Na terapiji: Zašto smo sigurniji kada brinemo
Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije
Nedavno sam pomagala bliskoj prijateljici N. u situaciji ozbiljnog zdravstvenog problema njene majke. Bolest je nastupila iznenada, svi su bili zatečeni, majka stara i nemoćna, skrhana. Ali uradili smo SVE što može da se uradi da bi imala dobar lekarski tretman, da bi ispitivanje prošlo što brže i da bi lečenje bilo što efikasnije.
Najzad, majka je sa dobrom prognozom poslata kući i imala sam utisak da svi možemo da se opustimo. Međutim, i u tom trenutku, a i toku celog perioda bolničkog lečenja N. je ispoljavala veliku zabrinutost. Ko ne bi, možda se pitate!? Ipak majka je to! Iznenada je! Ko zna kakav ishod može da bude! Plašim se da priznam da bih možda bila sklona da i sama slično reagujem. Ali razmislimo o ovome zajedno!
Zašto se mi ljudi se nekako bolje osećamo kad brinemo? Kad brinemo povodom neprijatne situacije kao da smo već nešto uradili u pogledu njenog rešavanja. Ovo je osobito važno u situacijama u kojima smo bespomoćni i u kojima ništa ne zavisi od nas. Tada osobito brinemo – jer šta drugo možemo? Nećemo valjda biti opušteni!
Briga je nastala i bila veoma korisna čoveku u osvit čovečanstva. Zamislite pećinskog čoveka stalno na oprezu da li će da ga zaskoči divlja zver. Briga mu je zaista pomagala da preživi. Imala je svoju funkciju. Danas, kada smo sposobniji od tog pračoveka da analiziramo stvari i bolje poznajemo okolnosti života nego što je on poznavao nepredvidivu divljinu koja ga je okruživala, imamo mnoogo manje razloga za brigu. Ipak, briga, strepnja, anksioznost ili kako to psihijatri dijagnostikuju, generalizovani anksiozni poremećaj su najčešće nezdrave emocije savremenog čoveka. Nezdrave! Jer danas nemaju više onu korisnu funkciju.
Reći ćete da ni danas svet nije savršeno uređeno i predvidljivo mesto što je tačno ali je jedino mesto za život kojim raspolažemo. Mi, danas, ovako svestrano edukovani i puni informacija, možemo da osvestimo zašto brinemo, šta je poreklo brige i da shvatimo da briga nije od pomoći te da je kanališemo. Ona nas zamara, troši našu energiju, “stanjuje” nam živce. Kada nam bude zatrebalo snage da nešto zaista preduzmemo i izvučemo se iz teške situacije, mi ćemo biti “potrošeni”.
Zato bih volela da N. prestane da brine, jer ako se sutra desi da se stanje njene majke pogorša, istovremeno može da se desi da se ovaj put i ona razboli. Da, od brige! Zato mi je žao i prekorevam je što nije došla na naše godišnje žensko partijanje. Da se opusti, provede, napuni energijom. Umesto da sedi kod kuće i brine!