FOODTALK: Oči u oči sa Đorđem Balaševićem

by | 13 maja, 2013

 

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Da bi se stvorila nova navika kažu da je potrebno 21 dan. Da nije bilo uskršnjih i prvomajskih praznika, koji se uglavnom svode na besomučno krkanje, sve govori u prilog tome da bih vam se mogla pohvaliti da mi je danas 40. dan bez konzumiranja veštačkih šećera i da sam sada nova žena, koja je uspela da se otarasi gadne ovisnosti o šećeru, toj zloj beloj smrti.

Sasvim spontano i automatski celih mesec dana potpuno sam bila zaboravila na kolače, torte i ostale poslastice, bez kojih, inače, ne mogu da odradim dan. Ni u jednom trenutku nisam pomislila na slatkiše niti ih poželela. Ne znam da vam odam tajnu kako/zašto/otkud/čime izazvano ali izgleda da se čuda ipak dešavaju jer mi se do sada nikada u životu tako nešto nije desilo.

O ishrani vodim računa, ali mesta za moj energetski izvor, u vidu kolačića, uvek je moralo biti. Moj princip je da svako treba da osluškuje svoje telo i daje mu ono što mu je potrebno za pravilno funkcionisanje. Volim voćne (gde spadaju i lešnici, bademi i orasi, kao i svo suvo voće), sa puno krema (samo 100% punomasna slatka pavlaka dolazi u obzir) i što manje, još bolje bez hleba, u vidu kora od brašna.

Ovako, podlegla sam pritisku moje brižne mame koja se ozbiljno zabrinula da mi nije dobro i da mora biti da sam se ozbiljno razbolela jer, iz kog to drugog razloga, za ime Boga, inače ne bih jela kolače i torte koje je ona pripremila!? Nakon bujice pitanja i konstatacija, tipa: ’Pa kako ti se ne jede? Ajde uzmi bar jedan! Jesi bila kod lekara? Ti mora da imaš šećer! Tako to počinje, čula sam ja…’ i sama sam počela da sumnjam u sebe, svoj zdrav odnos prema sebi samoj i odlučila da pokleknem i razbucam svoj novoizgrađeni karakter.

I taman kad sam malo došla sebi od naglog priliva silnog šećera u krvi, nivo mog stresa se opet podigao na isti onaj sa kojim se nosio Alber Elbaz, glavni dizajner Lanvina, na nedavno održanom VOGUE modnom festivalu u Londonu, kada je trebalo da nastupi između Viktorije Bekam i Donatele Versaće. Oooh, možete zamisliti!?!

Pitali me da li bih ja vodila panel sa Đorđem Balaševićem, na prvoj Konferenciji o hrani, pod nazivom FOODTALK, koji organizuje Color Press grupa, u petak, 14. juna, na Salašu 137.

Čuj, da l’ bih?! Pa ne znam da l’ je veća čast ili zadovoljstvo. Celih 12 godina čoveka nije bilo u javnosti i sad kad su ga konačno rehabilitovali, pravo na mene. On i ja, oči u oči i još samo hiljadu ljudi okolo koji će načuljeni da slušaju svaku reč. Biće to čista poetika ravnice! A imaćemo o čemu i da pričamo, s obzirom na moje afinitete i navike.

Pa nisam ja džaba nedavno rekla da se u životu sve vrti oko hrane, da se uz nju upoznajemo i zabavljamo i da nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani. Što bi rek’o moj prijatelj Matija: ’Super je taj seks al’ što volim da jedem!’, kad žena pokušava da ga odvuče od stola.

Svaki kraj naše zemlje ima neke svoje specijalitete, ali mislim da se nigde ne jede tako slasno kao u Vojvodini. Možda se negde jede više (mada sumnjam), ali se nigde ne jede duže i sa više uživanja. Polako, natenane, u slojevima pažljivo slagano, kao Rozen i Doboš torta, štrudla, pa i slaninica, uostalom. Ravničarskim rečnikom rečeno – SlowFood.

Za mene ručak nije ako ne ide redom, kako me je moja pokojna baba Olga naučila i odhranila: supa s rezancima, paradajz sos, rinflajš, pečenje, salata i kolači. Uvek dve vrste. Domaći (pita sa jabukama/višnjama/štrudla) i gostinjski. Obično je to neka fina torta koju onda gustiramo do sredine nedelje, ako se gosti, ipak, ne pojave.

Mi smo ono što jedemo i zato o tome treba da vodimo računa. Čini mi se da naši ljudi više misle stomacima nego glavama. Više vodimo računa šta stavljamo na sebe nego u sebe. Sipamo dizel u benzinca pa očekujemo da ide kako treba. E, pa, malo morgen! Kažu da je Fastfood ekvivalentna pornografiji, nutricionističkim rečnikom rečeno.

O svojim malim tajnama na FOODTALK konferenciji pričaće mnogi poznati, veliki majstori kuhinje: kuvari, vinari, književnici, blogeri, a svi ljubitelji dobrog ića i pića. I to ne na engleskom, mada kad se kaže FOODTALK, to tako dobro zvuči. Da ti pođe voda na usta!

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.