Moralna dilema

Dokle ići na prvom okršaju?

E što ja volim da sam u pravu! To volim jednako koliko i da jedem. Aj što volim da sam u pravu, nego što kao tigar vrebam prilike da se upustim u okršaj u kojem kanim pobediti.

Problem se javlja kada uopšte (shodno svom ubeđenju o apsolutnoj jednakosti) ne diskriminišem protivnika. Ako je protivnik u raspravi ženskog pola, dobiće isti tretman kao i da je muško. To je u teoriji ispravno, a u praksi? U praksi ispadnem kreten.

U mom nastojanju da budem u pravu i ukažem oponentu (ženskog pola) da greši, uznesem se u pobedi i kad krenem u ofanzivu, ne stajem sve do „Odvratan si, znaš?“ i do momenta kada vidim da joj se oči pune slankastom tečnošću.

A onda počinje moja prirodna ranjivost na ženske suze i u stanju sam da uradim sve samo da prestane. Skoro da bih rekao: U pravu si.

Horoskop zaista ima smisla. Ceo svemir se namešta da tebi pokaže hoće li te boleti bubrezi za 20 godina. Homeopatija zaista leči. Voda razređena vodom spasava živote i slobodno leči svoju decu time, samo nemoj više plakati. Izvini!

Gde je granica? Dokle je u redu biti u pravu, a gde treba biti đentlmen i da li uopšte biti? Neke istorijske neistine opstaju samo zato što, navodno, nije lepo pričati o njima i dovoditi ih u pitanje.

Vi, (privlačne) žene, imate odgovornost da ne zastupate glupe stavove.

E, tako…