Godine, moja ti… godine

… I probudim se ja tako pre neki dan – kad ono – bole leđa. Pa se sve onako spušta bol, tupo, niz nogu, skroz do stopala. Trne. Mislila sam, od spavanja je, vreme je da promenim madrac, al’ nije – sutradan ista priča… – reče Gaga.
– Nije madrac – iskusno zaključim.
– Ni madrac, ni jastuk, ni krevet, nisu podzemne vode i nije pogrešna strana sveta. Godine, moja ti… Godine.
– Kakve godine…?
– Pa, nemam ni četrdeset – pobuni se Gaga.
Tačno, pomislih. Nema ni četrdeset. Ali u tim godinama se moja majka uveliko družila s išijasom, migrenom i prvim znacima osteoporoze.
– Nemam ni bore – nastavi Gaga. Vidi…! – reče i unese mi se u facu. I imam sve zube. Svoje.
– Još malo – rekoh. Još neku godinu.
Gaga se zamisli.
– Pa, dobro, kako se leče te tvoje „godine“?
– Nemam pojma, ali se sećam da je moja majka, mestimično, znala da drmne po jednu travaricu. Proveren lek. – govorila je. Za dušu i telo. A dobra je i za prozore. Samo ne treba preterivati.

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Godine. Izvesne godine. Nikoga još nisu zaobišle, pa neće ni nas. I nije nimalo lako suočiti se s činjenicom da vreme gazi sve. Ali još gore od toga je ponašati se kao da se ništa ne dešava.[/inlinetweet]
– Bože,- reče Gaga.- Ne želim da postanem kao one žene koje misle da je vreme stalo. A, čekaj, možda je ovo samo trenutna faza, možda još uvek nismo u tim godinama…?
– Ok. Udahni duboko jer želim da ti postavim nekoliko pitanja. Kada si poslednji put izašla u grad? Kada si poslednji put ustala mamurna u dva popodne? Kada si počela da provodiš vikende u spremanju kuće? Obradovala se kada su gosti u zadnji čas otkazali dolazak? Shvatila da je isplativije kuvati svakog dana i nositi male plastične kutijice na posao nego hraniti se u lokalnoj pekari? Kada si prestala da preskačeš obroke? Ili – kada je tvoj rođendan izgubio status državnog praznika? Kada si izjavila da je to „ionako dan kao i svaki drugi“? Zastadoh da uzmem vazduh.

-Kada si počela da se hraniš zdravo i da obraćaš pažnju na ona sitna slova na ambalaži? Da li glikemijski indeks igra važnu ulogu i u tvom životu? U kom si presudnom trenutku počela da se raduješ tuđim venčanjima? I da li ti srce zatreperi kad ona kaže DA? Kada su klinci počeli ozbiljno da te nerviraju i da li sve češće gubiš strpljenje u blizini dece, uključujući i svoju rođenu? Kada si poslednji put obula visoke štikle. Baš visoke? Ne mislim pritom na ona ortopedska pomagala u kojima te sve češće viđam? Koristiš li reč „praktično“ češće od „seksi“? I koliko dugo nosiš tu kantu od mobilnog bez griže savesti da će ti neko prebaciti kako ne ideš u korak s tehnologijom…? Smara li te kuckanje poruka? Više voliš da pričaš, ali ti se nekako čini da baš i nemaš koga da pozoveš?

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Govoriš li šta zaista misliš? Umeš li da kažeš ne bez da se preispituješ po stotinu puta? [/inlinetweet]Subotom se budiš pre devet. A ako, kojim slučajem, odspavaš duže – ljuta si na sebe – jer zaboga, toliko toga se do podne može odraditi. Jesi li već počela da skupljaš kupone za popust ovaj, popust onaj…? Plaćaš račune na vreme? Ideš na onaj tvoj pilates…? Uredno gledaš vesti? Imaš neku svoju rutinu od koje retko odstupaš…? Pospremaš krevet pre nego izađeš iz kuće…? Nestašicu toalet papira poslednji put si osetila pre sedam godina…? Ne reaguješ impulsivno…? S mužem si u tihoj bratskoj ljubavi i ne osuđuješ ga zbog toga? Kupuješ samo ono što ti je zaista potrebno? Tvoje su stvari uredno složene?

Uvek imaš neku kintu u šteku? Ne pratiš trendove, više voliš klasiku? Kačiš na fejs slike kolača koje si napravila…? Kada si poslednji put pojela pljeskavicu?

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Ponašaš se kao mitsko biće – izlaziš samo po dnevnom svetlu. Imaš čitavu apoteku u torbi. Uredno vodiš računa o overi zdravstvene knjižice. Na vreme otplaćuješ kredite.[/inlinetweet] Ležeš u deset uveče i osećaš se dobro zbog toga. Aktivno učestvuješ u diskusijama na temu genetski modifikovane hrane. Razumeš se u politiku. Pričaš sa svojom majkom…? Pričaš kao tvoja majka…? Srce ti zaigra zbog dva litra tečnog deterdženta na popustu…? Gajiš posebnu naklonost prema kesama za đubre koje se ne cepaju…?
Raduješ se suncu, nebu, biljkama…?

Pa, eto, šta više da ti pričam…? Ali ne brini, nije sve tako crno. Imam nešto za tebe. Kupila sam ti za osmi mart. Vidi…Parfem…! Tananananaaaaaaaaaaa…! Jel’ ti se sviđa, Gagili…? Pomiriši… Jel da da je dobar…? Kaži nešto, šta si se skiselila… Starimo, zrelimo, postajemo klasika. Pre dvadeset godina špricale smo se svakakvim čudima, a vidi sad – Živanši..! Klasa, srećo moja. Klasa…! Sto mililitara, i nije tester, nije od šanera, vidi – ima kutiju, ima i poklopac… Gaga me pogleda očima napuštenog šteneta.

– Imaš li rakije…?
– Molim…?
– Rakije, moja ti, imaš li rakije…? Trne mi nešto ova noga pa sam mislila da…

Pišite Dudi na [email protected]!