Ceo svet napada Anđelinu zbog njenog tela, a ja kažem: Dosta!

Piše: Maja Šarić, novinar magazina „Lepota i Zdravlje“

Anđelina Džoli ima samo 30 kilograma!!! Ova vest je poslednjih dana stare godine kao bomba odjeknula širom planete. Ja bih na to rekla – ima zastrašujućih 30 kilograma, jer deca u osnovnoj školi, i to u nižim razredima, imaju tu kilažu! Ubrzo se Anđelina potrudila – već dugo verujem da je u Holivudu i svaki privatni pokret slavnih zvezda do tančina isplaniran, da demantuje da je u lošem stanju. Sa decom, srećna i nasmejana, doduše zabundana od glave do pete, pa je nemoguće otkriti kako zapravo izgleda, gotovo da je pozirala paparacima tokom jedne opuštene šetnje na odmoru, na skijanju u Koloradu. I onda se zapitah – ko smo mi da sudimo drugima?

Foto: Guliver/Getty Images

Da li je neko od nas stajao pored nje dok je merila kilograme i svojim očima video da ima samo 30kg? Jesu li to možda bili svi oni neimenovani izvori, koji su tabloidima postali glavni i sve češće jedini sagovornici? Možda je to što je nekome premršavo, drugome taman – ne znamo i nikad nećemo moći da saznamo, jer u tuđu kožu nikad nećemo moći da uđemo. Ali, ko je postavio te standarde šta je strašno, a šta nije strašno – društvo, mediji, modna industrija?

Imamo li prava da sudimo, a s druge strane smemo li da zatvorimo oči pred problemima, jer kad se nešto desi, kasno je da mislimo kako smo možda ipak mogli nekako da pomognemo?

U današnjem modernom svetu svi lončići su, kako se da primetiti, pobrkani. U svakome od nas čuči jedan mali egzibiocionista, ali i jedan mali voajer, a onda su i jedan i drugi postali monstruozna čudovišta pojavom društvenih mreža i svih drugih sredstava koja nam daju mogućnost da zavirimo u tuđe dvorište – što je, otkad je sveta i veka, narodu omiljena zabava.

Od tada se izgubila skoro svaka mera. Javne ličnosti, bar velika većina, koji su uvek bili malo više egzibiocionisti od nas “običnih smrtnika”, sad su to postali u još većoj meri, ali ja bih zaista volela da verujem da postoje granice preko kojih ne bi išli zarad slave?

Foto: Guliver/Getty Images

Kao novinar, uradila sam, sad već sigurno preko hiljadu intervjua i u svakom od njih sagovornici su mi otkrivali deliće svoje ličnosti. Neki su davali manje, neki više, ali svaki od njih je sa mnom delio svoju intimu. To znači da – ako su poznati malo više egzibicionisti, onda smo moji čitaoci i ja malo više voajeri. Ali, ja sam u svojim pitanjima uvek postavljala granicu. Nije me zanimao senzacionalizam. Postojala su i zauvek će postojati pitanja koja sagovorniku nikada neću postaviti, iako se mnoge moje kolege ne libe to da urade.

Mada, s druge strane, mnogi smatraju da je dobro da poznati pričaju o problemima – o bolestima, mukama sa začećem i sličnim stvarima, kako bi se oni koji imaju istu ili sličnu muku ohrabrili, kad shvate da nisu usamljeni i da ima još onih koji iste brige brinu.

Ali, tu dolazimo do ključne stvari u problemu – kako napraviti granicu da pričanje o intimi ne pređe u degutantno? Na kome je da kaže – e sad je dosta? Na nama koji pišemo, ili na onima o kojima se piše? Iako oni učestvuju u kreiranju slike o sebi i zbog posla koji je javan ostavljaju mogućnost da se svaki njihov postupak komentariše, koliko je druga strana spremna da ide zarad čitaoca više? I koliko onda sve te priče, koje na određen način utiču na nas zapravo utiču na njih i na koji način? Brojna su pitanja, ali nažalost, nama ljudima je manir da prebacujemo odgovornost jedni na druge i zato pravi odgovor na sva ova pitanja, za sada, ne postoji.

Foto: Guliver/Getty Images

Kad je čuvena Anđa u pitanju, mišljenja su uvek bila podeljena. Neosporno je da je njeno ponašanje, i javno i privatno, kontroverzno, čak i ekscentrično. Oduvek je na ovaj ili onaj način umela da šokira javnost.

Veliku polemiku izazvala je kada je uklonila dojke, a onda isto učinila sa jajnicima i jajovodima, jer je postojalo 50 odsto šanse da oboli od raka. O tome su se nedeljama vodile polemike, vršila istraživanja. Tabloidi su, naravno, iskoristili taj momenat kao „savršeno slasni zalogaj” koji se ni po koju cenu ne bi smeo propustiti. Bilo je priča, ružnih, zlobnih, ekstremno degutantnih. Ni mnoge njene kolege nisu se libile da izjave po koju opasku povodom njene neuobičajene odluke. Njene odluke. Njenog tela. A Anđa je ležala u bolnici, i možda bila uplašena, možda tužna, možda smirena… Ne znamo, nismo se verovatno ni zapitali.

Ali smo ispod tekstova bilo je dosta perfidnih komenatra, “Kako je krenula, stići će do mozga”, ili “To samo u Americi može ako imaš pare”. Lično, bila sam zbunjena. Njen čin mi se činio i kao hrabar i kao pomalo lud. Ali, na kraju, to je njen život i ima pravo s njim da radi šta želi, dokle god to nikog ne ugrožava.

Foto: Guliver/Getty Images

Ovih sadašnjih, navodnih, „30 kilograma” posledica su verovatno razvoda od Breda. “Ona se sada bori sa problemima u ishrani i svoje zdravlje je baš ugrozila. Uopšte se ne snalazi u svemu što ju je snašlo” – pričaju ljudi iz njenog okruženja. “Ruke su joj tanke toliko da joj se kosti provide, izgledaju kao čačkalice.” Jedan njujorški internista kaže da je prešla tačku bezbednog i da postoji mogućnost da izazove srčani zastoj, ako nastavi da gubi na težini.

I Bred je od septembra, kad su obznanili da se razvode, izgubio 20 kilograma, ali Anđelina je oslabila mnogo više. U besu i očaju, kidala je sebi i kosu. Njeni prijatelji strahuju da će završiti u bolnici na intravenoznom hranjenju. Jer, osim što ne jede, ona puši i po dva pakovanja cigareta dnevno. To joj dodatno ubija apetit, a već je kost i koža.

Foto: Guliver/Getty Images

Kad je objavljeno da se razvodi od Breda, sa kojim je počela da se zabavlja pre 12 godina (kad je, uzgred, prvi put počelo da se primećuje da je mršavija nego inače), ona je rekla kako je to učinila zarad ozdravljenja svih članova porodice. Ipak, njoj je sve lošije i lošije. I možda će joj biti još gore ako javnost nastavi da se bavi svakim milimetrom njene intime. Možda ne bi bilo loše da te ljude, u tako delikatnim i vrlo ličnim situacijama, pustimo da probaju da se bez uplitanja spoljnih faktora izvuku najmanje moguće oštećeni. Jer nekad , misleći da pomažemo, zapravo samo odmažemo.

Svako ima pravo da svoju tugu odboluje na način na koji želi. To što je neko javna ličnost, ne daje nam ama baš nikakvo pravo da mu sudimo. Naposletku, svi smo ljudi.

Pročitajte i … Poruka Serene Vilijams zbog koje ćemo prihvatiti naše telo onakvo kakvo jeste