Duda Alapača: Zlo (ne)spava
Krenule Gaga i ja pre neki dan u grad da vidimo neke cipele, kad samo na sred ulice ona stade. Ja idem i pričam, i ne znam da je podosta iza mene, vidim ne odgovara mi, okrenem se, kad ona – stoji. Šta ti je, Gagili, jel te boli nešto, jesi zaboravila telefon…? Ajmo drugim putem, kaže i pokazuje mi rukom da se vratim. Što, šta je, ima još neka radnjica..? Mačka, kaže. Molim..? Mačka, crna, eno je tamo ispred, vidiš…? Vidim, pa…? Pa ako nastavimo ovuda, preći će nam put. Molim te, ajde da se vratimo, stvarno ne mogu tuda… kad vidim crnu mačku, ne idem dalje. Daj, nemoj mi reći da stvarno veruješ u TO? Mačka pođe prema nama. Gaga se vrati korak unazad. Stvarno veruješ u to, rekoh i pođoh za njom, drugim putem.
Gago, pokušavala sam da joj objasnim usput. Crna mačka nema nikakve veze s tim. Nemoj da si naivna. To je samo priča, praznoverje u koje čovek poveruje ili ne poveruje. Stvarno ne mogu da shvatim da se ložiš na te gluposti. Šta je sledeće – petak trinaesti, beli luk, glogov kolac…? Mislim, to mi tako ne liči na tebe.
Ličilo, ne ličilo – tako je, reče Gaga i sleže ramenima. Ne volim crne mačke. Nemam ništa protiv crnih mačaka, samo ne volim kad mi pređu put. Džaba se ja hvatam za dugme i brojim do devet, crna mačka je crna mačka. I razumem te potpuno, u početku ni ja nisam verovala, ali ženo, pređe mi mačka jednom – dođem kući, Bogdan na fudbalu pao, noga u gipsu. Pređe drugi put – podigoše nam kamatu na kredit. Pređe treći put – završih u bolnici zbog kamena u bubregu. E znaš šta, mislim se, što si prelazila, prelazila si. Uostalom, što me gledaš…?! Pa i ti imaš onu tvoju babu u zgradi.
Tačno. Imam jednu babu u zgradi, svu staru i smežuranu i nikakvu, baksuz matori, neće ni dobardan da kaže, hejter-baba, onako najstrašnije. Kad krenem ujutro na posao, pa se trefimo u liftu, znači nije mi dobro, tri dana sreće nemam. Ali to je baba, identifikvani subjekt, a ti ubacuješ u rikverc zbog NN mačke. Ja se zbog ovog mog baksuza osećam loše, baca mi neki negativan vajb, ok, ali se ne vratim kući kad je vidim, nego kažem “dobro jutro“, pljunem triput i nastavim dalje. A mi zbog tvoje crne mačke obiđosmo tri kilometra duže.
E sad, ajd’ što smo hodale, nego što i ne nađosmo te cipele na kraju. Da i to nije zbog tvoje crne mačke, upitah je dok smo srkale espreso u kafiću. Nije ali pazi, postoji niz znakova koje ne smemo ignorisati. Još je moja baba govorila da kad levo oko zaigra – neće da valja. Šta god da si pošla da radiš, ako ti oko zaigra – stani, batali, nema vajde. Sve su to znaci, Dudo… Ne prolazi ispod merdevina, ne otvaraj kišobran u kući, čuvaj se razbijenih ogledala, krnje šolje odmah baci da ti ne navuku neku bedu u kuću. – izloži mi Gaga čitav arsenal svojih verovanja.
Dobro, nije da ne verujem – pričala sam Vladi kasnije – imam i ja svoj “srećni džemper“ i svoje “srećne čarape“, ali nisam toliko duboko ogrezla u sujeverje. I od Gage to nisam očekivala. Obrazovana žena, a plaši se crne mačke. Mada, kad bolje razmislim, obrazovanje nema mnogo veze s tim. I verje i sujeverje i praznoverje su iskljucivo stvar vere. Ali, kako god okreneš, suludo mi je da neko veruje da nešto drugo može imati toliko uticaja na njegov život. Mislim, znam ženu koja živi s crnom mačkom. I nije joj ništa.
Dudo, prekide me Vlada. Ne razumeš. Vremena su nesigurna, ljudi veruju u sve i svašta. Ovaj svet se klima, i normalno je da se hvatamo za slamku. Šta god da je, ako nosi neku skrivenu poruku da će sve biti dobro, čovek je spreman da poveruje. A svi mi mislimo da zaslužujemo najbolje. Tako i Gaga, ako izbegne mačku, pomisliće “uradila sam sve što je bilo do me ne da me nikakvo zlo ne strefi“. To je to, nema tu neke velike mudrosti.
Znam, Vlado, sve razumem, ali ipak je to meni malo previše. Pa koliko sam ogledala u životu razbila, da sam za svako dodala sedam dodina nesreće ne bih se nasmejala do dvehiljadeosamdesetineke. Horoskop, feng šui, podzemne vode, crven konac protiv uroka, čuda – sve i da hoću ne mogu se “dogovoriti“ sa svima. Ako želite dobar san, okrenite krevet tako i tako… Znaš li koliko ima ljudi koji uopšte nemaju spavaću sobu…? I sve i da hoću ne mogu da ga okrenem tako kako kažu jer onda vrata ne bi mogla da se otvore, a ko je kriv za to…? Kriv je onaj što je zidao zgradu a nije mislio o energetskim poljima. Ne, stvarno, mislim da ovaj svet ima većih briga od one na koju će stranu da okrene glavu kad spava.
I dosta više filozofije, mudrače moj, idem da proverim kakve su nam energije u kuhinji i da maknem ono suđe, sinoć od večere stoji. Ne bi ni tebi kruna s glave spala da si poređao onih par tanjira u mašinu. Šta je ovo…? Otkud ovoliki tiganji naslagani…? Pa pržio sam jaja pa su mi zagorela u tom običnom, pa sam onda morao u teflonskom… A na kraju si ih, vidim, kuvao u šerpi..!? A ne, ne mogu ja ovo, evo mi oko sad tako zaigra, ma nema sile da uđem u kuhinju.
Znaš kako se kaže – ako oko zaigra, šta god da si naumio – stani, batali, neće na dobro da izađe. Je li…? A od kada si ti sujeverna? Od sad. Od ovog trenutka. U kuhinji su nam neke opasne podzemne vode, ja da ti kažem. Kako uđem, tako mi nije dobro… Vlado…? Molim..? Nisu samo podzemne, nego i nadzemne! Brzo daj taj lavor – procureo sifon!