Tema nedelje: Nisu problem Pokemoni…
Autor teksta: Brankica Treskavica, novinarka magazina „Lepota i zdravlje“
Bilo je dana kada sam ozbiljno razmišljala o otvaranju twitter naloga, ali ipak nisam našla dovoljno razloga da napustim status „posmatrača“. Postoji desetak twiteraša, koji su meni zanimljivi, pa svakog dana pogledam šta su pisali. Tu nađem stavove bliske mojim, linkove za zanimljive tekstove, duhovita viđenja događaja… Nešto se, naravno, i izgubi, a to je – vreme, jer jedan klik vuče drugi, pa se „svrati“ i na druge profile, na kojima se takođe nalaze neki zanimljivi komentari…
Uglavnom, ta moja „voajerska šetnja po twitteru“ dovela me je i do polemike o Pokemnonima. Kao i obično, jedni su bili za, drugi protiv, što je i normalno, ali ono što nije (bar meni) normalno jesu komentari tipa – igrica izmišljena za debile i varijacije na tu temu.
Zaintrigirana, pogledala sam komentare ispod nekoliko tekstova o „Pokemon histeriji“ na portalima i, kao što se moglo očekivati, rečnik je vrlo sličan. Jedna od rečenica, koja spada gotovo u klasike, jeste „Debili šetaju kroz parkove sa slušalicama na ušima, umesto da slušaju ptice; gledaju u displej umesto u ljude koji kraj njih prolaze”.
Niti šetam sa slušalicama, niti sam instalirala igricu, tako da sve ovo ne pišem zato što sam se “prepoznala”. Uzgred, zaista mi je teško da zamislim sebe kako tumaram gradom jureći Pokemone od kojih, praktično, nema nikakve vajde. ‘Ajd’ da donose laptopove (naravno, one lagane i tanke), letovanja, makar godišnju pretplatu za mobilni, al’ ovako – za džabe – ne važi.
Brankica Treskavica
No, nisu problem Pokemoni, već ljudi koji sve koji ne vole ono što oni vole odmah stave u folder – debili. Doduše, mnogo je onih koji zaslužuju razne “titule”, ali zar nije nekako logično da se one – zasluže? Da bih nekoga smatrala ovakvim ili onakvim moram znati šta misli o mnoštvu pitanja, kako se ponaša, koliki su mu intelektualni dometi, da li je dobronameran ili ne…
Mnoooogo toga moram da znam o nekome, da bih sebi dala za pravo da ga „klasiram“.
Možda o svemu ovome ne bih ni pisala, jer mi je bilo mnogo zanimljjivije pre dve nedelje kad je „pokemonija“ hvatala zalet, da se danas ponovo nisam suočila sa brzopoteznim lepljenjem etikete. Idući na intervju srela sam poznanicu, pa kad sam joj rekla da žurim, jer ne bih da me sagovornik čeka, ‘ladno je rekla – e, usrećićeš se pričajući s njim, on je tako arogantan. Takva opaska bi možda imala smisla da mi je to rekla neka koleginica, koja je s tom osobom sarađivala, ali moja poznanica s novinarstvom i branšom iz koje je sagovornik ima veze koliko i ja sa Pokemonima. No, nema veze, važno je da tvrdi da je neko arogantan. Ne znam da li bismo bili srećniji, ali uspešniji – svakako, kad ne bismo znali “sve o svima”.
Uzgred, intervju je bio vrlo prijatan 🙂
Budući da još uvek vlada „letnja šema“, za čitanje imamo više vremena nego obično, a još je lepše kad se čita knjiga koju smo dobili na poklon. Zato će tri čitateljke, koje napišu najzanimljiviji komentar …. dobiti knjigu „Dame biraju” od Trejsi Ševalije.
Sestre Bronte često su sedele zajedno u trpezariji, pisale i razgovarale o onome što su napisale. Žene to prosto nisu radile u XIX veku. Od žena se tada očekivalo da budu ukras, a ne da pišu romane o opsesivnoj ljubavi i vresištima (Emilini Orkanski visovi), ili suprugama koje beže od pijanih i nasilnih muževa (Enina Stanarka napuštenog zamka) ili o tvrdoglavoj guvernanti koja objavljuje da se udala (Šarlotina Džejn Ejr).
Ambicija i mašta Šarlot Bronte očaravaju nas već dva veka, pa su tako i neke od najboljih autorki današnjice u njenim legendarnim rečenicama pronašle inspiraciju da ispišu nove romanse i ljubavne priče. Tako će neobično venčanje doneti neočekivan obrt nevesti i njenoj kćerki, porodično putovanje podstaći će odluke koje menjaju život, a novopečena majka srešće staru ljubav u ovim pričama koje slave snagu romana Šarlot Bronte i njihovu važnost za sve žene ovog sveta.