Šta je toksična pozitivnost – i zašto stručnjaci kažu da je opasna?

25/05/2020 in Lifestyle
Šta je toksična pozitivnost – i zašto stručnjaci kažu da je opasna?

Lepota i Zdravlje

Postoji mnogo razloga zbog kojih trenutno možete da se osećate loše. Iako smo izašli iz izolacije, cirkulisanje lokalnih i globalnih vesti konstantan je podsetnik na koronavirus koji i dalje pustoši svet. Zabrinutost za zdravlje, frustracija za svoje bližnje, usamljenost i finansijska neizvesnost imaju ogroman uticaj na mentalno zdravlje, a čak dve trećine ljudi priznalo je da se u svemu ovome osećalo nervozno, depresivno, usamljeno ili beznadežno – makar neko vreme. (Pročitaj: Bebe Reksa se udružila sa terapuetom i dala par saveta o anksioznosti tokom pandemije)

Ono što nam je svima potrebno jeste doza pozitivnosti, zar ne? Da, ali pozitivnost dolazi u različitim oblicima, a nisu svi dobri.

Šta je toksična pozitivnost?

Izraz „toksična pozitivnost” prisutan je već neko vreme, ali izgleda da nam je bila potrebna globalna pandemija da bismo postali svesni njenih podmuklih posledica.

– Toksična pozitivnost može se opisati kao neiskrena pozitivna emocija koja dovodi do nepotrebne patnje ili nerazumevanja – kaže za Health psihijatar iz Kalifornije (SAD) dr Gajani De Silva.

Toksična pozitivnost je svuda oko nas, pogotovo na društvenim mrežama. „Samo pozitivne vibracije“ popularna je poruka koja kruži internetom. (Pročitaj: Ove “priče za laku noć” i meditacije poznatih, biće sve što vam je potrebno za opuštanje)

– Posebno su problematični postovi na socijalnim mrežama u kojima uz neku od poruka piše sledeće: Ako ovo postavite na svoj profil, znaću da je nekome stalo... – kaže dr De Silva.

– Svako brigu i pažnju pokazuje na svoj način. Ne postoji samo jedan ispravan.

Međutim, ovi postovi čine da se osećate loše jer navode da pomislite da, ako niste na određeni način pozitivni i na taj način brižni, zapravo radite nešto pogrešno.

Toksična pozitivnost u doba koronavirusa

Fenomen toksične pozitivnosti dostigao je svoj vrhunac za vreme izolacije izazvane pojavom virusa COVID-19. (Pročitaj: Stručnjaci otkrivaju zašto imate toliko čudne snove tokom izolacije)

– Bombardovani smo idejama o tome kako bi vreme u izolaciji trebalo da iskoristimo za pisanje romana, učenje nekog stranog jezika, meditiranje, te da ako ne uspemo u ovome ili ne naučimo tokom tog perioda nešto novo, zapravo „padamo na testu” - kaže psihijatar Margaret Sajd.

Ako su ljudi pronašli unutrašnji mir i balans u svemu ovome dok su bili zatvoreni, to je za pohvalu. Međutim, konstantno promovisanje ovog pristupa, koliko god dobronameran bio, može postati veoma toksičan.

– Ove poruke bacaju senku na anksioznost i strašne stvari s kojima se bori svet sada, te nam zapravo oduzimaju pravo da imamo loše dane usred krize.

Ako sebi nikada ne dozvolite da osećate bilo kakvu drugi emociju osim sreće ili zahvalnosti, te odmah gasite bilo koju „negativnu“ emociju, nikada nećete doći do zaključka kako se stvarno osećate. (Pročitaj: Razlike između muškog i ženskog mozga)

– Možete zatvoriti vrata ovim emocijama, ali one neće nestati, tu su, sakrivene su i kao takve postaju sve strašnije i jače u našim umovima, a upravo zato što ih ne proživljavamo – kaže i doktorka Dženi Majnpa za Health.

– Postoji izraz „sunčeva svetlost je najbolje sredstvo za dezinfekciju”, a ovo zapravo znači da kad zastrašujuće stvari iznesete na svetlost dana, bilo da se radi o nekom sećanju, emociji ili strahovima za budućnost, nakon što ih analizirate i posvetite im se, vi im zapravo oduzimate moć kojom negativno utiču na vas.

– Važno je biti svestan toga da je moguće imati različite emocije u isto vreme – kaže Majnpa. Možete biti zahvalni na tome što imate krov nad glavom, a istovremeno mrzeti posao koji vam omogućava da ga plaćate. Možete biti užasnuti gubitkom života usled pandemije COVID-19, ali u isto vreme i uživati u udobnosti svog doma u izolaciji.

trend pozitivnih misli

Kako ispravno da budete pozitivni

Pa, šta je onda zdraviji, bolji pristup? Omiljena strategija doktorke Majnpa za prihvatanje i balansiranje naizgled sukobljenih emocija koje mnogi imaju u današnje vreme jeste onaj stari i dobro poznat „da i” pristup. Na primer:

„Umorna sam od svoje porodice s kojoj sam provela dane izolacije, ali i zahvalna što sam baš s njom uživala tada”. Ili: „Bojim se onoga što budućnost nosi, ali i osećam neko uzbuđenje zbog toga, jer nadam se da će se neke stvari promeniti nabolje."

– Kada sebi damo dozvolu da istovremeno osećamo i prihvatamo više, naizgled suprotnih, istina, tako ćemo ukloniti napetost među njima i dati prostor svim našim emocijama – i onim pozitivnim i onim negativnim – kaže Majnpa. (Pročitaj: Kako podneti usamljenost za vreme samoizolacije?)

Najbolji pristup je reći istinu.

– Uvek je zdravo obratiti pažnju na bol koji neka osoba oseća. Pitajte druge šta im treba. Moguće je tada imati pozitivan stav i komunicirati s drugima na brižljiv način. Tada pozitivnost nije toksična.

Nažalost, društvene mreže i istina često ne idu ruku pod ruku.

– Čak i pre koronavirusa, društvene mreže su bile alat pomoću kog ranjiva osoba može da uporedi svoj najgori dan sa pak najboljim danom nekog drugog – kaže dr Sajd. Ako ste jedna od mnogih koja se trenutno trudi da ostane pozitivna, važno je da znate da niste sami, čak iako vam se ne čini tako dok ste, recimo, na Instagramu.

– Za mnoge od nas ovo je prva pandemija, pa je u redu da nema „normalne” reakcije – kaže doktorka Sajd.
Ne postoje pravila ponašanja u ovoj novonastaloj situaciji – osim čestog pranja ruku i nošenja maski, naravno. Proživeli smo dane u kojima smo se osećali zahvalno, produktivno i pozitivno, kao i one u kojima pak ne vidimo svetlo na kraju tunela.

– Budite fleksibilni i spremni da prilagodite svoju definiciju konstruktivnog dana. Ne mislite loše o sebi ili bilo kome drugom zbog toga što se osećate uplašeno ili proživljavate čitav spektar drugih emocija.
Iako može biti veoma teško deliti s drugima na društvenim mrežama kako se zapravo osećate – odnosno, otkriti i svoje najmračnije momente – upravo to bi mogao biti korak napred i izlaz iz toksične pozitivnosti.

– Ne znate kome još sve pomažete iznošenjem svojih emocija, a verovatmo ćete kasnije dobiti pozitivne povratne informacije – kaže doktorka Sajd i objašnjava da ovako zapravo otvarate dijalog o lošim danima koje svi imaju.

Da zaključimo: Bilo bi mnogo i prijatnije i zdravije kada bismo isključili toksičnu pozitivnost i prihvatili sve emocije – ili ako bismo ih prigrlili, još bolje.

lepotaizdravlje.rs

Helath/ALEX SANDOVAL

Komentari (0)

Loading