Mom 2 be: Poziv koji menja život

Piše: Marina Marić, izvršna urednica magazina „Lepota i zdravlje“

Sedimo pre nekoliko dana Nebojša i ja u holu ginekološke ordinacije u kojoj vodimo moju trudnoću i čekamo da nas doktorka primi na UZ pregled. Pošto je bilo osam ujutru, a nas dvoje još pospani i nerazbuđeni, vladala je neka prijatna tišina u čekaonici koju je, u jednom trenutku, prekinula zvonjava telefona.

„Poliklinika Novakov, izvolite“ – obratila se ljubazna sestra.

„Kada je bila poslednja menstruacija? Mhm, samo trenutak da izračunam. Vi ste sada u šestoj nedelji. Možemo zakazati prvi pregled i utvrđivanje trudnoće za petak u 15h?“

Foto: Privatna arhiva

Zamišljeno sam gledala u pravcu vrata ordinacije razmišljajući o tom važnom pozivu, dok mi se smešak pojavljivao na licu. „Šta se smeškaš?“ – pita me Nebojša. „Ma ništa, samo sam se prisetila tog istog razgovora sa sestrom, i koliko je to februarsko jutro bilo posebno lepo i sunčano“. „Jeste“ – nasmešio se i on i uhvatio me za ruku. Kako je to bilo slatko, kad se samo setim. Sa koliko uzbuđenja sam stigla na posao tog jutra kad sam ugledala dve crtice i odmah pozvala ginekologa da zakažem pregled… Iako je ta druga crtica bila još uvek dosta bleda, ma jedva vidljiva, znala sam da ne grešim. I radovala sam se našem prvom susretu sa bebom. I prvim otkucajima tog majušnog srca. Nesvesna da se malo stvorenje poput makovog zrna, koje će nam promeniti život, već rapidno razvija u mom stomaku.

„Šta misliš, koliko je sada Filip težak?“ – upitala sam ga s osmehom. „Ne znam, verovatno oko 1.5 kg? Uskoro ćemo saznati“. Utom nas je sestra prozvala i ubrzo smo se ponovo družili sa našim bebironom preko UZ aparata. Dok smo ga posmatrali kako stiska pesnice prema licu, guta i nerado se okreće jer smo ga probudili, saznali smo da u svakom pogledu savršeno napreduje i da je dostigao čak 1800 grama. OK, još toliko, otprilike! Iju, koliki će mi onda stomak biti! – pomislila sam.  Ma nevažno, samo neka je on zdrav.

Dok se prisećam svih tih slatkih trenutaka s početka trudnoće, i sebe koja „gutam“ stranice knjiga informišući se o bebinom razvoju iz nedelje u nedelju, shvatam koliko je vreme nestvarno brzo proletelo od dana kad smo prvi put ugledali tačkicu na ekranu. A sada već merimo „ozbiljniju“ težinu i obim glavice na UZ pregledima i brojimo prstiće na nogama! Brzo će proći i ovaj osmi i deveti mesec, lagodno i s uživanjem kao i do sada. U pripremama i kupovini kolica, krevetića i cucli, ali i časovima u školici za trudnice na kojima upijam informacije kao okoreli štreber. A onda ćemo uživati u upoznavanju, vaspitanju, fazonima i manguplucima i svemu ostalom što roditeljstvo donosi. I opet, s osmehom na licu.

Pratite me i na Instagramu @marina_maric.

Sve moje postove možete da pročitate OVDE.