Ljubav: Ne slušamo razum koji kaže ne

by | 13 marta, 2015

Svaka od nas ima viziju kakvog muškarca želi. On mora da bude pametan, pažljiv, duhovit, zgodan, pristojan i pouzdan. Međutim, često se zaletimo pa odaberemo onog za kojeg srce kaže „da“ a razum „ne“. O čemu se ovde radi?

Maštamo, procenjujemo, ogovaramo ga, to stalno radimo kad biramo onog pravog. Osuđujemo, pokušavamo da zamislimo kako bi bilo kad bi bilo… Međutim, iako tačno znamo šta želimo, učinimo pogrešan korak – izaberemo krivog. Izgleda da slušamo srce a ne razum. Priznaćete, goreg „rata“ od ovog nema.

Pročitajte nekoliko objašnjenja koje nauka ima da ponudi na tu temu: zašto se čas posla zaljubimo u pogrešnog tipa, uprkos najboljim namerama, prenosi Mondo.

On je muška „verzija“ vas.
Znamo, znamo „suprotnosti se privlače“ Ali, studije koje su urađene poslednjih godina pokazuju da mnogo snažniju privlačnost osetimo prema osobi koja nam je zapravo slična. Onda kad prepoznate toliko sličnosti od smisla za humor, preko muzike koju oboje volite, zanemarite razlike, za koje se obično ispostavi da su ključne. Pa onda, kad raskinete, čoveka ni krivog ni dužnog proglasite neviđenim kretenom (a drugarice vas u tome podrže), a zapravo je samo – takav kakav jeste, samo na to niste obraćali pažnju.

On ima psa.
Ne potcenjujte moć čovekovog najboljeg prijatelja. Studije pokazuju da muškarca koji ima psa automatski doživljavamo kao privlačnijeg, seksepilnijeg i pouzdanijeg, već na prvi pogled. A kad zrelo razmislite, to što ima psa znači da voli pse. Ni manje ni više od toga.

Bili ste usamljeni.
Kad smo u „minus fazi“, i imamo utisak da svi na svetu imaju nekog, osim nas, kriterijumi se ekspresno spuštaju. U trenucima očaja, ponekad primenimo „daj šta daš“ metod, koji nam se onda u najvećem broju slučajeva olupa o glavu prvom prilikom. Znate već – bolje je da budete sami nego u lošoj vezi.

Podseća na vašeg oca.
Tužno, ali istinito. Istraživanja pokazuju da žene „padaju“ na muškarce koji likom i stasom podsećaju na njihovog oca. To ima veze sa osećajem sigurnosti i poverenja, pa se onda desi da poneseni tom iluzijom previdimo ozbiljne, ozbiljne karakterne mane…

Sve u svemu, pamet u glavu. Za sve što nam se dešava (u ljubavi i u životu) odgovorni smo samo – mi sami.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.