Na poslu, važnije od novca je…
Uprkos uvreženom mišljenju da novac najbolje motiviše zaposlenog čoveka, praksa pokazuje da nas nešto drugo pokreće, a to nešto dolazi od nas samih…
Kada vam neko pomene dobar posao, na šta prvo pomislite? Visoka zarada, bonusi? To svakako jesu bitne stavke, ali kada malo dublje pogledamo u motive, shvatamo da novac ipak nije presudan kada biramo posao, a posebno kada dajemo otkaz. Šta podrazumevamo pod motivacijom? Definisana je kao predispozicija da se ponašamo na svrsishodan način, kao unutrašnja snaga i volja koja nas pokreće da ostvarimo lične i organizacione ciljeve. Čak i samo razumevanje od čega je sačinjena motivacija, vekovima je stara zagonetka. Međutim, studije o ponašanju mogu da daju neke odgovore.
Kada je Frederick Herzberg istraživao izvore motivacije zaposlenih tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, otkrio je dihotomiju koja i dalje intrigira i zbunjuje menadžere. Naime, stvari koje ljude čine zadovoljnima i koje ih pokreću na poslu suštinski su različite od stvari koje ih čine nezadovoljnima. To se najbolje ogleda na sledećem primeru: Pitajte zaposlene šta ih čini nesrećnima i čućete da govore o malim platama i nezgodnoj radnoj sredini, ili ’glupim’ pravilima i propisima koja ograničavaju fleksibilnost radnog mesta i slobode. Faktori sredine mogu da demotivišu, ali čak i kad menadžeri rade briljantno svoj posao, rešavanje ovih problema neće motivisati da rade više i bolje.
Ispostavilo se da su ljudi motivisani interesantnim poslom, izazovima i ’teškoćama’, ali i velikom odgovornošću – što su unutrašnji faktori. Ljudi imaju duboko ukorenjenu potrebu za napredovanjem i dokazivanjem, a posao, odnosno menadžeri bi to trebalo da im omoguće.
Nemotivisani zaposleni primetno više odsustvuju sa posla, i manje su lojalni firmi. Zaposleni su motivisani kada imaju doživljaj pravedne raspodele nagrada prema uloženom radu.
Prodavci su takmičarski nastrojeni, i bitno je da se podstakne ova karakteristika u timu. Zašto? Najbolji prodavci se svakog dana već rutinski suočavaju sa odbijanjem. Potrebno im je takmičenje da ih malo ’pogura’.
Dan Arieli iz svoje obimne studije izvodi sledeće zaključke: Što je teži projekat, sve smo ponosniji na njega; Znajući da naš rad pomaže drugima može da poveća motivaciju na nesvesnom nivou.
U fokusu fenomen: Zajedno smo – offline