Categories Blog

Duda Alapača: Primarno sekundarni kvar

Možda je špula, reče tata i čučnu kraj mašine. A može biti i hidrostat.
Jel’ to mnogo strašno, upitah.
Nije, ima na buvljaku da se uzme za dvesta dinara. Al’ moram da je otvorim. Daj mi cvikcangle.
Šta…?
Cvik… gde onom tvom stoji alat u kući?
Nemamo mi alat, tata. Ja i eksere zakucavam tučkom za meso.
E, našla si muža, svaka ti čast… – reče tata i ustade, sve se pridržavajući za mašinu.
Ček’ da ti pomognem. – rekoh i uhvatih ga pod mišku.

Mogu ja sam, brecnu se. Nego, deder, pristavi tu vodu, ako ti ne naplaćujem ruke, mogu valjda kafu da popijem k’o čovek.
Ne daj mu rakiju ni za živu glavu, reče Milanka dok sam joj se jadala preko telefona. Lekar mu strogo zabranio. I alkohol i slano i masno i sve. Zato i jeste živčan, samo što ne ujeda. Nije to isti čovek, moja Dudo. Otkako je otiš’o u penziju, malo-malo pa se nešto breca, pa ga sve nešto boli, ja kažem, ako te boli, idi pregledaj se, al’ neće. Kaže – naći će mu nešto. Pa, mislim se, i vreme je da ti nađu nešto, ne možeš ceo život biti zdrav… Nekad je iš’o na pecanje, meni taman dobro dođe, mozak odmorim kad ga nema, odgledam seriju na miru, a sad više ni to… Kaže, bole ga leđa kad sedi. Mora više da šeta, da se kreće, rekoh.

Neće, od šetnje ga bole noge. Al’ nije to, Dudo draga, ni od leđa, ni od nogu. Sve ti je to njemu iz glave. Umislio svašta, a dao Bog, vremena ima koliko hoćeš pa po ceo dan samo mudruje. Ne radi ništa po cele dane. I dohvatio se onog nesrećnog interneta, pa veruje sve što pročita. Pije želatin. Što će mu to, upitah. Pa šta znam, pročit’o tamo da je to dobro za zglobove. Ja mu skuvala supu od onih šupljih kostiju, kažem mu, ne treba ti bolji želatin od ovoga, al’ on ni da čuje. Kaže, zna internet bolje. Budiboksnama, otkad je sveta i veka, znalo se kako se zglobovi leče, supom od kostiju i pihtijama, a on uzjahao na onaj kupovni. I sodu bikarbonu pije svako jutro. Soda nije zdrava, rekoh. Ima aluminijuma. Znam, Dudo, al’ ajd’ ti njemu to dokaži… Ne vredi… Znaš, čovek kad dođe u neke godine – postane ili najbolja ili najgora verzija sebe. Bogu hvala, ja se još ne dam. Jel’ tako da se ne dam…? Ne daš se, mama… Dudooooo – dreknu ćale iz kupatila. Hoće li ta kafa…? Idem, mama, pa se čujemo kasnije. Dobro, reče mama, i… rakiju, nipošto ne daji, čuješ šta sam ti rekla…?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA