Categories Blog

Duda Alapača: Obavezno i druge priče

Nemam ja problem s ovim danas. Snalazim se. Plivam kako znam i umem. Živim svoj lični rijaliti. Imam dovoljno godina da umem da odaberem. Znam šta mi se dopada a šta ne. Imam i uspomene. Lepe. Vredne. Prave. Imam prijatelje. Nekoliko njih čak.

Naša deca umesto prijatelja imaju pratioce. Na stotine, hiljade… Naša deca četuju umesto da pričaju. Lajkuju umesto da vole. Šeruju umesto da dele. Šta će oni pamtiti..? Kakve će uspomene poneti u život…? Koje će mirise pamtiti…? O čemu će pričati svojoj deci jednog dana…? Oni, koji nikada nisu ubrali jabuku ni pomazili ždrebe..? Ni gazili po zaleđenom potoku. Ni hvatali svice. Ni otkidali ledenice s oluka. Čak ni jeli sneg..?

Ustajem, uzimam knjigu s police i savljam je pred nju. Šta je to, pita me. Beli očnjak. Ali mama, to nije obavezno. Jeste, kažem. Itekako je obavezno.

Duda Alapača: Pitam za drugaricu

1 komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA