Categories Blog

Duda Alapača: Osmi mart ili bilo koji drugi dan

Osmi mart je običan dan. Molim vas, nemojte opet o tome kako smo se izborile za nekakva prava, recite muževima da ne troše novce na ciklame, sladunjave parfeme sa sniženja i one sitne znakove pažnje koje će učiniti ovaj jedan posebnijim od ostala tristašezdesetičetiri dana u godini. Običan je i biće običan.
Zbog onih koje nisu imale sreće.

Zbog one koju je majka još u trbuhu nekako teško nosila, znajuči da je ’’opet žensko’’. Zbog one čijem su ocu nerado cepali košulje na dan kad je rođena. Zbog oca koga su pripiti prijatelji udarali po ramenu, tešeći ga kako će iz sledećeg puta sigurno uspeti da dobije sina, naslednika. Zbog one čiji muž nije doneo cveće u porodilište. Zbog one koju je svekrva urokljivo gledala, jer zašto zaboga već jednom ne ostaje trudna..? Zbog one čiji je brat uvek dobijao nove cipele, knjige, veće parče mesa, poljubac, pažnju, kamion – muško je, treba mu. Zbog one koja je oduvek učena da bude tiha, povučena, skromna, poslušna. Da klima glavom, recituje pred gostima. Ne govori ružne reči. Ne jurca. Ćuti kad tata spava. Bude fina, jer znate, devojčice treba da budu fine.
Ovaj dan je običan zbog one koju nisu dali na škole.

Zbog one koja je pre mraka ulazila u kuću. I one koja nikada nije igrala klikera. Zbog one koja se udala sa šesnaest. Zbog one koja nije imala kad da postane Neko, zato što je već bila Nečija. Zbog apsolventske ekskurzije u Španiji na koju nikada nije otišla. Zbog one koja ni nakon deset, dvadeset godina ne zna koliku platu joj muž prima. Ni otprilike. Ni šta to tačno On radi kad nije kod kuće. Zbog one koja je morala da moli za dinar. Da pravi ni od čeg nešto. Da smiruje decu kad je On nervozan. Da krpi. I trpi. I ćuti. Da ne odgovara kad je se ništa ne pita. Da ne pokušava da bude pametna, kad nije. Da se ne meša u muška posla, muške razgovore. Da sinu brani da plače, jer samo devojčice cmizdre. Da sakriva cipele ispod kreveta, da On ne vidi. Zbog one koja nema prijateljice. Koja se svakog dana vraća kući s posla u isto vreme, istim autobusom. Koja kroz život gazi sitnim, odmerenim koracima. Zbog one čija kolena nikada nisu videla sunca i čiju suknju drugi kroje. Zbog one kojoj su rekli kako je ’’najlepše prirodno’’ i kako šminka, štikla i duga kosa nisu za poštene žene. Zbog one koja je potpisala da se odriče svog dela kuće zbog brata. Jer ona je žensko, šta će njoj imanje…?

3 komentara

  1. Ako sijaš biće sjajno, ako mračiš biće mračno! Vaše odluke dobre i loše čine Vas i to morate prihvatiti! Zato potrudite se da donosete prave odluke i sijajte da i druge obasjate pozitivom! I te nesrećne, ponižene, i mučene nek donesu pravu odluku i neka je prihvate.

  2. @Me
    Nisu sve same birale. Neke jesu, ali nisu naucene da citaju izmedju redova, mislile su da dobijaju to sto vide, a onda posle popa i maticara, gospodin okrenuo plocu. Ima nas i pametnih i manje pametnih, i pronicljivih i manje pronicljivih, ali bas kako je Duda rekla-nisu sve imale srece…

  3. Nazalost, cini se da vise nemamo sta da slavimo……Vise nego ikad, zene su zlostavljane, obespravljene, ponizavane, mucene, pa i ubijane….. A da se pocinilac ili uzrok, cak i ne traze…. Ili citav taj proces sluzi za zabavu, ili maskiranje tekucih problema…..
    Cini se da nam prava borba za nekakva prava na humaniji zivot, tek predstoji…. A da se njen pocetak, a kamo li kraj, uopste i ne nazire…….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA