Zašto jedemo i kad nismo gladni – pitali smo autorke knjige „Psiha i hrana“

by | 10 novembra, 2021
Zašto jedemo i kad nismo gladni

Zašto jedemo i kad nismo gladni? O tome na koje su sve načine povezani naša psiha i ishrana razgovarali smo s doktorkom psiholoških nauka Jasminom Knežević i psihološkinjom Jelenom Blanušom, autorkama knjige Psiha i hrana: Zašto jedemo i kada nismo gladni (Psihopolis)

Šta je zapravo emocionalna glad?

Emocionalna glad je preterana sklonost da se emocije i stresna stanja „rešavaju hranom“. Uzimamo hranu kako bismo se odbranili od neprijatnih emocija i stanja, poput: anksioznosti, depresije, frustracije, osećaja praznine, dosade, ljutnje, bespomoćnosti, osećaja preopterećenosti, osećanja krivice, osećaja zbunjenosti, ljubomore, odvratnosti itd. ili da bismo pojačali već postojeće pozitivne emocije: zadovoljstvo, radost, uživanje. Međutim, emocionalna glad može biti i neosvešćena ili maskirana potreba za nekom prijatnom emocijom ili objektom, može da predstavlja i neki ideal, ideju, nešto što želimo da postignemo.

Kako da prepoznamo da li je u pitanju prava ili emocionalna glad?

Fiziološka glad se javlja postepeno, prvo uz osećaj male nelagodnosti u želucu, koja se, ako glad ne utolimo, pojačava sve do jasnog fizičkog bola. Mnogi navode pojavu glavobolje, osećaja slabosti ili vrtoglavice kada organizam manifestuje potrebu za hranom. Da bi se zadovoljila glad, spremni smo na različite opcije i na različitu hranu. Emocionalna glad se javlja u trenutku i odražava potrebu za specifičnom namirnicom. Snažna potreba za hranom mora se odmah zadovoljiti, a unošenje hrane je brzo, često nesvesno i u velikim količinama. Kada utolimo emocionalnu glad često osećamo grižu savesti, osećaj krivice ili imamo unutrašnje glasove prekorevanja i prebacivanja sebi.

Zašto jedemo i kad nismo gladni? Koje sve emocije mogu biti povod da posegnemo za hranom, čak i ako nismo gladni?

Kada smo nervozni, nezadovoljni, tužni, razočarani, kada nam nešto nedostaje, ili nam je dosadno, posežemo za hranom. Kroz određena iskustva, naučili smo da nam hrana daje određene „emocionalne nagrade“ – smanjuje anksioznost, teskobu, prazninu… i stvara zadovoljstvo, Usamljenost i otuđenost se takođe “kompenzuju” hranom. Neki ljudi posebno dugo i obilno jedu kada su usamljeni, kao da druguju sa hranom.

Kako nam može pomoći psiholog u promeni odnosa prema hrani?

Da bi se promenio odnos prema hrani, važno je razumeti dinamiku psihe. Šta hrana znači za nas, koju simboliku krije? Koje emocije i osećaje imamo posle emocionalnog uzimanja hrane i na koji način je to važno za nas? Dalje, psiholog pomaže da se gradi zdrav odnos prema hrani, da se adekvatnije prepoznaju potrebe i da se jača samoregulacija (samokontrola) prema hrani.

Kako se menjaju navike? Možete li navesti konketne tehnike koje mogu pomoći?

Navika je automatizovan (rutinski) oblik ponašanja, koji se dešava na podsvesnom nivou i o kom ne moramo da razmišljamo. Navika da se jede određena hrana ili da se jede u određeno vreme nastala je ponavljanjem ponašanja i vezivanjem potkrepljenja (nagrade) uz to ponašanje. Na primer, osoba koja je tokom dužeg boravka na seminaru, nakon ručka jela kolač u društvu prijateljica sa posla, stekla je naviku da se zasladi posle ručka. Nakon ručka, svaki put je sledio kolač, a ovo ponašanje je i dvostruko potkrepljeno: slatkim ukusom kolača i prijatnom atmosferom sa prijateljicama.

Navike se mogu menjati ako potpuno razumemo kako one funkcionišu i ako nam je jasno šta je okidač, a šta nagrada za određeno ponašanje, koje se ponavlja i odvija polusvesno. Međutim, važno je napomenuti da proces promene navika nije lak i da zahteva trud, volju, upornost, pojačanu svesnost i osmišljavanje plana promene.

Za kraj, možete li da nam predložite vežbu koja će nam pomoći da osvestimo svoj odnos prema hrani?

Efektna vežba je pisanje priče o hrani – My Food Story. Cilj ovog pisanja je da se osveste misli i razmišljanja o hrani. Jer ono što mislimo o hrani jednako je važno kao i ono što jedemo. Dakle, napišite svoju priču, a kada je napišete, postavite se u ulogu urednika koji analizira napisano. Posebnu pažnju obratite na sve kritičke i negativne opaske o hrani, koje ste napisali. Promenite ih, ublažite. Promena unutrašnjeg dijaloga sa samim sobom i više ljubaznosti prema sebi učiniće i put promene odnosa prema hrani manje stresnim i napornim.

Pročitajte i… Šta je zapravo emocionalna glad i kako joj stati na kraj

Lina Kivaka via Pexels

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.