Saznala sam zašto muškarci odustaju od velike ljubavi…
Piše: Tamara Bogunović, novinar magazina „Lepota i Zdravlje“
Da li vam se nekada desilo da upoznate muškarca i da već nakon nekoliko viđanja imate osećaj da je to vaša srodna duša? Sve teče savršeno, osetite tu neobjašnjivu povezanost, magnetizam koji privlači i sa velike udaljenosti. Obuzme vas umilnost, miloća, radost, ozarenost. I taman kada ste postali svesni da živite nemerljivu ljubav, vaš ideal nestane. Znate sigurno o čemu pričam?
Foto: Guliver/Getty Images
Inspirisana sinoćnom premijerom filma „Santa Maria della Salute“ i najtužnojom srpskom ljubavnom pričom, rešila sam da sa vama podelim misli koje su mi se vrzmale uoči projekcije.
I sama sam se mnogo puta, do sad, zapitala „Zašto muškarci odustaju od ljubavi?“, ali nakon odgledanog filma, i podsećanja na ljubavnu priču Laze Kostića i Lenke Dunđerski, shvatila sam da muško odustajanje datira još iz 19. veka, a sudeći po današnjoj statistici i iskustvima, reklo bi se da traje i dalje.
Lenka, 30 godina mlađa od Laze, bila je suočena, po prvi put u životu, sa osećanjem uzvišene ljubavi. Za nju je postojao samo on, iako su mnogi prosci dolazi i odlazili, a za njega je postojala samo ona, iako je na kraju oženio drugu ženu. Moje pitanje glasi: „Zašto se ON odrekao ljubavi?“
Prvo, drage žene, trebalo bismo da zaboravimo na viteški segment koji najčešće neosnovano pripisujemo muškarcima. Jesu, oni su vitezovi, ali samo na terenu, samo kada su pesnice u pitanju. Kada su emocije u pitanju oni su kukavice.
Drugo, muškarci nisu spremni na inicijativu, baš kao što je to slučaj sa Lenkom bio, mi žene vučemo prvi korak jer mi verujemo u ljubav. Mi osećamo da ljubav može da pobedi sve – i razliku u godinama, i daljinu, i ostale socijalne barijere zbog kojih verujemo da moguće može biti nemoguće.
Pročitajte i… Pratila sam ova uputstva i moj život je postao SAVRŠEN!
Kliknite na sledeću stranu za nastavak teksta…
Foto: Guliver/Getty Images
Žene kada izgube glavu za muškarcem one izgube i racio, a muškarci kada izgube glavu za ženom oni izgube hrabrost.
Muškarci se parališu kad se istinski zaljube. Najčešće postanu neproduktivni, zanesenjaci, letargični. Za njih je ljubav utopija. Ne znaju šta će sa velikom lepotom, sa velikom emocijom. Njima emocija ne daje krila, kao nama ženama. Oni se plaše velikih stvari, velikih želja. I zato najčešće odlaze u sigurnu luku.
Mi, ljudi, uvek polazimo od nas samih, otuda i toliko neostvarenih ljubavi, jer prečesto mislimo da nešto ne zaslužujemo, mislimo da nismo dostojni savršenosti koja je preko puta nas, a to nije savršenost, to su naše ružičaste naočare prekrivene strahom. I kada bismo uspeli da umirimo strah, i nadvladamo nesigurnost, shvatili bismo da LJUBAV nije savršena. Ljubav je neopipljiva energija koja pokreće.
Znate onaj osećaj kada intentivno mislite na nekoga, a on je daleko, i nije vaš? E, to je ta energija…
Zapisi iz Lenkinog dnevnika otkrivaju da nije ona jedina žena koja se pitala isto: „Kamo ona bezgranična vera u našu ljubav, u njega? Da li sam ja volela iluziju? Ali to ne može biti. Ja volim pesnika, i živog čoveka, hoću ga takvog kakav je, ništa mi njegove mane što je ispisao ne znače, one su meni vrline. Te umoran, te star, te nije za mene…“
Koliko puta su i vama iste reči zagrebale dušu?
Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje