Slatki TV DOKTORI: Dođe ti da se razboliš!

by | 17 septembra, 2009

Možda je draž u tom belom, uštirkanom mantilu i sigurnom hodu koji odražava odlučnost i ukazuje na to da oni tačno znaju kuda idu i šta nameravaju da preduzmu.

 

Tv doktoriIli je možda u pitanju autoritativan stav koji ispoljavaju dok stoje uz bolničku postelju pacijenta, koji govori: „Ništa nemojte da brinete. Sada ste na sigurnom!“. Šta god da je odgovor, jedna stvar je neoborivo tačna – TV lekari su naprosto opčinili publiku.

Još od prvih serija iz ove kategorije – češka iz osamdesetih „Bolnica na kraju grada“, potom nemačka „Švarcvald klinika“ i zanosni doktor Udo, nešto kasnije „ER“ i neodoljivi Džordž Kluni, „Čikago bolnica“ i Mark Harmon, te najnovije „Uvod u anatomiju“ sa Patrikom Dempsijem, „Doktor Haus“, kao i plastični hirurzi, braća iz serije „Reži me“ – naša opsednutost lekarima sa malog ekrana ne jenjava. Štaviše, ona se povećava srazmerno umnožavanju novih serija i TV lekara. Većina gledateljki uzdiše za lekarima zbog njihovog zgodnog tela, koje se nazire ispod belog mantila, dok neke padaju na šarm i elokventnost.

 

VITEZOVI U BELIM MANTILIMA
Negde u dubini duše svi znamo da bolnice i njihov personal, posebno kod nas, nisu ni izbliza nalik uglancanim TV verzijama. Prave bolnice su sumorne, deprimirajuće, prepune osoblja prosečnog izgleda i neretko neljubaznog stava.

 

Ipak, kada se topimo gledajući doktora Šeparda („Uvod u anatomiju“), nismo opčinjeni samo njegovim profesionalnim znanjem, već i činjenicom da je svemoćni vitez u belom mantilu. A kada nam muž podsmešljivo kaže: „Opet ćeš da gledaš tu glupu bolničku seriju?“, naš najjači argument je da bi baš takva „glupost“ mogla jednog dana da mu spase život. Na kraju krajeva, korist od gledanja svih tih serija i onoga što se u njima uradi i izgovori, mogla bi biti da savladamo makar osnovnu medicinsku terminologiju. 

ER EFEKAT
Zahvaljujući medicinskim serijama, nismo naučili samo na koje simptome treba da obratimo pažnju, već znamo i koje životno važne medicinske analize i preglede treba da uradimo. To je fenomen koji su eksperti nazvali „ER efekat“ (u obzir dolazi naziv bilo koje medicinske TV serije – jer je uticaj isti). Na primer, slučaj hlamidije u popularnoj britanskoj seriji „Holby City“, rezultirao je značajnim povećanjem broja žena koje su se javile lekaru zbog testa na ovu infekciju. Nije ni čudo što tvorci ovih serija ozbiljno shvataju svoju odgovornost: u studiji britanskog medicinskog časopisa („British Medical Journal“) utvrđeno je da je jedna epizoda serije „Casualty“, u kojoj se prikazuje slučaj predoziranja paracetamolom, uzrokovala povećanje broja pokušaja suicida na sličan način za 17%, i to već tokom sledeće nedelje. Popularne TV serije obično su vrlo precizne, jer pisci scenarija angažuju prave lekare za konsultante. Scenaristi i producenti, kao ni matična TV kuća, ne žele da preuzmu rizik širenje dezinformacija pa se sve proverava pre emitovanja.

 

tv doktori

 

SVEMOĆNI, PRISEBNI, ODLUČNI
Rane od metaka, srčani udar, hitni porođaj – oni uvek imaju rešenje, ma koliko rana bila teška ili bolest retka i bizarna. A ako se desi da televizijski pacijent ipak umre, to je tek nakon što su najsaosećajniji (i najzgodniji!) lekari na svetu dali ama baš sve od sebe. Neretko je ovaj neumitni događaj praćen bolnim izrazima na licu lekara i njegovim iskrenim suzama. U stvarnom životu, nažalost, nema vremena za oplakivanje pacijenta i izraze počasti. Tu su formulari koji moraju da se popune. 

Ali, to je život! Pravi lekari su samo ljudska bića. Oni moraju gotovo svakodnevno da donose najteže odluke i da se nose sa potresnim reakcijama pacijenata. Zato i ne čudi podatak da su lekari, upravo zbog velikog pritiska profesije, među najvećim korisnicima droga i alkohola. Možda zbog toga ne bi trebalo da budemo previše strogi prema njima kad ne mogu da ispune naša bajkovita očekivanja i fantazije. TV lekari imaju sve vreme ovog sveta da raspravljaju o emotivnoj prošlosti svog pacijenta. No, u stvarnom svetu Džordž (Kluni), Goran (Višnjić) ili Hju (Lori) sigurno bi se onesvestili pri pogledu na krv, baš kao i mi ispred malog ekrana. Zato, čak i u slučaju da vaš lekar nije šarmantan, da je štur na rečima ili vas kritikuje, ne znači da niste „u pravim rukama“.

 

Tekst: Nataša Ćovin; Foto: Pacificcoastnews, Arhiva CMI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.