Fizička iscrpljenost, bol, (pre)kratka karijera, konkurencija, zavist. Ili, radost igre, užitak u svakom pokretu, nestrpljivo iščekivanje predstave, druženje. Koje je pravo lice baleta?
Ko može biti prima balerina?
Jelena: Neophodne su predispozicije, sposobnost da savladate tehniku, ostavite umetnički utisak i iznesete različite uloge i da ste snažna ličnost.
Andreja: Prvakinja baleta mora da ima veliku mentalnu snagu, izuzetnu fizičku spremnost, besprekornu igračku tehniku i istrajnost.
Kako izvući maksimum?
Jelena: Imamo probe šest puta nedeljno, a nastupamo najviše četiri puta mesečno. Nedostaje nam više nastupa. Balet veoma napreduje i menja se, pokreti tela su usavršeni, stalno se pomeraju granice mogućnosti ljudskog tela. Ono što je nekada mogao da uradi prvak baleta, to danas može da uradi svaki član ansambla, a prvak i mnogo više.
Andreja: Formula glasi: talenat, posvećenost i ljubav.
Da li posvećenost boli?
Jelena: Povrede su česte, bolovi i umor konstantni, a telo se užasno troši. Moja najduža pauza je trajala dva meseca, zbog pucanja mišića. Povreda je uvek trauma ako ste predani poslu, jer teško je vratiti se u formu. To najviše boli.
Andreja: Posvećeno vežbanje dovodi do fizičke i mentalne iscrpljenosti, što nekad može da izazove i povrede. Ali nemam strah od povreda, jer u tom slučaju ne bih mogla da se potpuno posvetim vežbanju.
Koliko su teška odricanja?
Jelena: Skoro ništa mi nije teško jer ja toliko volim balet. Ali teško je to što mnoge stvari koje želim jednostavno ne mogu da postignem. Najčešće izaberem da se odmaram, jer je to mom telu neophodno,
li da vežbam još, jer uvek može da se
radi na ulozi.
Andreja: Mislim da su sva moja odricanja donela rezultate i formirala me kao baletskog igrača i osobu.
Aleksandra: Ponekad mi je žao što ne mogu da otputujem negde na nekoliko dana, jer se i najmanja pauza u vežbanju primeti. Ali i kad odem na godišnji odmor, već posle dva dana počnem da smišljam kako da se pokrenem. Mislim da sam postala zavisna od vežbanja.
Milica: Lišavam se noćnih izlazaka, koji bi me dodatno iscrpljivali. Ali zato se mi najbolje provodimo posle predstava, u našem pozorištu.
Kako povratiti energiju?
Andreja: Volim šetnje u prirodi sa mojim psom. Uživam da budem sama sa sobom, odmori me tišina i svest o tome da ne postoji ni jedan zvuk, osim vetra i šuma lišća.
Jelena: Meni osvežavaju ukusi, obožavam da osetim neki ukus koji mi prija, kafa i čokolada. Ležanje i relaksacija, ritual opuštanja pri kom sam svesna kako mi se svaki deo opušta i u njemu cirkuliše krv.
Da li vredi?
Andreja: Vredi mi svaki dan, svaka proba, trenutak kada uđem u salu, izađem na scenu…
Jelena: Verujem da sve balerine vole svoj posao više od ljudi koji rade neke druge poslove.
Aleksandra: Balet je naporan i zahtevan, ali ništa ne može da mi zameni taj božanstveni osećaj koji se javi kad izađem na scenu, a tek aplauz i poklon, pa još kad dobijem neko cveće… mojoj sreći nema kraja. Trud se uvek na kraju isplati.
Andreja: Moj prvi pedagog u pozorištu, iz stare ruske škole, rekao mi je, kada sam imala devetnaest godina, da balet i emotivni padovi ne mogu da idu zajedno. Ja sam imala svoje, drugačije mišljenje. S druge strane, porodica i prijatelji, kao i njihova neizmerna podrška su neophodni na putu ka uspehu.
Jelena: Mogu da odvojim privatnost od baleta. Čak mogu da budem tužna sve vreme, ali kada uđem u salu i kada počnem da radim, ništa ne može da utiče na mene.
Milica: Smatram da je primaran osećaj za meru.
Kada je vreme za bebe?
Jelena: Treba roditi dete rano ili sačekati, jer prekid na vrhuncu karijere može biti koban. Trenutno ne razmišljam o tome jer igram velike uloge. Moj suprug je baletski igrač i ima razumevanja za to.
Andreja: Ako bi trebalo da donesem odluku o prekidu karijere zbog bebe i porodice, izabrala bih to. Jedino porodica može kompletno da me ostvari pored baleta.
Milica: Veoma volim svoj posao, ali nikad zarad karijere ne bih žrtvovala porodicu. Jedva sam čekala da je osnujem i da rodim bebu. To mi se desilo kad sam imala 28 godina. Mislim da je za bebu uvek vreme, a karijera dođe i prođe.
Crna ili bela labudica?
Jelena: Svi bi rekli da ja više naginjem ka ulozi belog labuda, ali mom temperamentu je crni labud bio pravi izazov. Važno je imati svest o tome da mi nismo samo pozitivni i dobri već da smo složena ljudska bića koja imaju i drugu stranu.
Andreja: Beli i crni labud su među najtežim ulogama u klasičnom baletu, ali „crni labud“ je mnogo bliži mom temperamentu. Zbog toga me više privlači da radim na ”belom labudu”, koji je za mene veći tehnički i emotivni izazov.
Aleksandra: Moja velika želja je da odigram i belog i crnog labuda u Labudovom jezeru, jer verujem da je to vrhunac baletske umetnosti i, sigurna sam, san svake balerine.
Balet ili gluma?
Aleksandra: Veoma sam srećna što mi je Ljubiša Samardžić dao šansu da u svet glume uđem sa ulogom Riki u Miris kiše na Balkanu. Snimali smo četiri meseca, po 13 sati dnevno. Dešavalo se da dođe do zamora i kriza, ali ipak je teže biti balerina. Na predstavama nema ponavljanja kao na snimanju, pa samim tim ni mesta za greške. Disciplina je veća, jer balet iziskuje psihičku i fizičku utreniranost i savršenost.
Milica: Imala sam sreću da me američki koreograf Čet Voker izabere i da mi stipendiju za poznatu letnju školu džez baleta Jacobs Pillow. Najviše mi se dopalo što u Americi, kad pogledate scenu, ne znate ko je plesač, ko pevač, a ko glumac, jer svi rade sve, što kod nas nije slučaj. Pošto mjuzikl od nas traži i igranje i pevanje i glumu, balerine često strepe, jer tada nisu na svom terenu.
Black Swan – šta je istina?
Jelena: Film koristi balet samo kao način da predstavi emotivnu problematiku jedne nestabilne i mentalno bolesne osobe koja nikada u stvarnosti ne bi mogla da dobije tako tešku ulogu. Ljudi će zbog filma steći pogrešan utisak o životu baletskih igrača i to me je pomalo razočaralo.
Andreja: Black Swan mi se nije dopao, sve je preuveličano, balet je predstavljen iz jednog uskog ugla, a rad na ulozi labudica samo kao tortura. Mada je film izazvao veliko interesovanje ljudi za balet, što je pozitivno.
Aleksandra: Drago mi je što je snimljen, jer retki su filmovi sa baletskom tematikom. Veoma je interesantan, mada ostavlja nedovršen utisak. Natali Portman je fantastično odigrala svoju ulogu.
NAŠE BALERINE
Andreja Kulešević i Jelena Lečić Colceriu već godinama su solistkinje baleta Srpskog narodnog pozorišta, a obe su kao svoju prvu glavnu ulogu dobile uloge labudica u Labudovom jezeru.
Aleksandra Bibić ima solističke uloge u baletima Narodnog pozorišta Labudovo jezero, Don Kihot, Nečista krv, Uspavana lepotica i glavnu rolu u Kraljici Margo.
Milicu Pavlović možete gledati u Pozorištu na Terazijama, u mjuziklima Čikago, Cigani lete u nebo, Maratonci trče počasni krug, Neki to vole vruće, Kabare i Producenti, čija će premijera biti 26. februara.
English