Norin dnevnik: Lek protiv nevidljivosti
Tražim kaput, damski kaput i povela sam u šoping mamu. Ona će mojoj kupovini dati „edge“, tj, predložiće nešto što će privlačiti poglede, nešto što bi pre sto pedeset godina nosila Ana Karenjina, a danas Kim Kardašijan. Ja ću uperiti prstom u neki stidljivi tamno plavi kaputić nejsvedenijih linija mogućih, jedan od onih kakve na Instagramu nose moje hipsterske muze. – Treba biti ispod kolena, damski kaput mora biti ispod kolena –reći će ona, a ja ću se po stoti put naći u situaciji u kojoj razočarano gledam u svoj odraz u ogledalu, od glave do pete umotan u kreaciju od kamelhara kritikujući – Ovo je tako na prvu loptu…
Autor: Nora Šaponja Žunjić
Jer ja pripadam generaciji koja u odevanju nastoji biti manje direktna, koja, kao retko koja u istoriji, želi izgledati manje glamurozno od roditelja. Jer postavke su se od promenile od tada, oni su u svom detinjstvu iskusili modnu neimaštinu gde su deda i baba nosili samo tamno plavu, oker i braun, a mi, rođeni u modnom izobilju, tražimo „pročišćeni“ garderober, preporučuju nam ga u Vougeu, sve te naivne košuljice, gumene čizme i grube ribarske džempere (retro bicikle sa pletenim košarama za baget..)
Međutim, odem ja tako „skockana“ u kafić. Kažem vam, jednako tako sam mogla biti i miš koji se ušuljao jer nitko, ama baš nitko od konobara (tipova od dva metra) nije obratio pažnju na mene… iako znam, na primer, koja se promena nedavno dogodila u vrhu modne kuće CÉLINE – I, šta s tim? – upozorila bi ona koja je iskusila žudnju za obiljem. – Gde se to na tebi vidi? Proćiće ti godine… A, ja onda iznervirano pomislim – Dobro, kada će više ovaj mamlaz doći da me usluži?
Kao što pogađate, nisam želela da ga dozivam pa sam se pokupila i otišla, ali pitanje je ostalo otvoreno… Ne, nema veze sa tim da li je on bio profesionalan u svom poslu ili ne, jer ja želim da me usluži zato što sam „vidljiva“ – ako me razumete. Nemojte me tešiti ni onom da ću kada se u sebi budem osećala vidljivo biti takva i drugima, jer ja se u sebi osećam vrlo vidljivo! Svo vreme se osećam upravo kao najjače ulje na platnu, a, ne kao bledi akvarel, ako ste na to mislili.
Provela sam, naravno, kao i iza svakog fijaska, neko vreme razmišljajući, i došla do nekih zaključaka koji su generaciji žena poput moje majke jasni kao dan, i određenom delu moje generacije takođe. Upravo te devojke, „osvajačice“, imaju na desetine hiljada pratilaca na Instagramu, čemu se ponekad podsmehujemo i volimo reći da je sve to „njihovo“ tako površno. Ok, možda ne izmišljaju lek protiv raka, ali s druge strane, zbilja morate biti ograničeni kad uporno negirate istinu o tome kako ovaj svet vizuelno funkcioniše.
A, istina je sledeća – Prvo, moda je moć, i ako govorite jezikom mode, govorićete jezikom moći. Drugo, osim za vaše privatno uživanje, moda služi za osvajanje prostora – napolju. Moje kombinacije ponekad preslatko izgledaju u intimi mog stana, ali se gube u masi. Jednostavno, moram da naučim gradim „veće brodove“.
Treće, ako želite da vas uvek usluže u kafiću, naučite koje valute se cene. Ukoliko su to štikle, suknja, lepa frizura – to je to. Ako će vam biti lakše, setite se da bi tako i mala deca opisala damu. Štikle, suknja, lepa frizura… Zar ih zaista želite zbunjivati?
Četvrto, ako vam se sve ovo čini previše, tada u beskonačnosti godina koje se prostiru pred vama nađite ljubavi i strpljenja i dva puta godišnje izgledajte tako da se roditelji ponose vama – a, to je kao sjajni, crveni Ferari. I na kraju, sledeći put kad vam od tetke na porodičnoj proslavi doleti poljubac i komentar „uvek tako skromna“, znak je da morate da krenete ispočetka – samo još jače.
Pročitajte i…Norin dnevnik: Leva obala Sene
Zapratite nas na društvenim mrežama Facebook, Instagram, Youtube i pridružite nam se na Viber public chatu