Opatija: hrvatski Monte Karlo

Foto: Aleksandra Ostojić, www.linea.bz

Svako ima svoje viđenje raja. Ja ih imam više i u velikoj meri zavise od društva i raspoloženja. Nekada čak i doba dana. To je ta Blizanačka radoznalost i raznovrsnost interesovanja. Moj raj za ’’Dobro jutro, živote’’ je Opatija.

Opatija, po kojoj je ona i dobila ime

Da budem precizna, to je sto na desnoj strani terase hotela Milenij, gledajući ka obali. Stolica okrenuta ka moru, sa pogledom na grad, kroz bogatu krošnju palmi.

Prošle godine zasađene, dopremljene u punom sjaju i veličini, da upotpune inače božanstveni prizor. Definitivno najlepša bašta na Jadranskoj obali, bar po meni.

Gde god pošla, u Opatiju došla!

Već godinama Opatija predstavlja jednu od mojih nezaobilaznih destinacija. Kad god krenem u taj deo sveta, obavezno svratim u Opatiju, bar na kafu u bašti hotela Milenij. To je već ritual. Naročito od kad je moja prijateljica Sonja postala opatijska snajka. Zahvaljujući njoj sam i upoznala čari ovog predivnog grada. Baš po mojoj meri dobrog ukusa – aristokratski otmen, božanstvene arhitekture. Sve skockano i fino. Iako i dalje, donekle, robuje zaostavštini soc-realizma (uostalom, kao i cela hrvatska rivijera), odiše vrlo stilizovanim i prefinjenim luksuzom. Dovoljno mala, da se može svugde ići peške i dovoljno velika, da se savlada osećaj skučenosti koji se može osetiti u malim mestima.

Opatija, moje milo!

Opatija ima sve što je meni potrebno za lep početak dana – lep prizor za uz doručak, mir koji oplemenjuje dušu, pri prvom gutljaju kafe i najlepše na svetu šetalište uz obalu za rekreaciju. Šetnja, uz duboko disanje punim plućima! Kakav raj! Od kad sam čula da svaki čovek ima određeni broj udisaja u životu, dišem duboko i polako. Gledam da smanjim broj udisaja na deset u minuti. To bi bilo idealno. Kažu da je moguće produžiti život na taj način.

Nepregledno plavo more, miris soli pomešan sa borovim, ja i prelepe vile sa druge strane. Jedna od njih beše Titova. K’o juče da sam čula na vestima: ’’Drug Tito je odmor proveo u Opatiji…’’. Kažu, svega par puta za 50 godina.

Kada sam prvi put prešla duž cele rive, od Voloskog do Lovrana, između kojih je smešten hrvatski Monte Karlo, šetalištem dugim 12 kilometara, rešila sam da će tu biti moje odredište za umirovljenje. Rešila sam – kad odem u penziju, prodajem sve što imam i kupujem jednu od vila duž obale Lungo mare. Valjda će biti šta da se proda.

U aleji velikana koji su posetili Opatiju je i moj omiljeni glumac, Robert de Niro

Mada, iskreno, kako sada stvari stoje, ne mogu ni da zamislim kako će izgledati ta naša penzija. Nema do toga još tako dugo, a nemam neki naročito optimističan osećaj po tom pitanju.

Međutim, da se vratim na lepše stvari. Život je lep onoliko koliko smo sposobni da ga osvestimo i bivstvujemo u njemu, umesto da stalno mislimo, robujući umu i tekovinama zapadne civilizacije. Menjam – mislim, dakle postojim za istočnjački pristup životu – ja jesam!

Orijentir grada, hotel Ambasador

I na kraju…

Ako izuzmemo Rijeku, Opatija je naše najbliže more. Na jedva pet sati. Za mene je orijentir grada hotel Opatija, biser soc-realističke ahritekture iz zlatnih 70-tih. Kada vidim njega, znam da sam tu.

Čuveni hotel Kvarner

Dah oduzima stari hotel Kvarner, u kojem bar jednom moram odsesti. Sad su ga malo sredili. Doduše, užutili su fasadu i to malo kvari dojam ali svejedno me lepa sećanja vežu za njega, jer se tu održavao Opatijski festival. Koliko se sećam, beše prvi u nizu, pred kraj zime. I nezaobilazni voditelji, Helga i Oliver.

Verovali ili ne i Slađana Milošević je pevala na Opatijskom festivalu ‘84

Uz sve to, savršeno ide neprevaziđena Saher torta u hotelu Bristol. Al’ čuvajte svoje stvari – ja i dalje svaki put pogledom tražim pre par godina ukradeni, nikad prežaljeni novčanik. Toliko je bio lep da ga se čak ni lopov nije hteo otarasiti, kao dokaznog materijala.

Žana Korolija, vlasnica agencije za odnose s javnošću CORE Relations