U fokusu fenomen: Zajedno smo – offline
Da li izjutra, čim otvorite oči, posegnete za telefonom u želji da pregledate propuštene notifikacije? Meni se dešava stalno, delom zato što je i to u opisu mog posla, ali većim delom iz navike.
Navika je ta koja nas zaposedne
Prošlog vikenda bila sam na jednoj edukaciji kada smo, dvadesetak nas, dobili zadatak da napišemo koje nam sve aktivnosti, pa i ljudi, na dnevnom nivou, crpe energiju. Nas sedamnaestoro među top tri stavke uvrstilo je – društvene mreže! Vrlo iznenađujuće, pomislila sam u prvi mah. Zar ne provodimo vreme na “mrežama” zato što to želimo i što nam to prija? Ali istina je očito drugačija: zavisni smo od njih i rado bismo se rešili tog vrtloga internet manipulacije našim vremenom.
Komfor virtuelnog sveta
Da bismo znali kako da delamo protiv bilo koje zavisnosti, prvo moramo sagledati njene korene. U ovom slučaju, Herbert Maršal Makluan, kanadski filozof, smatra se čovekom koji je predvideo internet. Mislilac svog vremena proslavio se, šezdesetih godina prošlog veka, kao tvorac vizije koja će mnogo kasnije, 1989. godine, biti nazvana „internet erom“. Naime, on je predvideo da će elektronsko doba okupiti zajednicu pobornika tehnoloških dostignuća i tu zajednicu nazvao je „globalnim selom“ iliti prema savremenom rečniku „društvene mreže“. Pandan današnjim socijalnim mrežama opisan je, verovali ili ne, u Platonovoj Alegoriji o pećini, sedmoj knjizi dijaloga Država – njegovom najznačajnijem delu.
Platon nas poziva da zamislimo pećinu u kojoj se nalaze ljudi okovanih vratova i okrenuti prema unutrašnjem zidu pećine, dok se iza njihovih leđa nalazi izlaz. Sve što oni vide i čuju jesu odrazi njihovih senki i eho njihovih glasova. Kako nemaju drugog posla, zabavljaju se razgovarajući o svojim senkama. Da je živ, Platon bi nas danas sigurno uporedio s tim okovanim ljudima, koji posmatrajući senke misle da vide realne stvari, baš kao što mi gledajući propuštenu kroz filtere i fotošopiranu stvarnost na Instagramu verujemo da je ona zaista takva. To nam dokazuje kako je teško razdvojiti iluziju od istine, informacije od njihovog značenja, ali i potrebu od zavisnosti. Ulazimo na društvene mreže mnogo češće nego što mislimo da to činimo. Naviknuti na komfor virtuelnog sveta, iz svojih udobnih fotelja, on nam postaje jedini kontakt s poznanicima, prijateljima, rodbinom… Putem WhatsAppa, Vibera, Facebooka, Instagrama, Vera, SMS-ova, FaceTimea, Skypea…
I šta ćemo sad?
Sad je jedino važno da pronađemo metode koje će nam služiti da počnemo da upravljamo svojim vremenom na društvenim mrežama. Definišite namenu svojih naloga na društvenim mrežama. Pre svega važno je da precizirate da li koristite društvene mreže u poslovne ili privatne svrhe. Ukoliko vam to posao nalaže, onda bi trebalo, kao i u svakodnevnom životu, da ograničite vreme koliko vam je dnevno potrebno kako biste završili posao. Ako vam pak društvene mreže služe samo za razonodu, onda ćete još lakše primeniti sledeću metodu.
Limitirajte dnevni ulaz. Odskoro postoje sjajne aplikacije pomoću kojih možete limitirati vreme koje provodite onlajn. Jedna od najpopularnijih jeste Offtime (dostupna za Andorid i IOS). Ono što je zanimljivo u vezi s ovom aplikacijom jeste to da ju je kreirao berlinski psiholog Aleksandar Stajnhart. Istraživač Kevin Holeš, koji se i sam susreo s problemom ovisnosti o mrežama, tvorac je aplikacije Moment, koja beleži koliko vremena u toku dana provedete koristeći telefon a upozorava vas kada prevršite meru. Ukoliko vam se čini da vam je potreban još restriktivniji pristup, aplikacija Flipd nudi opciju zaključavanja telefona na određeno vreme. Čak i restartovanje telefona neće moći da zaustavi ovu aplikaciju u nameri da vam ne dozvoli pristup. Ne brinite, ipak postoji i takozvana bela lista kontakata, koja određuje čije pozive ćete moći da primite i tokom restrikcije.
Isključite notifikacije. Koliko god vam delovalo bezazleno – ova caka će vas umnogome spasiti od neprestanog proveravanja. Koristite kompjuter umesto telefona. Ukoliko vam je istrajnost jača strana, možda ne bi bilo loše da sebi dozvolite ulaz na sve društvene mreže samo kada ste za kompjuterom, a nek vam telefon služi isključivo za pozive i poruke. Izaberite dan u nedelji kada ćete biti potpuno oflajn. Možda vam ne deluje izvodljivo, ali jednom kada pođete u prirodu bez telefona – već sutradan ćete poželeti da se češće isključujete na taj način.
Izađimo iz zamke tehnološkog napretka
Da mi je neko pre nekoliko godina rekao da ćemo čak i šah i jamb igrati preko pametnih telefona – ne bih mu poverovala. No, tako je. Ali hajde zato da vidimo šta možemo uraditi kako ne bismo ostali zarobljeni u zamci tehnološkog napretka. Budući da je tehologija osmišljena s namerom da pomogne, a ne da odmogne, hajde i da je tretiramo tako. Preveliko oslanjanje na tehnologiju slabi našu kreativnu stranu i ne čini dobro našem mentalnom zdravlju. Zato, umesto skrolovanja news feeda, bolje je skinuti sijaset knjiga u PDF formatu i uživati u besplatnom čitanju. Od domaćih aplikacija lider je Bookmate, koja, pored stranih naslova, ima i veoma bogatu bazu elektronskih knjiga domaćih autora. Ljubiteljima štiva na engleskom jeziku preporučila bih ReadItNow aplikaciju, koja vam omogućuje da pratite knjige koje ste pročitali, koje upravo čitate ili imate nameru da to učinite u skorije vreme. Takođe, tokom čitanja možete hvatati beleške ili odvajati
odlomke iz najdražih knjiga.
Još jedna od mojih omiljenih aktivnosti u onlajn režimu jeste slušanje inspirativnih TEDx govora. Za one koji ne znaju, TED (Technology Entertainment Design) predstavlja neprofitnu organizaciju čija je misija širenje inspirativnih priča, iskustava i ideja. Svaki govornik ima zadatak da za samo 18 minuta inspiriše i pokrene milionsku publiku na akciju u smeru menjanja životne sredine nabolje. Svi govornici se snimaju, a njihove govore besplatno možete pogledati na oficijelnom sajtu www.ted.com. Mnogi od njih titlovani su na srpski jezik. Moj omiljeni govor jeste The Paradox of Choice, koji dokazuje da su pojmovi slobode i izbora u današnjem svetu vrlo paradoksalni. Čovek ima toliko izbora da ga oni u stvari parali
šu, umesto da ga oslobađaju. Dakle, zato je i te kako važno da preduzmemo sve moguće mere doziranja društvenih mreža i interneta uopšte, a u periodu kada ih koristimo – da to činimo pametno.
Autor: Tamara Bogunović
Ilustracija: Thinkstock