Tema nedelje: Sećate li se Pokemona? Prošlo je samo pola godine od opšteg lova na njih…
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“
Mislila sam da današnji blog pretvorim u „foto album“, jer je teško naći adekvatnu temu za praznične dane. Kad bih pisala nešto prigodno, sama sebi bih delovala patetično, a to baš ne volim. S druge strane, da pričam o onome što mi smeta nekako ne ide baš danas, kad su svi u fazonu „ljubi bližnjeg svoga“. Doduše, bilo bi divno kada bismo bar delić tog čovekoljublja pokazivali svakog dana, na svakom mestu, jer to osećanje nema veze s tim da li smo vernici, ateisti ili agnostici.
U sred dileme „pisati ili ne“, na internetu sam naišla na podatak da su Pokemoni u celom svetu bili najtraženiji pojam na guglu, a slede Iphone 7, Tramp, Princ… Istog trenutka sam pomislila kako odavno ništa nisam ni pročitala, ni čula o Pokemonima. Zanimljivo mi je i što sam imala utisak da ta frka nije bila pre samo 5-6 meseci, već da je prošlo mnogo više vremena. Danas i najveće atrakcije imaju svojih petnaest minuta slave, a onda – gotova priča. Sećam se da su u „doba Pokemona“ psiholozi, sociolozi i drugi stručnjaci s mnogo entuzijazma pokušavali da objasne popularnsot te igre, ukazivali na opasnosti koje ona nosi, analizirali današnji trenutak… Bilo je tu mnogo pametnih zaključaka, kao i onih drugih, a sada se postavlja pitanje – da li se oko većine pojava uopšte treba uzbuđivati, kad će i onako brzo proći.
Naravno, kad to kažem ne mislim na tetorizam, ratove, bolesti… Sva ta zla su, očigledno, vrlo otporna na prolaznost, jer da nije tako u XXI veku se ne bi ratovalo u toliko zemalja.
Ono što ne da neće proći, već će postajati sve intenzivnije, jeste brzina kojom se smenjuju informacije. Toliko toga čujemo i pročitamo u samo jednom danu, da nije ni čudo što imamo utisak da je nešto što se dešavalo pre pola godine bilo – odavno. Da l’ smo zato srećniji, da l’ smo pametniji – ko zna. Činjenica je da se manje trudimo da nešto zapamtimo, jer nas samo nekoliko klikova deli od „kompletnog znanja ovog sveta“.
Sve ovo me je podsetilo na emisiju, koju sam gledala pre godinu-dve, a pričalo se o tome da li je internet „trenutni zaborav ili večno pamćenje“. Kad radite za portale to pitanje se često nameće, jer na njima tekstovi „žive“ par sati, eventualno dan. Dok trepente, odoše u arhivu. S druge strane, ako ukucate nečije ime ili neki pojam, to što ste pisali može se pojaviti i za godinu, pet, deset… Mislim da bi ovo mogla da bude dobra tema za neku rubriku 😉
OVDE pročitajte tekstove Brankice Treskavice iz serijala TEMA NEDELJE.
Uopšte mi nije bilo jasno zasto je ceo svet,,poludeo“ za Pokemonima.Kako su došli tako su i prošli.Pojavili se brzo i još brže pali poput zvezde padalice.Valjda ,,svako čudo za tri dana“.Pokemoni trenutni fenomen koji ode u zaborav.Pojavice se neki novi Pokemoni,neke nove igrice koje ce nestati kao sto su i dosle.Pakman,Super Mario,Pokemon…Sta je sledece?A sto se tiče informacija na internetu,one su tu.Pojave se onda kada nekom zatrebaju,kada ih neko ,,izgugla“.Da li je internet ,,trajni zaborav“ ili ,,večno pamćenje“ bila bi bas zanimljiva tema za citanje i diskutovanje.Sva zavisi koliko pamtimo ili zaboravljamo.A sve se to negde čuva,tu na internetu,svaka informacija,svaki tekst koji smo napisali…
Postajemo „instant“ osobe, osobe kojima svaka informacija važi za momenat u kome smo je pročitali, osobe kojima je važnija forma od suštine, osobe „hoću sad i hoću odma’ „, osobe otuđene od nas samih… U principu-do nas je. Sami biramo čime hranimo i telo i um i dušu. Sami biramo gde ćemo, šta ćemo, kako ćemo samo su interpretacije tog života drugačije.
Kako bilo, bilo je i gore a biće i bolje 🙂
Srećni praznici!