Mitovi o zdravoj ishrani: Evo u čemu smo grešili

by | 23 novembra, 2021
Mitovi o zdravoj ishrani

Mitovi o zdravoj ishrani koje su nutricionisti otpisali.

Što zapravo znači “dobar” odnos s hranom? O tome su ovog meseca raspravljale nutricionistkinje Rijanon Lambert i Sara Elder na podkastu Food For Thought, koji se bavi zanimljivim nutricionističkim fenomenima.

Iako smo svesni problematike kulture dijeta i kulture ishrane, često nije jednostavno popraviti svoj odnos prema hrani, naročito ukoliko smo konstantno bombardovani da su određene navike zdrave.

Mitovi o zdravoj ishrani

– Odnosi prema hrani obično zapravo predstavlja ceo niz odnosa – kaže Sara u okviru podkasta.

To se kreće u rasponu od onoga što ljudi klasifikuju kao normalnu ishranu za njih, i unutar porodične ili društvene situacije u kojoj se nalaze, pa sve do poremećaja u ishrani, koji su klinički dijagnostikovani. Međutim, postoji i središnji deo ovog spektra u kojem ljudi imaju poremećene odnose prema hrani, a da ni sami nisu toga svesni, pa čak i da društvo to toleriše, štaviše, možda čak i da podržava.

To može uključivati ​​neke vrste dijete, pokušaje da se jede samo sirova hrana, prekomerno vežbanje ili upotrebu drugih negativnih vidova ponašanja kako bi se uticalo na izbor hrane. Najveći problem? Često se upravo taj središnji spektar prikazuje kao zdrava navika, i to bi trebalo da nam bude mali crveni alarm.

Zdrava ishrana i vežbanje

Osim ishrane kao zdrave navike koja može postati problematična ukoliko se pretera, pandemija je pokrenula i određenu kulturu vežbanja koja bi mogla da stvori nove nezdrave navike.

Primetili smo da je prilično porastao broj saveta u vestima da se više puta dnevno odlazi u šetnju. To jeste korisna i zdrava navika, ali ukoliko je osoba već preopterećena različitim obavezama a uz to ima problematičan odnos s hranom ili svojim telom, ovakvi saveti i pokušaji da ih se pridržava – mogu stvoriti dodatni pritisak.

Komunikacija oko pretilosti i gojenja zbog izolacije takođe nije bila od pomoći, u najmanju ruku. Britanski premijer Boris Džonson čak je rekao da svi moramo više da vežbamo da bismo smršali i mogli da pobedimo koronavirus, iako u ovoj izjavi nije bilo naučnih dokaza.

Kako onda da odvojimo dezinformacije ili informacije koje nam stvaraju prevelik pritisak, ako želimo zdravije da se hranimo i više krećemo, a da ne uđemo u začarani nezdravi krug?

Jedna stvar koju i Lambert i Elder napominju u podkastu jeste to da su nedavno uvidele da postoji porast tvrdnji o hrani koje ne odgovaraju naučnim dokazima.

Pročitajte i… Evo kako da počnete da jedete kvalitetnije

Ponekad to primetimo kod ličnih trenera koji savetuju dijetu sa stvarno visokim procentom proteina. Savet je da onda ipak pogledamo koje istraživanje stoji iza toga i uverimo se da smo dobili prave informacije. Isto tako, uvek više verujte školovanim nutricionistima nego nekome ko možda govori iz sopstvenog iskustva, a ne na osnovu naučno dokazanih saznanja.

Ako ste ipak odlučili da nešto isprobate, ali ste u međuvremenu saznali da se saveti kojima se rukovodite ne zasnivaju na dovoljnom broju naučno utemeljenih činjenica, možda bi trebalo da potražite savete od stručih lica.

Nemojte potpuno isključiti ugljene hidrate ili pratiti visokoproteinsku ishranu kako biste “izbegli glad”. Ako se ishrana fokusira na izbegavanju jedne vrste nutrijenata, a nema medicinskih razloga za to, ljudi koji to praktikuju mogli bi razviti nutritivne nedostatke, a da toga nisu svesni. To ponekad dovodi do teških simptoma, poput osteopenije zbog nedostatka kalcijuma u telu ili problema sa crevima.

Osim navedenih “crvenih alarma”, najvažniji je taj da nutricionisti ne mogu da objave univerzalne jelovnike, koji bi odgovarali svima. To znači da vas ne gledaju kao pojedinca, već grubo prate jedno istraživanje. Ishrana je mnogo složenija i kreiranje jelovnika mora biti prilagođeno osobi i njenim pojedinačnim ciljevima, a ne slepo u skladu s rezultatima jednog istraživanja.

Šta je dobar odnos prema hrani?

Elder definiše “dobar” odnos s hranom kao onaj pomoću kojeg jedete ono što vam treba, što volite i što ne morate jesti na silu. Dobar odnos prema hrani uključuje i vaše lične, etičke i kulturne potrebe i želje. Kad se ne preispitujete nakon pojedenog obroka, uspešno ste otklonili mračni svet pravila o hrani i kulture dijete iz svog života. Ako vam ipak treba još vremena, dobro je uočiti neke od pomenutih problematičnih pristupa.

Pročitajte i… Da li je „sloboda ishrane“ pravi odgovor na današnju kulturu dijeta?

Izvor: ljepotaizdravlje.hr

lepotaizdravlje.rs nensuria/iStock/Getty Images Plus via Getty Images

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.