Categories Stil života

Navike se (teško) menjaju

Ljudi su neretko skloni da se ponašaju na način koji šteti njihovom zdravlju ili okruženju. Iako su svesni štete koju takvim ponašanjem nanose sebi i/ili drugima, vrlo često nisu spremni da odustanu od svog ponašanja, a i ako pokušaju – lako se predomisle. Iz psihološke perspektive veoma je zanimljivo da čak i u ekstremnim situacijama (npr. kada im istrajavanje u lošoj navici ugrožava život) ljudi često nisu spremni da se odreknu takvog ponašanja. Zašto je to tako?

Reč je o tome da mi imamo različite potrebe koje nisu uvek usaglašene, a u nekim situacijama su čak i suprotstavljene, tako da želimo stvari koje se međusobno isključuju. Uz to, loša navika, pored trenutnog zadovoljstva koje nam donosi, može biti povezana sa socijalnim ulogama, drugim vrstama uživanja, socijalnim prihvatanjem i priznanjem itd. To nas dodatno motiviše da sa lošom navikom nastavljamo. Istovremeno, važno je i to što pozitivne efekte takvog ponašanja (npr. zadovoljstvo) osetimo odmah, dok se negativni efekti (recimo, šteta po zdravlje) obično ispoljavaju tek u budućnosti. Dodajmo još i to da je naš psihološki sklop takav da teže prihvatamo informacije koje ne idu u prilog našem ponašanju ili stavovima. Usled toga ćemo sa većom ili manjom lakoćom odbaciti podatak o tome da neka od naših navika, recimo, značajno skraćuje životni vek, tako što ćemo se prisetiti pojedinačnih primera koji se ne uklapaju u taj podatak (Znam ja jednog tu iz komšiluka koji je isto tako radio, pa je živeo sto godina). A ako se prisetimo još i čuvenog „Ma neće valjda baš meni da se dogodi“, vidimo da smo mi daleko manje racionalna bića nego što volimo da verujemo da jesmo, što pogoduje istrajavanju loših navika kod svakog od nas.

Ipak, možemo li nekako sebe podstaći da promenimo loše navike? Naravno da možemo. Na prvom mestu, iako bi „idealan cilj“ bio da se potpuno oslobodimo loše navike, istraživanja i klinička praksa pokazuju da ako insistiramo na potpunom uzdržavanju od štetnog ponašanja, to mnoge ljude demotiviše, pa oni zato nastavljaju sa ponašanjem koje za njih nije dobro. Jer, nismo svi spremni da prihvatimo iste ciljeve, niti smo svi spremni da platimo punu cenu te promene. Zbog toga je pristup koji je okrenut ka tome da osnaži ljude da odaberu cilj koji je za njih lično dostižan, od kog neće odustati, daleko bolji. Dakle, umesto da ljude osuđujemo što nanose štetu sebi i drugima, čime zapravo činimo da se osećaju loše i otežavamo im da se pokrenu i promene, psihološki je daleko bolje podržati ih u onoj i onakvoj promeni kakvu su oni spremni da učine. 

Iako na prvi pogled može delovati paradoksalno, naša želja da se pokrenemo i promenimo raste onda kada osetimo da smo prihvaćeni takvi kakvi jesmo, a ne onda kada nas drugi osuđuju zbog toga kakvi smo ili kako se ponašamo. Ovo je posebno važno kod osoba koje su nesigurne u pogledu promene o kojoj razmišljaju, koje nisu spremne da se loše navike u potpunosti i odmah oslobode. Mada je ovakav pristup povremeno kritikovan, jer se tako, navodno, ljudi ohrabruju da sa lošom navikom nastave, zapravo je suprotno – klinička praksa i podaci govore da su efekti mnogo bolji ako osoba ima mogućnost da odabere cilj koji je njoj lično najprihvatljiviji. Na taj način ne ohrabrujemo ljude da nastave sa lošim ponašanjem, već ih motivišemo da preduzmu inicijativu i unesu pozitivnu promenu u svoj život. 

Volite li kolače? A sladoled? Možete li da obećate da više nikada nećete pojesti svoj omiljeni dezert ili popiti zaslađeno piće, jer šećer nije zdrav i dugoročno može da naškodi vašem zdravlju? A da se dogovorimo da ga jedete (pijete) dvostruko ređe? Ili sa manjim procentom šećera? Zvuči prihvatljivije, zar ne? Slično tome, ako ste pušač, možda ćete biti spremni da potpuno prestanete da pušite, ali jedan značajan broj pušača nije spreman na tako veliki korak. Njima može delovati sasvim prihvatljivo da pređu na neki od alternativnih proizvoda koji su manje štetni i tako, kao što stoji u nazivu jedne od incijativa usmerenih ka ovom cilju –Unsmoke your world, pomognu da se svet oslobodi duvanskog dima. 

Svaki korak u menjanju loših navika jeste korak u dobrom pravcu, koja god navika da je u pitanju. I važan je. Stvari nisu crno-bele, već sa puno nijansi između, a te nijanse nude pregršt mogućnosti koje treba iskoristiti.

 

dr Nevena Buđevac, psiholog, docent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA