Categories Stil života

L&Z čitaonica: “Kakva ženska!” – knjiga o ženama koje su bile progresivne u vreme kada to nije bilo moderno

Kakav naslov! A tek kakav sadržaj! A unutar korica knjige, koju su zajedničkim snagama osmislile i realizovale dve sjajne “ženske” – Jelena Mitrović (tekst) i Sonja Bajić (ilustracije), nižu se jedna za drugom priče o ženama iz 19. i 20. veka, onima koje su ostavile istorijski trag na našem području. Koje su bile progresivne u sredini koja to najčešće nije želela da prihvati. Koje su bile humane i hrabre kada je to bilo najteže.

O većini žena predstavljenih u ovoj knjizi u školi nismo učili, ili smo ih pominjali vrlo kratko i usput. Ova knjiga je podsetnik da ne smemo da ih zaboravimo, jer su one bile te koje su počele da postavljaju nove standarde – u čijoj se osnovi krila ideja jednakosti ljudskih prava i sloboda – za generacije koje dolaze.

O tome kako su došle na ideju da napišu knjigu i kako su birale koje će se žene naći u njoj čitajte u intervjuu (ispod) sa Sonjom i Jelenom, a kako je cilj L&Z čitaonice da razmenimo mišljenja, pozivamo vas da u komentarima ovog članka napišete koje žene sa naših prostora biste vi uvrstili u knjigu!

Kreativni centar je za onu od vas koja ostavi najkreativniji odgovor (po izboru redakcije), pripremio ovo divno izdanje na poklon! Dobitnicu ćemo proglasiti sledećeg petka.

Reč sada prepuštamo Jeleni i Sonji…

Kako ste došle na ideju da napišete knjigu “Kakva ženska”?

Sonja: Sve je krenulo od zamisli da nešto novo naučimo, napravimo celinu sa ilustracijama i objavimo na blogu koji još uvek postoji i koji se zove kakvazenska.com. Ideja je bila pričati o herojima o kojima se retko i nedovoljno priča! Posle godinu dana, a i malo ranije, negde pri kraju projekta, shvatile smo da imamo dovoljno materijala da možemo da napravimo nešto više od bloga… Tako se “desila” knjiga. Proširile smo tekstove, dopunile materijal i dodale ilustracije! Divni Kreativni centar je stao iza ove knjige i na to smo jako ponosne.
Jelena: Ideja za knjigu se javila kada smo bile negde na sredini rada na blogu. Tada smo shvatile da bi bilo super iskoristiti tekstove i ilustracije za štampano izdanje, jer tako nešto na ovu temu kod nas u tom momentu nije postojalo.

Knjiga nam predstavlja žene “koje su bile progresivne u vreme kada to nije bilo moderno”. Kako ste birale koje će ličnosti ući u vašu knjigu?

Jelena: Birale smo žene koje su i nama samima bile nepoznate, birale smo one po kojima se zovu ulice kojima šetamo, škole koje pohađamo. I na kraju, birale smo one koje su zastupale vrednosti koje su nama lično važne u životu: ideje jednakosti i socijalne pravde.

O nekima od žena koje knjiga predstavlja ima veoma malo istorijske građe, i veoma malo fotografija. Kako ste se snalazile da verodostojno opišete i ilustrujete njihove ličnosti?

Jelena: Meni je bilo veoma važno da tekstovi budu utemeljeni na proverenim informacijama, tako da sam se trudila da koristim isključivo pisane izvore: (auto)biografske knjige, enciklopedije, istorijske knjige, a na internetu samo prekucane intervjue (Yugopapir) ili tekstove o ženama koji su objektivni i provereni, tj. sa navedenim referencama (Knjiženstvo). Kod nas ima dosta materijala na ovu temu i treba samo zagrebati površinu.

Sonja: Kao što Jelena kaže, stvar je istrajnosti i pitanja koliko vam je stalo do nečega… Ilustracija sama po sebi daje mnogo slobode. Našla bih fotografiju, pročitala nešto o životu žene koju crtam i onda je predstavila na neki svoj način, odnosno, onako kako je ja doživljavam. Bitan je bio naravno i zeitgeist, duh vremena u kojem je pomenuta ženska živela, i to je određivalo kako ću je obući ili našminkati.

Jelena Mitrović (levo) i Sonja Bajić (desno). Foto: Privatna arhiva

Postoje li dela koja biste preporučili čitateljkama koje žele da prošire svoje znanje o progresivnim ženama sa naših prostora?

Jelena: Na kraju knjige stoji spisak literature koju smo koristile i svako ko želi dalje da istražuje može da se sa njim konsultuje, što toplo preporučujem!

Sonja: Takođe, mnoge od žena koje su predstavljene imaju svoja dela, kako autobiografska tako i dela o svom radu i onome za šta su se zalagale. Meni lično su super intervjui i tekstovi iz starih novina koji se vrlo često mogu naći na internetu a u kojima možete pročitati i prosto osetiti kako su neke od tih žena razmišljale, živele i koliko su bile strastvene oko svoje vokacije.

Pretpostavljam da nije lako pitanje, ali koje su ličnosti iz vaše knjige na vas ostavile najjači utisak? Čije vam priče najviše znače, na ličnom i intimnom nivou?

Jelena: Meni nije uvek lako da odgovorim na ovo pitanje pošto sam pisala te tekstove i svaka priča je na mene ostavljala poseban utisak i nekoliko dana nakon što bih je napisala. Neke su bile potresne, neke zabavne, neke su me navele na razmišljanje… Ipak, na ovo pitanje uvek odgovorim – partizanke. Njihove životne priče mi najviše znače na intimnom nivou i zauvek su mi izvor neiscrpne inspiracije!

Sonja: Interesantno je da se moj odgovor na ovo pitanje često menja. Žene koje smo predstavile dolaze iz velikog broja različitih oblasti i onda mi nekada treba inspiracija od Savke Subotić ili Judite Horovic – koje su obe bile preduzetnice; nekad inspiracija od Mire Trailović i njenog zalaganja za kulturu a nekada od partizanki i njihove hrabrosti. Moja omiljena lirska ličnost je možda Anica Savić Rebac, a neko za koga mi se čini da bih se lepo družila sa njom je Sofija Soja Jovanović.

Priredila: @jasmina.ubiparip

Koju ste poruku svojom knjigom želele da pošaljete publici?

Jelena: Što se tiče mlađe publike, nadamo se da će se zainteresovati za knjigu iz koje mogu da se saznaju zanimljive stvari o ženskoj strani naše istorije, a što se tiče starije publike nadamo se da će im knjiga služiti kao podsetnik za vrednosti koje smo kolektivno zanemarili.

S obzirom na to da već uveliko vlada praznična atmosfera, evo jednog pitanja u tom duhu: Rekli biste da je vaša knjiga idealan poklon za…

Jelena: I za žensku i za mušku publiku!

Sonja: Za sve one koji bi voleli da saznaju nešto više o ljudima koji su pomogli da naše društvo izgleda kako izgleda i da imamo slobode koje imamo. Za male i velike, i za sve one koji vole dobru i lepu knjigu!

11 komentara

  1. Milica Laufer, urednica i osnivač MILICA magazina
    Milica je osnivala neverovatan online magazin koji slavi žene i njihov rad u Srbiju u surovom modernom vremenu.
    Časopis, kako kažu, slavi proboj ženskih principa u svakodnevnom životu!

  2. Mislim da u ovakvojy knjizi treba da se nadju Jovanka Broz, Mileva Maric…
    Hvala, pozdrav sjajnoj Lepoti i zdravlje!

  3. Isidora Sekulić, koja nije bila samo veliki erudita i prva žena akademik, već pre svega veliki borac za ljudska i prava žena. Imala je “apsolutni sluh” za čoveka, premda je živela u neprestanoj borbi kako sa okolinom, tako i sa svojim mirom i nemirom.

  4. Moj odgovor je kratak i jasan-Isidora Bjelica.
    Zasto bas ona?Daje snagu kroz svoje tekstove svima,zenama,muskarcima,starima i mladima.
    Ona ima snagu,pamet i emociju,sustinski njen britak jezik nam navodi da je volimo i citamo.
    Sta vise mislim da srca osvaja bas zahvaljujuci cinjenici da nema dlake na jeziku,a dotakne se svake teme.
    Teme iz koje svi mozemo po nesto nauciti.
    Zena velikog srca.

  5. Jelisaveta Načić čiji me duh inspiriše na kreiranje i imaginaciju. Nadežda Petrović koja je bila “samo svoja” i talentovana, Milica Stojadinović Srpkinja jer je bila žena od misli, emocije i vokacije. Sve žene koje poseduju neverovatnu harizmu, ambiciju i ljubav prema sopstvenom pozivu i životu!

  6. Predložila bih žene koje su sopstvenim delima pobedjivale život i same sebe. Milunka Savić- velika srpska heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, koja se prijavila kao dobrovoljac obučena u muško pod imenom Milun Savić. Danica Tomić- prva žena pilot u Srbiji tridesetih godina proškog veka. Natalija Bjelajac- srpska junakinja, narednik u vojsci i bolničarka. Ranjena i odlikovana 12 puta.
    Veliki pozdrav za divnu L&Z

  7. Nevenka Urbanova – velika diva predratne beogradske pozorišne scene. Stilom i izgledom je apsolutno parirala holivudskim imenima poput Marlene Ditrih. Bila je svestrana umetnica, tebse pored glume bavila i pisanjem i crtanjem. Možda je njen najsmeliji potez bio brak sa preko 20 godina mlađim akademskim slikarom Dimitrijem Marićem – ta veza je šokirala tadašnju javnost.

  8. Divna tema,o ženama koje su ”lovile” zvezde. Koje su kao knedlu u grlu gutale strast,poriv,prećutkivale snove,tavorile sa željama. Žedne ljubavi,muški hrabre,u svom ludilu samostalne,samo svoje. Nikad dovoljno javne, a anonimne samo za one koji ne umeju da vide.
    Moja omiljena ikad,a po mom skromnom misljenju-nedovoljno priznata,obožavana, olako zaboravljena-Mira Alečković,učenica i drugarica Desanke Maksimović,bolničarka,koja jednom rukom previja ranjenike u ratu,a u drugoj drži pištolj. Borac sa tananom dušom, starim perom,sa toliko ljubavi u sebi. Možda je toliko volim jer sam onako,starinski,nepopravljivo romantična. Možda zbog svih tih sumraka i tajnih poruka.
    Olja Ivanicki- simbol slobode,nemirne duše,večite inspiracije. Žena sa znanjem,ali sa kojom je svaki razgovor izgledao tako benigno,čisto,kao klasičan small talk.
    I heroina današnjice,za nas koji verujemo da nije baš sve propalo- dr Danica Grujičić. Žena-zmaj. Hrabrost. Ona koja ,bez obzira na sve,ume,sme I može.

  9. Bez obzira što nije sa prostora naše zemlje, na mene je veliki utisak ostavila žena koja je poljakinja Irena Sendeler zbog onoga što je uradila za vreme drugog svetskog rata.
    Prijavila se za Varšavski geto kao majstor instalater, gde je u kutiji sa alatom skrivala decu koju je kasnije spasila. Govori se o oko 2500 dece. Kada je bila uhvaćena, Irena je mučena ali je uspela da se spasi I doživi duboku starost. Skoro je bila kandidat za Nobelovu nagradu, ali mislim da nije bitno što joj nije dodeljena jer najveća nagrada čovečanstvu su životi koje je ona spasila.

  10. Desanka Maksimović i Milena Pavlović Barili-zene kojima je umetnost bila nacin zivota i koje su svoju neznost pretvarale u hrabrost i umetnicka dela koja su nam podarile su neprolazna i vecita inspiracija.Posmatrale su svako zivo bice kao malo cudo prirode i darovale svima oko sebe ljubav kao nauzviseniji oblik ljudske ceznje za savrsenstvom i pobedom nad prolaznoscu vremena koje tezi da sve pokrije velom zaborava.

  11. Drage naše, hvala na odgovorima svima koje ste učestvovale!

    Hvala na idejama. Na tome što ste pomenule neke žene čijih imena treba češće da se setimo.

    Ovoga puta zadatak da se izabere samo jedan odgovor, i da pri tom budemo objektivni, bio je nemoguća misija, pa smo odlučili da knjigu koju poklanja “Kreativni centar” pošaljemo na adresu one od vas koja je prva ostavila komentar, a potpisala se kao ProudFeminist!

    Do narednog petka… <3

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA