Hoćeš li se uda(vi)ti za mene?

Nekad ga toliko mrzim da mi se čini da ću ga udaviti na spavanju. Hladnokrvno udaviti. – priznala je Gaga i uzdahnula. Znaš onaj osećaj kad ga pogledam i pomislim “a što li si mi ti u životu mom trebao…“? Znaš ono – kad se pitaš koja te je sila spojila i šta vas to drži godinama, iako je on sve što ne želiš da bude, iako među vama nema ničega – ni nekih neznamtikakvih emocija, ni strasti, ni ničega.

Stvarno se pitam zašto sam ostala s njim tolike godine. Zato što ti je žirant za stambeni kredit…? – upitam. Gaga odmahnu glavom. Žirant je promenjiva kategorija. U mojoj priči – muž je za ceo život. Uostalom, prebacili smo hipoteku na njegove roditelje. Na babu i dedu..? Pa oni baš i ne vrede puno. – primetih. Tačno, oni nisu na ceni, ali ona njihova garsonjera u centru vredi boga oca. Pa eto, barem će ti nešto ostati, nemoj sutra da mi se žališ kako nisi profitirala.

U toj priči o mužu za ceo život nema mesta pretvaranju. Laže svaka koja kaže da nikada nije poželela da se probudi na nekom drugom mestu, drugom jastuku, makar i sama, makar na kratko. Ima dana kada stvarno pomislim da ću skrenuti.

Naročito ujutro, kad svi pohisterišemo i  kad shvatim da kasnim na posao, i kada on utrči u kupatilo pre mene, i kad ja nemam šta da obučem, kad Beba ne zna šta da obuče, kad ne možemo da nađemo ni pernicu ni majicu za fizičko, ni ključeve od kuće, kad prospem kafu na novu bluzu, kad on povileni jer sam zaboravila da ispeglam košulju, kad izjurim bez zdravo, kad stignemo u školu u osam i minut…

Onda pomislim da bi u nekom paralelnom univerzumu stvari bile bolje. Onda pomislim na one napirlitane sa  po tri bedinerke i pomislim kako su baš imale sreće. One što ne navijaju sat na šest nula nula. Pa natrčim na sestru od tetke koja se razvela jednom, pa drugi put, a i sada samo čeka da advokati završe sa štrajkom pa da se da u parnični postupak… Svaki je isti, kaže mi. Nekad si mogla da biraš. Ako pije, onda ne kocka. Ako kocka, to mu je jedini porok, barem ne juri okolo za suknjama. A danas – danas dolaze kao instant pakovanja – tri u jedan. Krevet – kafana – kladionica. Ne može da omane.

Nekad mislim… – nastavi Gaga. Nekad mislim kako bi neki drugi bio bolji… Kada bih sad mogla da biram…našla bih nekog koji ne srče supu… ne igra se rezancima… i koji ne očekuje od mene da se po stoti put iskidam od smeha na jedan te isti vic…

Bila sam tako hepi kad sam se udala, mislila sam – mi možemo sve. – reče i nastavi da žvrlja po podmetaču. Niko mi nije rekao da će biti loših dana. Nedelja. Čak i meseci. I da moram da budem jaka. Muka mi je da budem jaka. Hoću da budem meka, paučinasta, pahuljasta, penasta i da me neko drži kao malo vode na dlanu… Dva P – prekinuh je. Molim..? Pogrešila si…Fali ti jedno P. Ne kapiram. – ponovi.  Happy. Happy se piše sa dva P.

O, Dudo, ja mrem a ti se sprdaš sa mnom. Gledala sam jednom moje matorce kako se svađaju o tome kako se istiska pasta za zube, da l’ sa sredine ili odozdo i mislila sam – ja neću nikada biti kao moja majka, mi nećemo biti kao ONI, a vidi nas sad –  moj muž budi ono najgore u meni.

Ništa više nije kao pre, nekad su jastuci bili perjani, teški, a danas prave samo ove lagane, od memorijske pene. Ne smej se tu, veštice jedna, ti kao ne bi onog tvog udavila, šta…? Šta me gledaš?  Jedno U. – kažem. Udaviti. Piše se s jedim U.

Pišite Dudi na [email protected]!