Geni krivi za preljubu?!

by | 18 maja, 2010

Zašto su neke osobe sklonije varanju, a neke uspevaju da se odupru tom iskušenju? Geni? Hormoni? Društvene norme?

 

Zaljubljeni par

 

Najnovija istraživanja postavila su pitanje da li genetski faktori mogu uticati na vernost i stabilnost u braku. Hase Valum, biolog sa švedskog instituta Karolinska, sproveo je istraživanje na 552 blizanca, kako bi ustanovio uticaj gena i hormona vazopresina na seksualno ponašanje i vernost muškaraca.

 

Otkrio je da su varijacije u delu gena s kodiranim nazivom RS3 334 direktno u vezi sa odanošću. Povećanje broja njihovih kopija smanjuje vernost muškaraca. Tako, oni sa dva primerka RS3 334 sekcija su najčešće neoženjeni, a koji se odluče na taj korak imaju ozbiljne bračne probleme i nesrećne žene.

 

Isto i sa glodarima
Sličan eksperiment Valum je obavio i nad glodarima. On je pokušao da utvrdi zašto prerijski mišoliki glodar živi sa jednom ženkom i ne pokazuje interesovanje za parenje sa drugima, dok brdski glodar istovremeno održava nekoliko veza.

 

Posle temeljnih istraživanja, utvrdio je da su razlike u ponašanju posledica različite koncentracije hormona vazopresina. Brdski krzneni glodari imali su znatno viši nivo hormona u odnosu na svoje prerijske rođake.

Iako genetske razlike utiču na odanost, naučne studije ukazuju da se mozak može podvrgnuti treningu kako bi odoleo iskušenju.

 

Serija istraživanja koja je sproveo Džon Lojd, psiholog sa Mekgil univerziteta u Montrealu, imala je cilj da utvrdi kako su se osobe odgovorne prema partnerima u vezi ponašale u trenucima iskušenja.

 

Preljuba


Kontrola vernosti
U jednoj studiji, bračni partneri koji su se izjasnili da su odani, zamoljeni su da ocene atraktivnost osoba suprotnog pola na fotografijama. Rezultati su, bez iznenađenja, pokazali da su najviše ocene dobili oni koji se inače smatraju privlačnim. Kasnije je, međutim, došlo do zanimljivih obrta u eksperimentu. Kada im je rečeno da su te osobe zainteresovane da se sa njima upoznaju, učesnici su im dali znatno niže ocene nego prvi put.

 

Kada su osetili da neko može da ugrozi njihovu vezu i postane pretnja po opstanak bračnog odnosa, čini se da su instinktivno sebi govorili: „On(a) nije tako dobar(a)“. To je doktora Lojda navelo na zaključak da „što su osobe više odane partnerima potencijalnu pretnju vezi smatraju manje atraktivnom“.

Ipak, neka istraživanja naučnika sa Mekgil univerziteta pokazala su da muškarci i žene različito reaguju na opasnosti od prevare.

 

Kod žena se brže aktivira sistem upozorenja
U studiji koja je obuhvatila 300 muškaraca i žena heteroseksualne orijentacije polovina ispitanika pripremala se za flert zamišljanjem razgovora sa nekim koga smatraju atraktivnim. Druga polovina imala je zadatak da mašta samo o rutinskom susretu.

 

Posle izvesnog vremena zamoljeni su da popune praznu slagalicu sa sledećim rečima Ž_R i STRA_NO. Njihov smisao psihološki je doveden u vezu sa osećanjima odgovornosti prema partneru. (Slične slagalice sa rečima često se koriste za ispitivanje podsvesnih osećanja o predrasudama i stereotipima.)

 

Za studiju nisu bili značajni ispitanici koji su zamišljali rutinski susret, jer se kod njih nije izdvojio nikakav obrazac. To se, međutim, ne može reći za drugu grupu ispitanika koju su činili muškarci i žene sa fantazijama o flertu.

 

U toj grupi, muškarci su bili skloni da popune slagalicu sa neutralnim slovima, kao što su I (ŽIR) i Š (STRAŠNO), dok su žene uglavnom popunjavale sa ŽAR i STRASNO, ukazujući da je eksperiment podsvesno uticao na zabrinutost u vezi sa odanošću partneru.

 

To, međutim, ne mora da predvidi ponašanje u stvarnosti. Ali drugačije odgovaranje na iste zadatke moglo bi, prema procenama naučnika, da nagovesti da se kod žena brže aktivira sistem upozorenja, koji prepoznaje opasnost i ukazuje na nju.

 

PreljubaRazlika između „pravog“ muškarca i „rogonje“
Na povećanu seksualnu aktivnost muškaraca i njihovo češće menjanje partnerki u većini kultura blagonaklonije se gleda nego kada slično ponašanje ispoljavaju žene. Razlog su društveni činioci, uticaj vaspitanja, patrijarhalnih obrazaca i shvatanja uloga žene i muškarca, piše „Politika“.

 

Prema mišljenju hrvatskog sociologa Željke Jelavić, sa Sveučilišta u Zadru, patrijarhalni model muškarcima preljubnicima obezbeđuje status „pravih“ muškaraca, dok se oni za koje se otkrije da ih je prevarila žena smatraju „rogonjama“. Takvo stanovište proizilazi iz činjenice da muškarci poseduju, da im žena pripada, pa kada ona učini preljubu, to predstavlja njihovu sramotu“, objašnjava Jelavićeva.

 

Istraživanje doktora Lojda potvrdilo je da su muškarci koji su upravo imali flert sa drugom ženom bili manje popustljivi prema lošem ponašanju svojih stalnih partnerki (kašnjenju i nejavljanju), navodeći da flert koji se dogodio ni na koji način ne ugrožava njihovu odanost.

 

Sa druge strane, uočeno je da su žene koje su se upustile u flert bile tolerantnije prema lošijem ponašanju muževa, navodeći niz argumenata u njihovu odbranu. To je doktora Lojda navelo na zaključak da „žene flert doživljavaju kao pretnju stalnoj vezi, a muškarci ne“.

 

Izvor: Mondo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.