Categories POKLONI I AKCIJE

Knjige meseca: Poklanjamo vam šest odličnih naslova

Svaki prvi petak u aktuelnom mesecu kod nas je rezervisan darivanje knjiga. Evo prvog petka u martu, a mi vam poklanjamo najnovije i najzanimljive knjige. Zajedno sa izdavačkim kućama odabrali smo naslove koji će vas zaintrigirati. Ovog meseca vas pitamo: “Zbog čega volite krimiće?” Odgovore ostavljajte u komentarima do sledećeg četvrtka u podne, a najzanimljivije nagradićemo knjigom. Imena dobitnika objavićemo na našem portalu u petak, 10. marta.

Priredila: Maja Šarić

FANTASTIČNE ZVERI I GDE IH NAĆI, DŽ.K. ROULING
(Čarobna knjiga)

Istraživač i magizoolog Salamander Skamander upravo se vratio s puta oko sveta, na kojem je tragao za najređim i najneobičnijim magijskim stvorenjima. Dolazi u Njujork, gde namerava da se zadrži vrlo kratko, ali slučajno mu se zaturi kofer, pa neke od njegovih fantastičnih zveri uspevaju da pobegnu u grad. A tada nastaju problemi za sve…

 

SIMETRIJE, LUISA VALENSUELA
(Agora)

Ovo su priče o potrazi za ženskim glasom i identitetom. Za spisateljicu je taj identitet ukorenjen u kolektivnom iskustvu, naslanja se na tradiciju i njene ideale “ženstvenosti”, ali je i menja i podriva. Istorijska marginalizacija žena omogućava junakinjama pripovetki da promišljaju sebe i svet na nov, smeo i vizionarski način.

 

KEC IZ RUKAVA, SANDRA BRAUN
(Vulkan izdavaštvo)

Kraljica trilera i ljubavnih drama stvorila je novu, uzbudljivu priču o zabranjenoj privlačnosti i neraskidivim sponama koje postoje između nas i naših voljenih, kao i o tajnama koje čuvamo kako bismo ih zaštitili.

 

 

ZELENI KONTINENT, SONJA LAPATANOV
(Dereta)

Iako vedri i naizgled laki, putopisi Sonje Lapatanov sadrže duboku životnu mudrost. Odstupaju od klasične forme, što ih čini neodoljivim za čitanje. U “Zelenom kontinentu” sjedinila je utiske, zapažanja i razmišljanja o svemu što ju je kao autorku inspirisalo i zaokupilo na putovanju po Južnoj Americi.

 

POSLEDNJA NOĆ NA PLAŽI TREMOR, MIKEL SANTJAGO
(Evro Book)
Napet psihološki triler savršeno je štivo za obožavaoce Stivena Kinga i Patriše Hajsmit, na primer. Darovitog kompozitora siloviti udar groma umalo je koštao života. Od tada ga muče glavobolje i sanja lucidne snove, a ti košmari samo su upozorenja na zastrašujuće događaje koji će uslediti.

 

 

VARLJIVA DEVOJKA, PORŠA DA KOSTA
(Laguna)

Ako ste voleli film “Zgodna žena”, obožavaćete ovu priču, jer je autorka romana
veoma uverljivo prikazala buđenje neočekivane ljubavi pod neobičnim okolnostima i dokazala da bezumna strast ipak najčešće vodi do najburnijih osećanja.

 

 

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje 

57 komentara

  1. Krimi priča oštri čula
    Moj je život lepši onda
    Briga pada ko od karti kula
    biće nova knjiga iz mog fonda

  2. Sami naslovi kriminalističkih romana mene izazivaju. Misterije, zagonetke, neočekivani obrti, napetost, nepredvidivost… Obožavam adrenalin koji u meni pokrene krimi roman. Volim da ih čitam jer me bukvalno odvuku od svakodnevice. I naravno čitam ih od korice do korice, u jednom dahu

  3. Citanje napetog krimica je poput voznje na rolerkosteru – adrenalin pumpa, ruke se tresu dok se okrecu stranice, prividni periodi usporenja i mira pre naglog zaokreta i maksimalnog ubrzanja! Srce mi obicno ludacki lupa jer se toliko uzivim u uloge likova, narocito progonjenih koji su na meti, da osecam njihov iskonski strah, znoje mi se dlanovi i pocnem da se osvrcem preko ramena, a desavalo se i da ne smem da podignem pogled sa knjige i pogledam u uglove sobe, kao da me tamo ceka serijski ubica sa repetiranim oruzjem. Narocito volim psiholoske trilere, u kojima se nasilje ne mora detaljno opisati da bi se dozivelo, i u kojima treba uci u um ubice ne bi li bio uhvacen… jos ako je zacinjeno sa dosta forenzike, to je tacno ono u cemu najvise uzivam!

  4. Volim krimice jer uzivam u resavanju misterija.Volim dok citam knjige da pretpostavljam dalji nastavak radnje,da povezujem tragove i pretpostavljam ko je pocinilac 🙂 Uzivim se u knjigu i radnju i ne mogu da prestanem da citam.Volim krimice jer mi omogucavaju da razmisljam na nacin na koji detektivi razmisljaju,da zamislim da sam i sama detektiv i kroz stranice knjiga da resavam misterije.

  5. Kada citam krimice, vezbam mozdane vijuge. Ne volim knjige koje su dosadne i uz koje zaspis za tren. Volim da me knjiga motivise da jedva cekam sta se desava na sledecoj strani. Tako mogu da se unesem u temu i zamislim da sam i ja deo cele situacije.

  6. Dok citam krimice smirujem zivce. Naime, svako od nas svakodnevno prozivljava i drame i satire i komedije i ljubavne romane, ali kada imate priliku da prozivite krimi pricu. Mozda je i bolje, ali odgovor je retko. Mozda ja zato toliko i uzivam u krimi pricama. Posle svih zanrova koja prozivim u toku dana, uvece se opustim i sazivim sa nekom Mary, detektivkom kojoj je gotovo nemoguce da resi novi slucaj ubistva.

  7. Objection,Your Honor! 🙂 Koliko puta sam samo cula ovu recenicu na filmu i u knjigama. Volim kad tako pocne krimi-prica. Sudjenje i odmotavanje klupka intriga,lazi,obmana,igra macke i misa i momenat da pravda ne pobedjuje bas uvek! Tako je i u zivotu. Jos ako je psiholoski momenat likova izgradjen majstorski,do tancina, dovoljno je da me roman obuzme do najsitnijih pora i da celim bicem uzivam u zagonetkama i simbolima,koje donosi naredna stranica. A nekad je nevolja u tome sto glavni junak bude zadivljujuce zgodan,sarmantan, vispren u svojoj naraciji,pa mi cak deluje ‘manje’ kriv ili donekle nadjem razumevanje za njegovo ponasanje (upravo citam roman “Ti”,K.Kepnes). Volim veo pripovedanja dok ulice Njujorka,Pariza, Tokija spavaju,a nedaleko od toplih,ususkanih domova,odvija se prava drama. I mami na jos…i jos…citanja! Volim tumacenje snova, iznenadne dokaze,ledeni sneg moskovskih veceri koji krije dokaze,misteriozne zene ciji je i parfem ‘ubica’. Drago mi je da krimi-piscima danasnjice inspiracija ne manjka. Za nas ljubitelje tog zanra, uzivanje je zagarantovano!

  8. Sve je to elementarno 🙂 uživeti se u ulogu detektiva, rešiti misteriju, a valja i knjigu pročitati u jednom dahu 🙂

  9. Ja volim citati krimice zato sto je tu uvek ne izvesno u vecini slucajeva je da sto smo imali nade da je dobar lik i nista nije ukazivalo na njega da su to njegovi zlocini dobro prekriveni ☺

  10. “Zbog čega volite krimiće?” Hej, pa ja svaki put kad ostavim odgovor ovde , razmisljam kada procitam da nisam dobila nagradu, a bas sam se potrudila, razmisljam o mogucim teorijama zavere, da li tu ima neka “krimi” pozadina. Naseli ste naprovokaciju? Niste? E pa to je zato sto nisam prcitala dovoljno krimica , a imam ogromnu zelju.

  11. Zato sto toliko najoštrim vijuge, sive ćelije se uskovitlaju, a onda se istinski bavim rešenjem slučaja. A znate koliko je to teško kada ni po prirodi stvari niste intuitivni.
    Pa onda uobičavam da uključim i familiju, a toliko opsesivno.. A imamo običaj da nam u kući knjiga ide iz ruke u ruku, pa onako svi upućeni u materiju, to treba videti. Onaj ko prvi pročita samo odmahuje i govori svojim nemuštim jezikom koliko smo daleko od istine.
    Dzejms Elroj, Sandra Braun, A. K. Dojl, Robins..samo su neki u nizu nama omiljenih…
    Kako god, i da čitamo ne volimo sami… I to je lepše u društvu

  12. Dok čitam napeti krimić, zaboravljam brige i sve oko sebe. Zaboravljam vreme i mesto na kojem se nalazim, uranjam u jedan drugi svet pun uzbuđenja i opasnosti, ali u svom umu zadržavam misao da sam sigurna, iako zlo egzistira i iako život nosi svoju tamnu stranu. Iz svog realnog života nastojim ukloniti negativne osećaje; zavist, mržnju, ljubomoru, pohlepu ili strah, ali sam svesna da ih svaki normalan čovek nosi u dubini svoga bića. Rado ronim u najdublje ponore ljudske duše, skrivene i tajanstvene, a dobar krimić mi otkriva psihologiju čoveka i njegove najdublje tajne. Njihova radnja je uzbudljivija, angažuje više sivih ćelija i na kraju, kraj je nepredvidiv.

  13. Hiljad zasto, hiljadu kako… Uvek se postavlja pitanje sa svakom okrenutom stranicom sve do poslednje, kada se sve dpletene radnje raspletu ili jos samo malo zapletu. Krimice volim jer me vuku da ostanem budno do cetri sata ujutru, teraju me da jos malo ubrzam korak sa posla ka kuci i otvorim knjigu kako bi saznala sta ce glavni junak uraditi sledece…

  14. Intriga, misterija, pojacan priliv adrenalina, neocekivani obrti i ishodi, neizvesnost do poslednjeg poglavlja… neke su od stvari koje cine da ove price ne daju da ih ispustim iz ruku. I da.. Jako bih volela da udomim fantasticne zveri.

  15. Najbolji beg od ovog ludog i prebrzog vremena koji sebi mozete priustiti jeste jedna pauza u danu kada cete sesti uz knjigu i odlutati u neki drugi svet. Svaka knjiga je nova avantura.Interesantne teme krimi prica rasplamsavaju avanturisticki duh.Misterije, zapleti,akcija jos dublje nas uvodi u imaginarni svet, pa nam se cini kao da sve to prozivljavamo i identifikujemo sa glavnim junakom. Istakla bih moju omiljenu krimi spisateljicu Agatu Kristi koja na najbolji nacin ume da zagolica mastu svakog citaoca i uvede ga u pravi vrtlog likova, dogadjaja i avantura.

  16. Odavno mi je zelja da procitam knjigu Sandre Braun. Kako nam stize prolece i lepo vreme sve se vise radujem da cu postaviti svoju ljuljasku na terasu, napraviti omiljeni vocni koktel i udobno se smestiti i uzivati citajuci omiljene naslove. Kec iz rukava je idealan za pocetak moje prolecne avanture na terasi.

  17. Imao je veliku sansu, ali ju je propustio. U njegovom svrsetku je njegov pocetak. Gde, zapravo, pocinje njegova prica… Sta se desi kad zivot iznenada skrene sa normalnog koloseka u misteriju? Granice izmedju fikcije i stvarnosti su izbrisane. Dok vas podilazi jeza i dok osecate napetost, pitate se da li ce pravda biti zadovoljena, a zlocin resen jer misterija je tu da bude resena, dok u stvarnom svetu sve ono sto je logicno, zapravo, nema logike.

  18. Kreirajuci istoriju jednog zlocina, pisac zeli da ukaze na potrebu stvaranja jednog sveta u kome se zlocin ne isplati i u kojem biva kaznjen. Pisac iz realnog sveta bezi u misteriju stvarajuci atmosferu straha, rusilacke savesti i demona u coveku, dusevnog rastrojstva koji vode do perverznih zlocinackih misli. Nepredvidivi obrti, traganje za krivcem pruza mogucnost citaocu da i sam ucestvuje u resavanju zlocina poniruci u najskrivenije kutke ljudske duse kako bi otkrio vinovnike zla i kaznio ih. To je ta vecita covekova borba za pravdom i istinom, i zelja da ovaj svet bude najbolji od svih mogucih svetova.

  19. Citanje krimica nas tera na razmisljanje. Dok citam, uvek pokusavam da razresim situaciju pre nego sto se resenje pojavi u knjizi 🙂

  20. Krimići su žanr koji najviše volim. Razlog pomenute ljubavi, koja datira još od susreta sa stvaralaštvom nepreveziđene Agate Kristi, leži u tome što ovaj žanr najviše drži pažnju i što se ove knjige čitaju u jednom dahu. Iako kao student kniževnosti najviše vremena posvećujem klasicima, u trenucima predaha krimi priče su moj izbor.

  21. Volim da čitam krimiće
    jer tada sklapam deliće,
    i rešavam slučaje razne
    slučajeve vredne najgore moguće kazne.
    Čitam između redova
    misli mi prazne.
    I da vidim ko je killer
    a tada krimi prerasta u triler.
    Roman je krimi
    jer gde ima vatre tu se i dimi.
    Slučaj otmice ili ubistva
    a ubica se vraća na mesto zločina
    ko je potencijalni ubica da saznam 1000 je načina.
    Vreme i mesto nekog zločina
    a ko je ubica složena je jednačina.
    Mozak mi radi
    ne prestaje
    a napetost ne nestaje.
    Naprotiv sve veća je
    a gde je počinilac još uvek ne zna se.
    Razmišljam kao da sam i ja u tom romanu
    obožavam roman krimi
    da čitam i u sred noći i po danu.
    Još jedna misterija rešena je
    a srce da usporava počinje.
    Vreme je uvek pravo za krimi romane
    toliko su dobri
    ma srce u momentu stane.
    Obožavam napetost
    adrenalin raste
    i da čitam krimi romane
    iz piščeve bujne mašte.
    Pisci krimi romana
    znaju da drže moju pažnju i zato uvek imaju potražnju.
    A volim ja da čitam i ljubiće
    ali je avantura čitati krimiće.
    Dok čitam krimi romane
    zastaje dah
    osećam strah.
    A sve se tada pretvori u pepeo i prah.
    Dok čitam romane krimi
    osećam se poput nekog iz FBI – ja
    i zato čitanju romana krimi nema kraja…

  22. Volim da ih citam jer jedino u tim uslovima mi je data mogucnost da vrsim ulogu kriminalistickog inspektora. Budem prisutna na mestu i donosim zakljucke ko je pocinilac.

  23. Zato sto mi zaokupe paznju i uvuku u svet misterije svojim intrigama,preokretima i zapletima i dok se klupko odmotava osecam se cudesno,iznenadjeno i zabavljeno.Nema bolje razonode od dobrog krimica.

  24. Volela bih da neku od ovih knjiga poklonim kcerki jer je u stanju da ne skida pogled sa krimica koje cita, uziva u njima, opijaju je kao neko zestoko pice i tome nikad nema kraja 🙂 Do kasno u noc ili rane jutarnje sate, dok je umor ne savlada i kapci ne izdaju, ne prestaje sa citanjem:)

  25. Krimići jer
    -nisu bljutavi
    -masiraju moždane vijuge
    -ne smaraju glupostima
    -podižu nivo adrenalina
    -dozvoljavaju da se “uneseš” u ulogu
    -ne vređaju inteligenciju
    -zavode na prvo čitanje.
    Bravo za krimiće

  26. Bilo da istražujete ubistvo otmene engleske dame uz Herkula Poaroa ili se nalazite na dometu hladnokrvnog i samopouzdanog pogleda nebeskoplavih očiju Čajldovog Džeka Ričera, odnosno rešavate komplikovan zločin začinjen iznenadnim obrtima sa Harlanom Kobenom, onda ste Vi, kao i ja zaljubljenik u kriminalne romane. Zato sigurno znate kako je to”nestati” među stranicama fantastičnog trilera. Krimi-roman, moj izbor. Zato što kročivši na prvu stranicu romana više nisam samo čitalac već i učesnik. Pratim osumnjičenog kroz mračne ulice, skupljam dokaze sa forenzičarima, razrađujem taktiku sa glavnim inspektorom… Zato što je priča kriminalnog romana životna i realna i zato što se misterija na kraju razreši. Zato što je tema uvek drugačija i zaokupi svu pažnju. Zato što imam slobodu da postanem neko drugi dok ga čitam. I zato što bih jednog dana želela da napišem neodoljiv kriminalistički roman.

  27. Volim krimice jer tako vezbam svoje mozdane vijuge. Prosto se stopim sa knjigom dok je citam. Razmisljam u napred sta se desava,stvaram scenario u glavi,nagadjam ko je negativac i svakog lika ispitujem u svojoj glavi. Uvek su mi bile zabavne i privlacne za citanje,dok su drugarice citale ljubavne knjige krajem osnovne skole,ja sam se prvo upustila u svet Agate Kristi i od tada sam zavolela prvo da citam knjige,a onda svatila koji mi zanr najvise odgovara za citanje. Citam ih u jednom dahu,ne smirujem se dok ne procitam knjigu od korica do korica.

  28. Zato sto, u mojoj glavi razijam film, naravno, ja sam taj glani junak, koji mora da resi citavvu stvar. Stalno se pitam sta ce biti sada, tada procitam zadnju stranu, pa nastavim gde sam stala. Javlja se znatizelja, napetost.

  29. Mama sam tri male devojcice i uglavnom volim da citam neke lake romane,ali mi se trenutno bas dopadaju krimici jer se skroz udubim u knjigu i bas se opustim.

  30. Kroz krimi romane testiramo svoju moć shvatanja, gradimo teorije na osnovu nekolicine podataka, a zatim gladno čitamo dalje ne bi li proverili svoju kreativnost i umeće povezivanja činjenica. Ali njihova čar je u tome što smo s jedne strane toliko srećni i ponosni kada pogodimo ishod, ali isto tako zadovoljni i kad smo nadmudreni od strane autora, jer je rešenje “tako neočekivano”. Sa krimićima smo uvek u win-win situaciji. ☺

  31. Ne volim kada unapred mogu da naslutim kakav će završetak knjige biti, pa makar to bio I Happy end.Iz tog razloga volim da čitam dobre trilere koji su puni napetosti I iznenađenja, gde se obrt može desiti potpuno neočekivano, baš kad smo mislili da se kockice sklapaju. Jednostavno krimići su knjige koje stimulišu moje raspoloženje na način da ne želim da se odvojim od romana tj. najčešće ih čitam u jednom dahu.

  32. E to je dobro pitanje-zašto volim da čitam krimiće-a evo i odgovora-zato jer zagolicsju maštu i ne ostavljam je dok je ne pročitam.Tako bih volela da dobijem jednu od ovih knjiga,stalno ostavljam komentare ali od nagrada ništa-možda mi se ovoga puta posreći.Pozdrav svima koliko vas ima

  33. Kod mene je sveprisutan sindrom krimiljupca broj 1: nakon procitane knjige,toliko sam u njoj,da sam danima u drugoj dimenziji i saljem poruke svim drugaricama sa preporukama i citatima koji golicaju mastu. Ne znam da li vise volim da zamislim pisce u memljivim sobama i oblacima dima kroz koje kao mac reze istina koja ceka da bude pretocena olovkom u stvarnost ili zagonetne zene,koje zamisljam barsunastog tena, culne, dozivljene da mirisu na Velvet Orchid Toma Forda ili Ck Euphoria 🙂 . Tacno je da je lepota sama po sebi dogadjaj i da ce spasiti svet,ali je i usud,pa jos ako ste na meti mracnog ,ljubaznog prolaznika…..Opcija za tematiku krimica je mnogo,jer ne postoji nista tako transparentno,a opet,nedovoljno istrazeno i analizirano kao sto su ljudski um i dusa. Mracne odaje nasih misli i intimne drame, ponori,slabosti servirani su kao na tacni vrhunskim znalcima -piscima ovog zanra,koji se tako vesto poigravaju nasom psihom, sujetom, samospoznajom,egom, imaginacijom. Uostalom- ja nisam ono sto mislis da jesam,ti si ono sto mislis da jesam 😉 .

  34. Jos kao dete najveca zelja mi je bila da budem detektiv i resavam komplikovane slucajeve, uzor su mi bili Serlok Holms i Poaro. Svoju opsesiju sam nastavila kroz dobre filmove, a sada uzivam u dobrim krimicima kroz knjige. Volim uzbudjenja, misterije i zagonetke kako u knjigama tako i u stvarnom zivotu!

  35. Ne volim krimiće. Dnevne novine, vesti iz crne hronike, stres na poslu, porodični i problemi mojih prijatelja samo stvaraju teskobu, stres i treba mi neki izduvni ventil, a ne još mračnih priča. Više volim da čitam knjige popularne psihologije, koje me mogu podučiti kako da se postavim u svim situacijama, kako da pomognem onima koje volim i da ih bolje razumem. I naravno zabavne knjige uz koje mogu da se opustim, mislima odlutam u neki drugi šareni, razdragani svet, uz ljubavne romane i nešto pitko poput avantura Keri Bredšo i njenih drugarica.

  36. Razloga za citanje krimi romana je mnogo. Neprestana akcija, avantura, misterija, tajanstvenost, ljudska drama, ljudski karakter, narusavanje i uspostavljanje ravnoteze, socijalni i moralni problemi su neki od elemenata koji me nagone da ih citam sa uzivanjem. Fascinira me tamna strana ljudske duse, mracna pecina covecijih osecanja koja nagone zlocinca da predje granicu dopustivog, da preksrsi moralna i zivotna pravila i pocini najveci zlocin – ubistvo. Da li je to nacin samoispunjenja za ubice, cin samopotvrdjivanja, nadomestanje nekog vlastitog defekta, izopacena potvrda svoje licnosti? Da li se radjaju sa zveri u sebi ili im tu zver podare drugi tokom odrastanja, mozda bas oni od kojih su ocekivali najvecu ljubav. Koliko dugo mracna strana necije licnost moze da izdrzi pritajena, koliko joj treba da se odluci na bezumni cin? Koliko lica moze da ima zlo? Da li se mozemo pomiriti sa ljudskom surovoscu i da li se zlocin isplati? Toliko toga mozemo da naucimo iz krimi romana. I ne samo da naucimo, oni su prilika i da uzivamo, osetimo da smo zivi i da nam krv struji, ozivimo osecaj za pravdu, empaticnost, da strepimo, iscekujemo, lutamo tajanstvenim hodnicima mogucih resenja…

  37. Dogodi se zlocin koji se na pocetku cini savrsenim. Medjutim, uzimaju se otisci, prikupljaju dokazi i saslusavaju svedoci. Polako klupko pocinje da se odmotava i komadici mozaika da se sklapaju. Na kraju sve postaje jasno i pocinioci postaju otkriveni. Volim krimice bas zato sto je njihov kraj jasan i pravedan.

  38. Relativno skoro sam procitala romane Iscezla i Devojka iz voza. U oba slucaja, pisci su zene. Hm,slucajnost..ili mozda ne? Zasto zene vole da citaju krimice,a medju njima i ja….Verovatno zato sto je mozda vise nego ijedan drugi zanr krimi-fikcija mesto gde se smrtno ozbiljno shvataju stvari koje se u kulturi sire zajednice ne shvataju uvek tako: ambivalentno materinstvo,prepredenost pregovarackih moci u domu, u krevetu,cena ambicije i odsustvo iste,seksualni identitet,smrtonosni coskovi braka, nacin na koji nas sopstvena sujeta i zelja mogu ipak gurnuti niz zeciju rupu i kako nas sve ljubav,koja je previse puta posla naopako,moze i te kako ocvrsnuti. U krimicima,ovo su najhitnije teme od najvece vaznosti. Teme koje se ticu zivota i smrti.Iz tih razloga zene citaju ovakve romane,jer u mnogim slucajevima,htele to da priznamo ili ne, citamo o sebi. A i kako bi rekao Bajaga: ‘Da l’ ista moze da se sakrije,po licu kad se svetlo polije’…

    P.S.Moja iskrena preporuka za skandinavske pisce ovog zanra!

  39. Kako citanje odmice i prica se zapetljava, adrenalin raste. Usput gradim teorije razmisljajuci kao detektiv, a kada dodje do neverovatnih obrta, prosto ne mogu da odolim citanju i ostavljam sve obaveze zbog toga. Takodje, volim kada je dat psiholoski profil lika, koji zacini celu pricu. A kada se ispostavi da nista nije slucajno i da su, zapravo, sporedni likovi kljucni za celu pricu….

  40. Duh vremena, kada su nastali krimići, je bio takav da su i u popularnoj kulturi, posebno u beletristici i filmskoj industriji, nastajale najzamršenije priče o špijunima, državnim tajnama i stalnoj opasnosti da se ne otkriju isti. Upravo to me je privuklo ka ovakvom štivu, ti opisi koji lede krv u žilama, napetost koja se može rezati nožem, uzbudjenje koje osećam u vazduhu.
    Krimići stvaraju lik detektiva i tako otvaraju vrata da se stvori čitav ciklus romana. Tako su i nastali moji omiljeni likovi: Poaro, Kurt Valander…
    Dok čitam ovakve romane poistovećujem se sa junacima, i tako dublje i jače proživljavam priču i razmišljam šta bih ja uradila na njihovom mestu. Takodje, saznala sam za neke situacije koje bi u realnom svetu zaista mogle da mi se dogode, samim tim, dobijam i dozu opreznosti. Krimiće ne ispuštam tako lako iz ruku, jer radoznalost vrši stalnu prevagu.
    Za kraj, mogu da kažem da su krimići odlični za moje sive ćelije. Poboljšala sam sposobnost zapažanja, povezivanja i predvidjanja. 🙂

  41. Duh vremena, kada su nastali krimići, je bio takav da su i u popularnoj kulturi, posebno u beletristici i filmskoj industriji, nastajale najzamršenije priče o špijunima, državnim tajnama i stalnoj opasnosti da se ne otkriju isti. Upravo to me je privuklo ka ovakvom štivu, ti opisi koji lede krv u žilama, napetost koja se može rezati nožem, uzbudjenje koje osećam u vazduhu.
    Krimići stvaraju lik detektiva i tako otvaraju vrata da se stvori čitav ciklus romana. Tako su i nastali moji omiljeni likovi: Poaro, Kurt Valander…
    Dok čitam ovakve romane poistovećujem se sa junacima, i tako dublje i jače proživljavam priču i razmišljam šta bih ja uradila na njihovom mestu. Takodje, saznala sam za neke situacije koje bi u realnom svetu zaista mogle da mi se dogode, samim tim, dobijam i dozu opreznosti. Krimiće ne ispuštam tako lako iz ruku, jer radoznalost vrši stalnu prevagu.
    Za kraj, mogu da kažem da su krimići odlični za moje sive ćelije. Poboljšala sam sposobnost zapažanja, povezivanja i predvidjanja.

  42. Krimići su fantastični zato što uglavnom imaju happy end ili bar zadovoljavajući kraj. Nijedan drugi žanr vam to ne garantuje. U zadnje vreme čak je moderno da priča nema definisan odnosno potpuni kraj, kao da se čeka nastavak. Taj kraj može biti i nejasan, namerno neodređen što po meni pokvari ceo doživljaj inače odlične knjige. Sa krimićima toga nema. Osećate se lepo nakon završetka knjige. Uzbudljivi štivo, uglavnom zgodan glavni lik koji je uvek i čarmantan, jasan i skoro zagarantovan srećan kraj… nema boljeg žanra,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA