Norin dnevnik: Kako sam „anfolovala“ parfemskog gurua

Ponekad se razočaram u ženski rod… Čini mi se kao da odbacujemo prilike da o nečemu odlučimo same i poskočimo od sreće kada je u blizini neko ko se nudi da to uradi umesto nas. Ne znam radi li se o tome da je tako zanimljivije? Ili o manjku… nečega. Šta god bilo, još uvek mi se vrti u glavi od brzine kojom sam zamalo ustupila rediteljsku palicu prvom koji je naišao… Najozbiljnije se pitam je da li je sa mnom sve u redu?

Dakle, pre pola godine naiđoh na blog. I to kakav! Frajer je pisao o parfemima! Napokon! Lajk na stranicu, lajk na sliku, lajk na sve, jer napokon neko „domaći“ piše za nas „domaće“. U svom oduševljenju nisam bila usamljena, autor je preko noći dobio armiju sledbenica koje su redom prepoznale njegov stil: britak i domišljat jezik, smisao za humor i istančan njuh. U toku hladnih zimskih meseci zabavljao nas je recenzijma parfemskih klasika, mirisa iz prošlosti za koje ste u to vreme znali samo ako su vam dede bili kulturni atašei u Parizu. O cvetovima svile i cvetovima nara… o tome kada isprobavati parfeme (ako ste u tržnom centru dolaze u obzir jedino tiha prepodneva i iskusne prodavačice) itd. Čitateljke su posle svakog posta reagovale burno – Predivno! Potpisujem svako slovo! Predivni tekstovi!

Upoznao nas je, na koncu, i sa svojim ženskim parfemom nambr van jer „da ženu možete da stavite u bočicu, bio bi to ovaj parfem“, napisao je. Kao nagrada, na njegovoj stranici osvanulo je četiristo lajkova – toliko nas je bilo koje smo gorele od žudnje da saznamo koji je to.
Onda sam se jednog teškog i vlažnog popodneva (poput ovog danas) zatekla u Ušću, prostor je vrveo ljudima, a prodavačica od dvadesetak godina me je našpricala iz neke bočice. Treštala je i muzika, dakle, nemogući uslovi, ali mi se parfem svideo. Zanimljiv je, pomislila sam. Svež. Baš za mene. I onda se dogodila kulminacija.
Iako, reći ćete, šta drugo očekuješ od fanova nego da se „slože“ sa onim što njihova zvezda kaže? Ali, opet ću ja, usledio je trenutak koji je delovao… krivo. I tu nije bitno šta je o tom istom parfemu napisao parfemski guru.

A, to je da je u pitanju još jedna komercijalna i bleda kreacija iz kuhinje te i te parfemske kuće, preslaba za samostalne žene itd… Ono što je bitno je kako je reagovala „pačja škola“ (ako smem tako da se izrazim).
-Smešan je! –glasio je komentar. Za devojčice! – Kič!- pisala je druga. – Šteta lepog pakovanja! – treća. I na kraju, vrhunac – Oh, neee, a tako sam se radovala da ga probam. A sad neću, nikaaad (lije suze)(lije suze)(lije suze).

Ozbiljno sam se uznemirila. Brzo sam kliknula i napisala dotičnoj u Reply – Pa zašto ga ne biste probali?? Parfem je jako lep! Potom to isto još jednoj (želela sam da pomognem), i još jednoj. Potom sam stala. Šta sam pokušavala da postignem? Bila sam smešna. I onda sam, iz razloga kojeg još uvek ne razumem u potpunosti, kliknula na „Unfollow“. Od toga je prošlo sedam dana. Sedam dana bez parfemskog genijalca. Nedostaje mi. Ali, osećam, negde u dubini duše, da sam učinivši to, u ovom „isprogramiranom“ svetu, kupila komadić slobode.