Categories Blog

Duda Alapača: Rutina i drugi otrovi

Kažu, cijanid je najjači otrov na svetu. Posle njega, strihinin. Ubija momentalno. Nemaju pojma. Rutina… Rutina je najjači otrov. Smrtonosna čak i u malim dozama. Nakon nekog vemena, parališe sve vitalne funkcije i svede te na biljku. Na vegetaciju. Počinje neprimetno. Prikrade se, svakog jutra kada sat zazvoni u šest i trideset.
Ne čekaš da odzvoni do kraja. Uzimaš žutu šerpicu na čijem se dnu kamenac već dobro nahvatao i sipaš vodu.

Autor teksta: Duda Alapača

Uključuješ najmanju ringlu na trojku. Ideš do kupatila. Pereš zube. Umivaš se. Radiš stvari koje ljudi rade po navici čim ustanu. Pogledaš se u ogledalo. Skineš sat, majicu u kojoj si spavala. Staneš na vagu. Uzdahneš. Siđeš s vage. Ogrneš debeli bade mantil i vratiš se u kuhinju. Oblačenje ostavljaš za kasnije. Zakuvavaš kafu. Uzimaš svoju omiljenu šolju. Umesto šećera stavljaš natren, jer vaga ne prašta one dve krofne od sinoć.

Polako spuštaš šolju na sto, da ne probudiš nikoga. Petnaest do sedam je. U sedam će ustati. Trošiš to svoje vreme na ćutanje. Gledaš u zid. Kačiš se na vajfaj. Proveravaš fejs. Dva zahteva za prijateljstvo od muškaraca sa stranog govornog područja koje ne poznaješ. Tri lajka na tvoj nedavni status. Fotografija od pretprošle jeseni koja te podseća da vreme prolazi. Osamnaest objava koje ne želiš da vidiš. Nijedan propušten poziv. Odavno te niko ne zove između deset i šest i trideset. Onaj koji te je nekada zvao noću, sada spava u susednoj sobi. Leži na leđima i ujednačeno diše. Ima dvadeset godina više nego kad ste se upoznali. I dvadeset kila više. Ne smeta ti. Navikla si. Voliš ga.

Gledaš u svoja stopala. Žuljeve na domalom prstu. Vene koje se pomaljaju ispod nogavica. Guraš stopala u papuče. Hladno je. Nisu počeli da greju. Veš se suši nasred dnevne sobe. Mokre jorganske navlake prebacuješ preko vrata. Jesen je. Ne izlazi ti se napolje. Ne oblači ti se. Ne šminka ti se. Ostala bi tu, na trosedu, ušuškana i s toplom šoljom kafe celu večnost. Ali ne možeš.
Za pet minuta, oglasiće se alarm. On će ustati i otići u kupatilo. Zadržaće se predugo, kao i svaki put kad ti se žuri. U međuvremenu ćeš otići do kuhinje, uzeti žutu šerpicu i ponovo usuti vodu. Uključiti na trojku. Spustiti šolju s kafom na šank. Izaći će u sedam i deset. Kao deficitarnu valutu, razmenićete po jedno škrto dobro jutro u prolazu. Nisi baš pričljiva ujutro. Mama, šta da obučem…? Šta god hoćeš, reći ćeš. Ali mamaaaaa, ne znam šta da obučem, sve mi je malo, negodovaće. Otići ćeš u sobu, otvoriti ormar i nasumice izvući dve stvari. To mi se ne slaže, reći će. Požuri, inače ćemo zakasniti, reći ćeš i izaći iz sobe.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA