Norin dnevnik: Lepota muškarca
Evo kako izgleda taj scenario. U petak pre posla dolazim u centar na kafu. Inače sam jutarnji tip, volim da gledam kako se grad budi. I dok mi kofein golica nepce i osećam kako otpuštam kuplung, a ubacujem u prvu, pojavljuje se on. Deo je reke ljudi koja nešto lakšim korakom ide ka radnom mestu s obzirom da je poslednji radni dan u nedelji. Prvo mu čujem glas. Stoji sa prijateljem tri metra od moga stola, i iako je prisutan i prijatelj, ja čujem njega. Potom podižem pogled i sudaraju nam se… misli? Nema šta. Lep primerak. Jedan od onih zbog kojih, kad ih ugledate, dobijete volju ići u teretanu svaki dan i zbog kojih džogirate koji minut duže. Jedan od onih sa lepotom tako „ispravnom“ da se osećate kao da ste se opet rodili i da ćete, ovog puta, uraditi sve ispravne stvari.
Piše: Nora Šaponja Žunjić
Svesna sam, iliti, svesni smo da smo se primetili. On mene, apsolutno. Celih pola minuta koliko traje naša romansa (nakon toga ja ustajem od stola) zamišljam kako bi izgledala u realnom životu… i uviđam jedan problem. On je obučen izuzetno. U odelo koje mu stoji kako treba odelo da stoji, a to je kao da je rođen u njemu. Ali, vidite, problem je boja. Boja je plava. „Denim blue“, posle sam izguglala pod „nijanse plave“ i pronašla da je najbliža nijansi farmerki. Definitivno hrabar izbor za ove naše prostore, gde prevlada siva. Ali, i izbor koji nešto govori. A, to je da je informisan. Koloristički pismen i ažuriran ko stranica Men’s Healtha. Verovatno najnovija rizort kolekcija Ermeneđilda Zenje. Izbor lagan ko vazduh, težak kao obožavanje.
Da li bi on, uhvatim sebe u razmišljanju, tražio obožavanje svoje lepote u jednakoj meri? I zar ne bismo tada, suviše slični, postali pre kao cimeri nego ljubavnici? Znate ono… trkači u uporednim stazama, dva paralelna hica… Moje odelo je lepše, ne, moja haljina je… I jedno i drugo sa ciljem da pogled posmatrača zadržimo što duže.
Što me dovodi do jednog zaključka. Ne da vaš dečko ne sme da bude lep (ne daj, bože), nego da je za uspešnu vezu dobro da je neko manje revnosan u toj utrci. Da malo „pogne“ glavu, da prizna ovom drugom preimućstvo i pravo na šepurenje pred ogledalom.
Kao u starim holivudskim filmovima gde se prelepi muškarci ponašaju kao da je njihova lepota nevidljiva, kao da ona naprosto nije njihov „resor“.
Da, ali to postoji samo na filmu, svi lepi muškarci su toga i svesni – reći ćete. Da, ali neki su i pragmatični. Na primer, Džordž Kluni. Ja verujem da je kad je Džordž ugledao Amal pomislio – Posedujem li ja još ijedan jeftin trik da osvojim ovu lepoticu? Ili – Koje su šanse da se neko poput nje smiluje meni? Ili da su mu, kad ju je video, pred oči iskočila narandžasta treptajuća svetla, kao ona saobraćajna koja vas obeveste da za 500 metara nailazi vaša „poslednja šansa“.
Pročitajte i…Norin dnevnik: Dan krznenih papuča