Komplikovano je voleti… alkoholičara

by | 11 aprila, 2017

Našli ste „pravog“, zaljubili se, ljubav prema njemu postala je neodvojivi deo vas, možda ste i započeli život udvoje… A onda je usledio šamar realnosti i suočili ste se s izazovima koje niste mogli da predvidite. Kada skinete ružičaste naočare, šta ostaje?

Ana (34) je zavolela deset godina starijeg uspešnog biznismena. Bili su u vezi dve godine pre nego što je donela odluku da ga napusti.

Foto: GettyImages

Kao u filmovima, osvojio me je na prvi pogled. Visok, lep, markantan u indigo-plavom odelu i sa svetloplavom kravatom, u cipelama i s kaišem boje kestena prišao mi je na jednoj konferenciji, na kojoj je on bio predavač a ja samo jedna od mnogih u publici. Razmenili smo brojeve telefona, izašli na ručak, sutradan na večeru i malo-pomalo – započeli smo vezu. Imponovalo mi je to što pored sebe imam uspešnog, ostvarenog, snažnog muškarca, koji, za naše uslove, zarađuje više nego dobro i ima zanimljiv krug prijatelja, takođe ostvarenih ljudi, kulturnih i elokventnih. Svakodnevni ručkovi, vikend-putovanja, daleke egzotične destinacije, skupi pokloni, buketi ruža kao znak pažnje – sve je to bio deo naše veze. Prijalo mi je, naravno.

Kada zavisnost ušeta u vezu
Međutim, nije bilo sve tako ružičasto kao što se mnogima činilo. Bajka je imala i mračnu stranu. On je bio jedan od mnogih koji se bore s alkoholizmom. Ovaj problem se kod nas, nažalost, često shvata olako i svest o njemu nije podignuta na viši nivo, kao što je to slučaj na Zapadu. Naročito se teško dijagnostikuje kod imućnih ljudi. Za „običnog“ čoveka koji tokom dana popije litar rakije naše će društvo reći da je alkoholičar (možda će dodati „i propalica“), ali za biznismena koji u toku popodneva za vreme poslovnog ručka popije litar viskija kaže se da je „džek“, gospodin. Suština je ista, samo se lajfstajl razlikuje.

Dešavalo se da predveče izađe do prodavnice po cigarete i vrati se nakon nekoliko sati – pijan. Izgovor je uvek bio isti: sreo je prijatelja. Poslovni sastanci u restoranima, kao i druženja s prijateljima, uvek bi počinjali s nekoliko čašica aperitiva, a nakon toga bira se fino, lepo i skupo vino. Jedna flaša, druga, treća… Posle dva sata provedena na ručku seo bi za volan kao da je sve vreme pio kiselu vodu. U kolima bi usledila svađa koju su čak i prolaznici na semaforu mogli čuti, a potom bi se rasprava nastavila i u stanu, nakon čega bi revoltirano izašao iz kuće i vratio se nekoliko sati kasnije – sa još više promila alkohola u krvi.

Pročitajte i Ispovest: Komplikovano je… voleti nekoga kome niste na prvom mestu

Kliknite na sledeću stranu…

Foto: Pixabay

Izgovori kao alibi
Po povratku bi nastupile njegove nasilne epizode. Vikao bi na mene bez povoda, verbalno me ponižavao – moj rad, karakter, izgled. Kada bih želela da izbegnem svađu povlačeći se u spavaću sobu ili kupatilo, situacija bi postajala još gora. Lupao bi vratima, natočio bi sebi još jednu čašu, razbio je o zid, a tek nakon dva sata neumorne torture, psihičkog zlostavljanja, kada bi ga alkohol iscrpeo do granica nemoći, tek tada bi legao u krevet. Izjutra bi me najčešće dočekao s rečima: „Izvini, neću više nikad. Volim te!“, a već istog dana scenario bi se ponovio. Jednostavno, dugo je odbijao da prizna da uopšte ima problem s alkoholom. A ono što je bilo najstrašnije od svega – sasvim je normalno funkcionisao dok mu je alkohol bio u venama. Vozio bi automobil, išao na sastanke, pregovarao, potpisivao ugovore, pričao na stranom jeziku s potencijalnim klijentima, vodio aktivan društveni život, posećivao događaje. Ali na kraju dana, ja bih uvek bila „vreća“ koja je trpela najružniju stranu njegove zavisnosti.

Priznavanje problema
Vodio je bitku s alkoholom, a ja sama sa sobom. Oduvek sam imala izraženu empatiju – odrasla sam u porodici u kojoj je žena imala zaštitničku ulogu. Stavljala sam potrebe drugih ispred svojih. Želela sam da mu pomognem, insistirala, plakala, vikala – danima, mesecima – i na kraju je pristao. Otišli smo kod poznatog psihoterapeuta s kojim je razgovarao o blokatorima. Znala sam da nas čeka težak period, velike krize, ali bila sam spremna na sve. Uzalud. Blokatori su ostali samo priča, a isti scenario nastavljao je da se ponavlja, sve dok nisam rekla – dosta! Jednom zauvek. Ostavila sam ga, uprkos ljubavi. I sigurna sam da nisam pogrešila.

Pročitajte i Ispovest: Komplikovano je… voleti nekoga kome niste na prvom mestu


Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.