Izazovi ljubavi
U ispovesti za L&Z, dve mlade, poslovne žene, Anđela i Sonja, govore o svojoj homoseksualnoj orijentaciji. Obe su u stabilnim vezama sa svojim dugogodišnjim partnerkama i decom, a nedavno su pokrenule prvi sajt posvećen istopolnom roditeljstvu.
Beograđanka Anđela je lezbijka. Ima 40 godina, diplomirana je umetnica i
živi u srećnoj vezi sa svojom partnerkom poslednjih devet godina. Imaju
sina (dete je iz prethodnog partnerkinog braka) koji pohađa četvrti
razred osnovne škole. Obe su zaposlene u velikim kompanijama.
Sonja,
takođe Beograđanka, živi sa svojom partnerkom već pet godina. Iz
prethodnog braka Sonja ima dvoje dece, od 12 i 14 godina, koja žive sa
ocem u drugom gradu. Dolaze u posete svakog raspusta i često vikendom.
Poštuju i vole njenu partnerku, kao i ona njih. Njen bivši muž i
sadašnja devojka su u dobrim odnosima. Anđela i Sonja su krajem prošle
godine osnovale prvi domaći sajt posvećen LGBT roditeljstvu, odnosno
istopolnim partnerima, koji imaju ili žele da imaju decu.
L&Z: U čemu se razlikuje ljubav hetero i homo parova?
Svi smo mi različiti, a tražimo sebi srodnu dušu, ma koje da smo nacionalnosti, pola ili seksualne orijentacije. Postoje razna tumačenja, čak i grane filozofije, koje se bave odnosima dva ljudska bića, ali u suštini je samo jedan osećaj – osećaj ljubavi. Ne postoji razlika u ljubavi između hetero i homo parova, ljubav je ljubav!
L&Z: Da li u istopolnim zajednicama postoji neka vrste podele uloga?
Ne, ne postoje takve podele, to su predrasude. Istina je da postoje dva principa, koji se često nazivaju muški i ženski, i neko je bliže jednom, a neko bliže drugom. Ali, to ne znači da je manje muško ili manje žensko, jer je svaki pojedinac jedinstveni miks svih tih osobina. Podela posla postoji, ali pre svega prema afinitetima i sposobnostima.
L&Z: Kako deci objašnjavate svoj izbor, svoju ljubav?
Pre svega, istopolna ljubav nije stvar izbora. Sve je više stručnjaka koji ukazuju da je seksualna orijentacija urođena i da se rano ispoljava. Biolozima je poznato da se javlja kod mnogih životinjskih vrsta. Zbog toga se danas ona smatra jednim varijetetom seksualnosti. Deci su tokom odrastanja potrebni ljubav i pažnja, razumevanje i podrška. Krajnje je nebitan pol, ili seksualna orijentacija roditelja. Mala deca ne razumeju termine kao što su homo, bi, hetero, ili trans, ali instinktivno prepoznaju autentičnu ljubav i nema potrebe da im se ljubav objašnjava.
U slučaju kada su deca starija i posebno ako primetimo da su već usvojila neke od uobičajenih predrasuda u društvu o istopolnoj ljubavi, najbolje je nastupiti iskreno i odgovoriti im bez ustezanja na sva pitanja koja žele da postave.
L&Z: Ali istopolni parovi verovatno imaju više problema i moraju da obrate pažnju na neke dodatne stvari ako žele da podižu i vaspitavaju decu?
LGBT osobe trpe mnogobrojne pritiske u homofobičnom društvu kao što je naše, pa im je zbog toga daleko teže da se odluče na roditeljstvo. Problemi sa kojima se deca LGBT roditelja susreću, zapravo potiču iz predrasuda društva, a ne zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta svojih roditelja. Ne treba se plašiti da će dete biti homoseksualno ako raste uz takve roditelje. To bi onda značilo da se iz heteroseksualnih veza rađaju isključivo heteroseksualna deca, ali kao što znamo, to nije slučaj.
L&Z: A da li zakon u Srbiji reguliše ovo pitanje?
Pošto u Srbiji zakon ne prepoznaje ovaj oblik porodice – istopolni partneri ne mogu usvojiti decu. Takođe, nedostatak zakonske regulative stvara problem i tamo gde deca već postoje – najčešće iz prethodnih heteroseksualnih veza/brakova, ili u situaciji kada se žene odluče da samostalno rode decu, a da ih odgajaju sa svojom partnerkom, ili u saradnji sa muškim istopolnim parom koji želi decu. No, bez obzira na zakon i prepreke, roditeljstvo je neotuđivo pravo svakog čoveka.
L&Z: Da li se naše društvo ipak postepeno oslobađa homofobičnosti?
Svi smo odrasli sa tom spoznajom da nas okolina ne prihvata sa razumevanjem, tako da je svaka promena nabolje samo jedno olakšanje, a poslednjih godina se ipak dešavaju promene. Donet je zakon o antidiskriminaciji, što je veliki korak za vladavinu ljudskih prava u Srbiji. Javno se raspravljalo o mnogim različitostima.
Mi smo krajem prošle godine pokrenule web sajt http://lgbtroditelji.110mb.com, sa namerom da razmenjujemo iskustva i stvorimo mrežu podrške za LGBT roditelje i našu decu. Svakodnevno dobijamo divna pisma podrške, a javljaju nam se i istopolni parovi koji već odgajaju decu širom Srbije.
L&Z: Da li je stabilnost istopolne zajednice problematičnija od žensko-muške zajednice?
Živimo u vreme teških ekonomskih kriza. Štrajkovi su svuda po zemlji, neki ljudi ne dobijaju plate mesecima. LGBT populacija nije izuzeta od svega toga, i ne treba da je gledamo kao neku izdvojenu grupu. Mnoge LGBT osobe koje mi poznajemo imaju duge i stabilne veze, u kakvoj smo i nas dve, tokom kojih smo naučile kako da se zajedničkim snagama nosimo sa izazovima života.
L&Z: Kako vaši hobiji i interesovanja utiču na vašeg sina?
Volimo slobodno vreme da provodimo zajedno, u kući ili u prirodi. Pričamo, filozofiramo, igramo igrice na kompjuteru, uz dete obnavljamo školsko znanje učeći zajedno, družimo se sa prijateljima… Na televiziji volimo da gledamo edukativne kanale, poput History i National Geographic, i puno crtaća. Od sportova sa uživanjem pratimo tenis, a sin trenira odbojku. Zove me imenom, tačnije tepajućim nadimkom koji mi je dao kad je bio mali. Iako me ne zove „mama“, ljubav i privrženost među nama snažni su kao da sam ga ja rodila. Sem što se malo razlikujemo u sastavu, po svemu drugom smo potpuno prosečna porodica.
Nema razlike između dece sa LGTB roditeljima i dece iz hetero porodica
U
školi i romantičnim vezama tinejdžeri sa istopolnim roditeljima
podjednako dobro se prilagođavaju kao i njihovi vršnjaci iz hetero
porodica. Najvažniji uslov za socijalnu prilagođenost i psihološku
zrelost tinejdžera je kvalitet odnosa koji imaju sa svojim roditeljima.
(National Longitudinal Study of Adolescent Health, 2004) Deca sa LGBT
roditeljima veoma lako nađu uzore ponašanja oba pola u svom okruženju
(rodbina, prijatelji roditelja, komšiluk, škola) te nemaju ništa više
problema vezanih za sopstveni rod i pol nego ostala deca. (Rofes, E.E.,
1983, Herdt, 1989) Upoređivanje razvoja polne uloge dece koju su
odgajale samohrane majke, lezbijke i dece iz tradicionalnih porodica,
pokazuje da nema značajnih razlika među njima (Golombok, Spencer i
Rutter, 1983, Green, 1978, Green i sur., 1986, Hoeffer, 1981,
Kirkpatrick, Smith i Roy, 1981) Deca koja imaju homoseksualne roditelje
imaju podjednaku mogućnost da postanu homoseksualna kao i svi ostali,
oko 10 odsto. Nijedno istraživanje nije nikada pokazalo da LGBT
roditelji (lezbijke, gej muškarci, biseksualne i transrodne osobe) imaju
ikakvog uticaja na seksualnu orijentaciju svoje dece. (Patterson,
Charlotte J. 1992.)
Tekst: Filip Mladenović Foto: Dreamstime, Shutterstock