Norin dnevnik: Berlinska moda

Kada bi me neko pitao za dva lagana saveta za putovanje u Berlin, rekla bih da ponesete najnasmejaniju verziju sebe i nešto crno. Tako opremljeni savršeno ćete se uklopiti u ovaj grad gde umetničkih galerija ima koliko i turista, ali od kojih se „domaćini“ razlikuju svojom probirljivom posvećenošću crnoj boji od jutra do mraka. Ne, ne mislim na darkere, gotičare, pankere i modne stavove koje primećujete na deci koja se vraćaju iz škole. U Berlinu se „uniformisanost“ suptilno seli na malčice stariju generaciju, na one što se danas zovu „mladi profesionalci“, tj, one koji posećuju kafiće nakon radnog vremena.

piše: Nora Šaponja Žunjić

Ili, naprosto, zamislite Knez Mihailovu u kojoj pedeset procenata šetača nosi crno od glave do pete. Crne lepršave haljinice, crne lepršave pantalone, crne lepršave kombinezone, crne bluzice, a tu su i biciklisti koji proleću pored vas, naravno, u crnom.
Nemali šok za mene koja dolazim iz sasvim druge priče. Prema crnoj sam oduvek imala, u najboljem slučaju, „tolerantan“ odnos, a mala crna haljina mi je dokaz kako ceo život može da se prođe u jednoj haljini (naprosto, zastrašujuća pomisao).

I stoga se pitam kako to da ovde ne izgleda zastrašujuće… I ne samo to, ovde deluje kao ukras, jer na ženskim licima ima jako malo šminke i nose se „nepostojeće“ nijanse ruža. Nema olovke za oči, nema ajlajnera, nema konturinga. Svedenost kao u muzeju savremene umetnosti. Obučena u bež šorc i dečje plavu majicu glumim reportera i slikam ih. Pitam za dozvolu. – Naravno, ako mi pridržiš kišobran i čokoladu – kaže mi Venesa pre nego pozira. – A, za koji je to časopis? – Naravno – kažu mi u grupi devojaka na koje nailazim u Auguststrasse, u srcu istočnog Berlina gde ste u okruženju umetnosti i skupih kapsulnih kolekcija lokalnih dizajnera. – Sve nosite crno?- pitam kako bih započela priču. Osmesi i ljubaznost.

Osmesi povezuju Berlin i ogromna sloboda da možete da govorite svoj jezik, a na engleskom se obratiti svakome. Pitam se i kako je to živeti u gradu toliko „posuđenom“ drugim kulturama? Gradu od kojeg svi ravnopravno uzimaju. Avion se udaljava. Na putu za jugoistok iscureće sve i gram „crne“, jer putujem prema delu kontinenta gde je pravilo da se bela i bež nose od Uskrsa do septembra. Zbogom, Berlin, crna je itekako letnja boja. Smejem se, pogledali bi me u čudu. – Letnja boja, kakva letnja boja? Kao po nekom tihom diktatu koji razdvaja mene koja znam reći samo Entschuldigung (izvinite) i Auf Wiedersehen (doviđenja) i njih, koji misle ozbiljno.