Na terapiji: Narcisoidnost kao crta ličnosti ili poremećaj
Autorka: Olivera Stojšić, psiholog i joga instruktor
Osobu sa narcisoidnim poremećajem ličnosti nećete sresti u ordinaciji, ove osobe zvanično nikada neće biti dijagnostifikovane, a priznaćete da su ne tako retko prisutne u našoj okolini, porodici, poslu itd. Iako je uglavnom povezan sa muškarcima, niko nije imun na ovaj poremećaj, on može biti dijagnoza bilo kome bez obzira na pol i ekonomski status. Mnogi ne razumeju šta zapravo znači narcisoidno ponašanje, ali ako primetite kod dece, partnera, brata, sestre, roditelja, šefa ili prijatelja narcisoidne tedencije kao što su često gledanje u ogledalo, nošenje lepe i firmirane garderobe, opterećenost svojim izgledom, fanatično posećivanje teretane, trošenje svog džeparca ili plate samo na sebe i ukoliko ove detinje narcisoidne tedencije ne prerastu, može doći do odsustva neurološke zrelosti koja na kraju rezultira osobama koje razviju narcisoidni poremećaj ličnosti.
Prevazilaženjem i sazrevanjem počinju da shvataju šta je ono što je najvažnije u životu kao npr. porodica ili prijatelji, a njihova zaokupljenost sopstvenim izgledom počinje da jenjava i izgradnja i stvaranje zdravih međuljudskih odnosa postaje njihov fokus i cilj. U širokoj upotrebi, pojmovi narcis, narcisoidnost i narcisoidan, podrazumevaju jednu apsurdnu uobraženost i primjenjuju se na ljude čije su ambicije mnogo veće od njihovih vidljivih sposobnosti ili nadarenosti. Ponekad se ovi pojmovi primjenjuju za opis ljudi koji su jednostavno puni sebe – čak i kad su njihova stvarna dostignuća spektakularna. Verovanje u sopstvene sposobnosti osnova je svakog zdravog samopouzdanja, mentalnog zdravlja i zadovoljstva uopšte. Osoba je tada samosvesna i zadovoljna svojim realnom slikom o sebi dok kod narcizma imamo ljubav i verovanje prema nerealnom „ja“ koje postoji samo u fantaziji, dakle, bez pokrića. Osobe sa ovim poremećajem ne vole sebe, već svoju fantaziju o sebi i njoj se dive.
Prema DSM–IV (Američki priručnik za dijagnostiku mentalnih oboljena), narcisoidni poremećaj ličnosti ogleda se u u tome da osoba ima izraženu potrebu za divljenjem, grandiozni osećaj sopstvene veličine koji nije u skaldu sa njenim realnim dostignućima (npr. preteruje u isticanju postignuća, talenata, veština, poznanstva i osobina, do te mere da prelazi u laganje). Opsednuta je fantazijama neograničenog uspeha, slave, zastrašujuće snage ili svemoći, nedostižnog sjaja, fizičkog izgleda, seksualnih veština, večnog osvajača ljubavi i strasti. Čvrsto veruje da je posebna i da to „obični“ ljudi ne mogu da razumeju, pa teži da bude u kontaktu sa ljudima ili institucijama koje imaju visok status. Misli da je svako ko nije poseban ili superioran jednostavno bezvredan. Zahteva preterano divljenje, pažnju i u nedostatku toga želi da je se boje, a u međuodnosima iskorišćava i sebično koristi druge kako bi postigla svoje ciljeve. Nema empatiju, nije u mogućnosti ili ne želi da se identifikuje, prizna i prihvati osećanja potrebe, preferencije, proiritete i izbore drugih. Jednostavno se „isključi“ kada drugi pričaju o svojim problemima. Neprestano zavidi drugima i pati od paranoje, jer veruje da ostali osećaju isto prema njoj te se ponaša na sličan način. Oseća se nadređenim, svemogućim, sveznajućim, pozvanim da deli savete, nepobedivim, imunim, „iznad zakona“. Mnogo priča, a ništa konkretno ne uradi.
Neznanjem, trivijalizacijom ovih narcisoidnih tedencija, osobina, ponašanja, olako shvatamo da ova patološka stanja ostavljaju duboke posledice kao što su nemogućnost uspostavljanja dobrog partnerskog odnosa, adekvatnog roditeljstva, ostvarivanje pravih prijateljstava jer življenjem u toj nerealnoj slici o sebi, koja postoji samo u fantaziji, varaju pre svega sebe i sve oko sebe.