su se igrice igrale celim telom, ne samo palčevima. Mi smo morali da se pomerimo s mesta da bismo se igrali. Naša deca danas jedva da znaju da potrče. Naša se deca ne penju po drveću. Ne preskaču ograde. Ne igraju lastiš, ni žmurke, ne preskaču vijače, ništa. Naša deca broje lajkove, hešteguju, sinuju, debuju. I naše dece mi je žao.

Detinjstvo nije i ne treba da bude samo lajk. Detinjstvo je kad ustaneš ujutro pa ne znaš šta bi pre. Da li da gledaš Opstanak ili da izletiš iz kuće? Da li da voziš bicikl ili rolšue? Ili da se ljuljaš na ljuljašci, voziš na ringišpilu dok ti se ne zavrti u glavi..? Detinstvo je kad ideš kod bake i dede. Detinjstvo je selo. I gnezdo podno oluka. Seno iza kuće. I pravo, sveže mleko. Jabuka koja miriše. Hleb koji se puši. Detinjstvo je gacanje po baricama. Kupanje u koritu. Ležanje na travi. Pecanje. Detinjstvo su lutke. I šumske jagode. I pekmez, pravi pekmez od šljiva.
Nemam sto godina. I nisam stara. Možda staromodna.

Duda Alapača: Desni je tu

1 komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA