Nobel za književnost beloruskoj spisateljici Svetlani Aleksijevič
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2015. godinu je beloruska spisateljica i novinarka Svetlana Aleksijevič.
Foto: PrintScreen
„Nagradu je zaslužila zahvaljujući svom polifonom pisanju, koje je spomenik patnji i hrabrosti našeg vremena„, reči su kojima je Švedska akademija obrazložila ovogodišnju odluku.
Svetlana Aleksijevič (67) je četrnaesta dobitnica prestižnog priznanja, a osim po svojim proznim delima, poznata je i po istraživačkom novinarskom radu u domovini.
Jedno je od najznačajnijih lica beloruske književnosti, a nakon mnogih svetskih nagrada njeno ime je počelo da se spominje i među favoritima za Nobelovu nagradu.
Inače, ona je bila kladioničarski favorit pred ovogodišnju dodelu nagrade, dok je javnost ponovo navijala za japanskog autora Harukija Murakamija.
BREAKING NEWS The 2015 #NobelPrize in Literature is awarded to the Belarusian author Svetlana Alexievich pic.twitter.com/MABhwFJ8Lu
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 8, 2015
Svetlana Aleksijevič je rođena u ukrajinskom gradu Ivano-Frankivsku u belorusko-ukrajinskoj porodici, a nakon što joj je otac završio vojnu službu, preselila se u Belorusiju, gde su joj roditelji radili kao nastavnici.
I sama je predavala, a zatim se bavila novinarstvom nakon završenih studija žurnalistike u Minsku. Napustila je Belorusiju 2000. godine zbog sukoba sa Lukašenkovim režimom, posle čega je živela u Parizu, Geteborgu i Berlinu. Vratila se u Minsk 2011. godine.
Tokom karijere je bila saradnica i dopisnica više listova, a dok je radila u listu „Selskaja gazeta“ počela je da prikuplja građu za delo „Rat nema žensko lice“ (1987), koji je zasnovan na intervjuima sa ženama koje su učestvovale u Drugom svetskom ratu.
Tim delom je otpočela svoj ciklus „Glasovi utopije“, u kome je opisala život u Sovjetskom Savezu kroz perspektivu pojedinca.
„Koristeći izuzetan metod – pažljivo uklopljen kolaž ljudskih glasova – Aleksijevičeva produbljuje naše razumevanje čitave ere„, navodi se u obrazloženju Švedske akademije.
Bavila se posledicama katastrofe u Černobilju u delu „Černobiljska molitva“ (1997), sovjetskim ratom u Avganistanu u delu „Dečaci od cinka“ (1990), kao i dečjim pogledom na rat u delu „Poslednji svedoci“ (1985).
Seriju „Glasovi utopije“ završila je delom „Vreme sekond-henda“.