Holesterol: Šta je najvažnije da znamo?

Smatra se da polovina populacije starije od 60 godina ima povišen holesterol, a ovaj metabolički poremećaj sve je učestaliji i kod mladih. Evo šta je potrebno znati da bismo ga sprečili.

by | 7 jula, 2021

Našem organizmu holesterol je neophodan za izgradnju zdravih ćelija. Međutim, povišeni nivoi holesterola uvećavaju rizik od srčanih oboljenja. Naime, u tom slučaju, u krvnim sudovima se stvaraju uslovi za taloženje masnih naslaga. One se vremenom sve više povećavaju, što sužava krvne sudove i stvara poteškoće u cirkulaciji krvi. Dešava se da se masne naslage oslobode u krvotok, stvarajući tromb, što može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Sklonost visokom holesterolu je nasledna, međutim, veoma je često rezultat nezdravih životnih izbora, koje možemo na vreme promeniti. Zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost su prevencija za pojavu visokih nivoa holesterola. Upravo zbog toga smo zamolili nutricionistkinju Mariju Đurković da nam objasni šta je to najvažnije što moramo znati o holesterolu i ishrani.

Šta je holesterol?

Holesterol je supstanca steriodne strukture koja ima višestruke uloge u organizmu.

Holesterol je esencijalan za život, jer ulazi u sastav svih ćelijskih membrana ljudskog organizma. Osnova je mnogih hormona zaduženih za rast, razvoj i reprodukciju, a takođe je i u sastavu žučnih kiselina zaduženih za normalnu apsorpciju hranljivih materija u digestivnom traktu.
Holesterol u organizmu potiče iz dva izvora – jedan deo se sintetiše u organizmu, a drugi se unosi hranom.
Ako osoba koja ima genetsku predispoziciju za povećanu sintezu holesterola i/ili unosi velike količine hrane bogate zasićenim mastima, onda može imati povišen nivo holesterola u krvi.

Kako ishrana bogata zasićenim mastima deluje na holesterol?

Holesterol se u cirkulaciji nalazi u vidu lipoproteina, čestice koje se sastoje od specifičnih proteina i lipida, od kojih su dve najvažnije HDL i LDL.
HDL (dobar holesterol)
LDL (loš holesterol)
Nova istraživanja pokazuju da unos holesterola  iz hrane ne utiče na holesterol u krvi, ali zato namirnice bogate zasićenim mastima mogu uticati na porast holesterola.
Namirnice bogate zasićenim mastima – namirnice životinjskog porekla (meso, jaja, puter, mlečni proizvodi, punomasni sirevi, pavlaka, sladoled…). Od biljnih izvora – to su palmino, kokosovo ulje.
Dnevni preporučen unos zasićenih masti je do 10% od ukupnog dnevnog unosa masti.
Da biste spustili holesterol u krvi, treba da smanjite unos zasićenih masti, da se krećete više, redovnije spavate i smanjite stres.

 


Marija Đurković je po struci nutricionista – dijetetičar. Istoimeni smer završila je na Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija u Beogradu, nakon čega je pohađala kurs u organizaciji Saveza za rekreaciju i fitnes Vojvodine i stekla sertifikat savetnika za ishranu i suplementaciju u rekreaciji i fitnesu. U decembru 2017. otvorila je nutricionističko savetovalište u Novoj Pazovi u kojem je do danas veliki broj njenih klijenata prošao svoj put od želje do cilja. Marija se nada da su svi oni poneli iz savetovališta poneli ljubav prema zdravoj ishrani i zdravim životnim navikama. Od 1. jula 2020. godine savetovalište radi na još jednoj lokaciji, u A bloku na Novom Beogradu.
via Marija Đurković

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.