Na terapiji: Šta razlikuje zdravu samokritičnost od nezdrave?
Autorka: Olivera Stojšić, psiholog i joga instruktor
Suštinska razlika je u predmetu samokritike. Kod zdrave samokritičnosti osoba preispituje, procenjuje sopstvene POSTUPKE u datoj situaciji dok kod nezdrave samokritičnosti dolazi do samoobezvređivanja gde osoba kritikuje SEBE kao celinu i dovodi u pitanje svoju vrednost (misli da je manje vredna, neadekvatna, loša i sl.). U situacijama kada ne postiže željene ciljeve, rezultate, kada nije efikasna, koje sama od sebe očekuje i koje drugi od nje očekuju osoba krivi i optužuje sebe za neželjne ishode i nalazi uzroke tih ishoda u sopstvenoj ličnosti (crtama ličnosti, karakteru, temperamentu, inteligenciji, čak i genetici). Na taj način stvara negativna osećanja, bes i mržnju prema sebi, osećaj krivice, osećaj manje vrednosti i potištenosti.
U osnovi samoobezvređivanja leži GREŠKA PRETERANE GENERALIZACIJE. Na osnovu postupka koji posmatra kao loše, neuspešne, zaključuje da je ona u potpunosti ili cela loša, neuspešna. Dalje to je dovodi do pada motivacije i nezdravih osećanja kao što su depresija, potištenost, anksioznosti, negativna slike o sebi..
Naučite da oprostite sebi, i da sve svoje neuspešne postupke, nepostignute željene razultate, loše odluke, nepovoljne situacije u kojima se nalazite posmatrate samo kao informacije i iskustva iz kojih nešto možete da naučite.
Npr. zapitajte se šta možete da promenite da bi imali željeni rezultat, šta ste naučili iz ovog iskustva? Odustanite od samoobezvređivanja i kinjenja samih sebe i pitajte se ko bi bili da ne obezvređujete sebe? Verovatno zadovoljna osoba koja neguje formu zdrav samokritike, koja bezuslovno prihvata samu sebe i sve što može da popravi menja a ono što ne može prihvata. Svoju vrednost nikada ne dovodi u pitanje jer je ljudska vrednost nepromenljiva a sve ostalo uspesi, neuspesi, status, materijalno stanje, veštine, statusni simboli su promenljiva stvar.