Kako izaći na kraj sa teškim ljudima

by | jun 8, 2015
Lidija Ćulibrk, urednica Lepota&Zdravlje, specijalista zdravstvene psihologije

Lidija Ćulibrk, urednica Lepota&Zdravlje, specijalista zdravstvene psihologije

[inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Uvek sam mislila da je u mom uredničkom poslu ogromna prednost to što sam psiholog i, srećom, nikada me ta veza sa psihologijom nije napuštala. Trenutno na edukaciji iz psihoterapijskog pravca rogobatnog naziva racionalno-emocionalno-bihevioralna terapija (REBT), osvajam znanja o tome kako promenom misli možemo izmeniti osećanja i život. [/inlinetweet]Zvuči jednostavno ali je veoma moćno. Pored moćnih znanja sa kolegama na edukaciji delim i naše grupne „lične radove“ i sad na kraju prve godine mogla bih reći da se poznajemo. Mada, [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Andrić je rekao „Tuđa duša – neprohodna šuma“. Krčili smo je juče, dok se neki lepršaviji svet se sunčao na Adi, i na jednoj „čistini“ pojavio se zanimljiv problem sa kojim smo se svi susretali, a to je “imati posla sa teškim ljudima“.[/inlinetweet]

Pričali smo o teškim šefovim i direktorima, o tome kako je ponekad tegobno izboriti se za svoju istinu, plasirati svoju ideju pa i sačuvati svoju „živu glavu“, odnosno radno mesto. Recimo da ste suočeni sa osobom objektivno „teškom“ za svoju okolinu. Aždaja! [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Svi smo se složili da nam najteže padaju oni čije reakcije ne možemo da predvidimo, oni koji jedan dan ustanu na desnu, a drugi na levu nogu. Ono što nam sve otežava je veoma često uverenje da moramo imati kontrolu u svojim rukama i znati kako će se neki odnos u koji smo uključeni odvijati.[/inlinetweet] U ovom slučaju blagotvorno je odustati od pomenutog uverenja i prihvatiti situaciju povećane nestabilnosti i rizičnosti odnosa i nemogućnosti da mnogo utičemo na njega. Naša želja, a osobito zahtev da odnos bude fer i korektan će biti mnogostruko osujećen i ne treba da ga negujemo. Realno je, takođe, prihvatiti i činjenicu da smo mi, sami, vrlo sposobni da podnesemo takve nefer odnose iako smo skloni da zakukamo „Ne mogu to više da podnesem“. Što pre ovu rečenicu izbacimo iz vokabulara, lakše će nam biti da podnosimo ovakav odnos jer, ruku na srce, ne mogu svi naši odnosi biti ni idealni ni dobri niti ih baš sve možemo eliminisati ukoliko nisu takvi.
Takođe je korisno i otkriti „zdrave delove“ ličnosti ovakvih osoba i „komunicirati“ sa njima. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]Podsetite se (shvatam da ovo zahteva nadljudske napore) da „aždaja“ ima poneku dobru osobinu, da je ponekad učinila, čak i za vas, nešto dobro i u odnosu sa njom pokušate da „oživite“ upravo te njene aspekte. [/inlinetweet]Na ovaj način ćete uspeti da komunicirate sa njom veoma redukovano ali efikasno i što je najvažnije – nećete u sebi negovati ozlojeđenost što vas jedna takva osoba izbacuje iz ravnoteže. [inlinetweet prefix=““ tweeter=““ suffix=““]A svoje vreme ćete moći da trošite na ljude vredne vaše pažnje ili da se bezbrižno brčkate na Adi bez straha od „nemani“ koja vas ponedeljkom čeka na vašem radnom mestu. Srećno![/inlinetweet]

Lidija Ćulibrk, urednica Lepota&Zdravlje, specijalista zdravstvene psihologije

Tagovi: