Norin dnevnik: Mršava plavuša i fast food

by | 18 jula, 2018

Duboko u sebi zauvek znam da je to tiha borba između mene i drugog kroasana… Ali, to nije sve. U pokušaju da ostvari san o lepom telu, najbolji saveznik svake žene je da prvo upozna sebe. Subotnja plovidba Savom jedrilicom prijatelja. Ležim na ugrejanoj palubi, a pored mene je Lena koja je ove zime i proleća postigla nezapamćen uspeh (uvevši neke promene u svoj život) i sad, u bledo žutom bikiniju br.40 cvrkuće kao slavuj.

Autor: Nora Šaponja Žunjić

Kapetan u neko doba reče da pristajemo jer smo pozvani na piće u nečiju vikendicu. Svi na terasu, (nečiju)!
Na terasi nas dočekuje plavuša „Vogue“ kalibra. „Nečija“ rođakinja iz Švajcarske, došla na odmor, vrlo društvena i prijazna.
Ono šta se dešava sledećih sat vremena (koliko se ispijaju rose špriceri) može da se nazove „pospi i mene svojim zvezdanim prahom pa da i ja sijam“ jer ona je jedna od onih duboko inspirišućih osoba koje zavode i glasom i stasom i za pet minuta želite da imate sve od njenih papuča za plažu do njenog rajfa za kosu, kao i njen telefon te način na koji posmatra svet.

Neko pomene ručak. Ručak se sprema. Kad dođe, ja tanjir napunim zelenim i narandžastim (mesa u razumnoj meri), ali „inspirišuća“ naniže na svoj ona rebarca sa barbekju sosom, američki specijalitet iz njene nedavne posete Velikoj jabuci tj, Njujorku, a potom krenu i ostali. – Mmmm, obožavam da jedem – otkriva naša zabavljačica.
Pogledam Lenu. Oči joj se žare, sos joj se cedi po bradi – Pa naravno, kako drugačije? – kao da želi da kaže.
Diskretno je lupim ispod stola. Ali, ona kao da je zaboravila šta to znači. A, to znači – mi smo obične žene, Leno, nismo iz Njujorka!

Ubrzo dolazi desert. Lava kolač. Plavuša grabi kolač, iz njega prska lava. I Lena se ubrzo guši u rapsodiji čokolade, a potom, kada Nenada zatraži repete, ukrade i od njega. Onda plavuša, kada primeti da ja ne sudelujem, ispriča jednu šalu koja glasi ovako: Pre nego odbijem, ja se setim svih onih sirotih žena sa Titanika koje su te noći odbile desert..(noć pre nego je Titanik potonuo)
Svi su ukapirali, smeju se i drago im je da rade jedinu ispravnu stvar. Rastajemo se i odlazimo na svoj brod pijani od upravo doživljenog. Kad upoznate nekoga takvog neminovno vam se prišulja misao – Život je lagan samo ste ga vi pogrešno shvatili. Sve, zapravo, teče vama u susret.

Lena još, kao vrhunac dana, krene da izjavljuje: Od danas… Na pola puta joj se lice krivi u tužnu grimasu… magija bledi… dok se na horizontu pojavljuje Beograd, od tvrdog betona, gde ljudi žive i rade i razmile se po teretanama ko mravi, čak i sada, u subotu uveče.
– Sve sam upropastila – kaže tužno.
– Nisi, Lena, ništa upropastila – odgovaram joj.
I pritom sam u to potpuno sigurna. Upoznavanje sebe traje mnogo duže nego to mislimo…

Norin dnevnik: Ghosting

Norin dnevnik: Ženama u tridesetim je “zabranjeno” da nose mini-suknje?!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.