Categories POKLONI I AKCIJE

L&Z čitaonica: Zašto je “Crveni adresar” nova svetska književna senzacija + pokloni!

Nova preporuka stiže nam je iz izdavačke kuće Laguna. Roman Crveni adresar švedske autorke Sofije Lundberj knjiga je koja temom i stilom podseća na čuvene književne hitove Fredrika Bakmana Čovek po imenu Uve i Moja baka vam se izvinjava

Šta je tema romana?

Crveni adresar je priča o ljubavi i porodici. O tome kako treba živeti život bez kajanja. To je roman o pričama i uspomenama koje treba da prenosimo budućim generacijama, jer na kraju su one najdragocenije što nam u životu ostaje.

Kako teče priča?

Doris ima devedeset šest godina i živi sama u stanu u centru Stokholma. Koristi isti adresar još od 1928 – njenu “bisernu ogrlicu” sačinjenu od ljudi koje je poznavala i volela. Većina imena u toj crvenoj knjižici je precrtana jer njihovih vlasnika više nema. U posetu joj dolaze samo negovateljice, a raduje se jedino pozivima unuke Dženi sa druge strane Atlantika. Da bi sačuvala svoja sećanja, Doris uzima olovku u ruke i počinje da ih zapisuje prelistavajući imena iz adresara. Međutim, prisećanja će dovesti do otkrića da ljubavna priča njenog života još nije završena…

Šta kažu oni koji su knjigu čitali?

„Doris će vas privući poput magneta svojom snažnom voljom i dragocenom mudrošću koje isijavaju sa svake stranice. Ljubitelji Bakmanovog Uvea dobili su novu prijateljicu“, napisao je Publishers Weekly.

„Pisano s ljubavlju, ispripovedano s radošću. Čita se sa uživanjem!” Fredrik Bakman

Ko je Sofija Lundberj?

Sofija je želela da piše otkad zna za sebe. Odrasla je u domu gde nije bilo knjiga i nije se čitalo, ali literatura joj je i pored toga bila bliska, pa je počela da čita pre nego što je krenula u školu. Bila je stalan gost biblioteka i knjižara i znala je da sedi na podu i čita dok je ne izbace. Bila je veoma mlada kad se upoznala sa literaturom Dostojevskog, Hemingveja, Grejema Grina.

Postala je učiteljica, ali želela je da piše, pa se ubrzo opet vratila učenju, upisavši studije novinarstva. Kad ih je završila, kombinovala je dva posla – radila je kao učiteljica u školi komunikacija Berghs u Stokholmu, a svoje učenike je podučavala content marketingu. Prošle godine je počela da predaje i kreativno pisanje.

Uvek piše za stolom, koji se nalazi u njenoj spavaćoj sobi, uz muziku i mnogo čaja. Njena kuća je okružena šumom, što je za nju posebno dragoceno, a u blizini je i jezero, pa svako jutro, pre nego što počne da radi, odlazi u šetnju obalom. Kada piše, prva verzija rukopisa nastaje iz čiste radosti stvaranja i razmišljanja o karakterima. A zatim rukopis ponovo prelazi i tada više pažnje poklanja detaljima.

Inspiracija za ovaj roman bio je veliki adresar Sofijine baka-ujne, koja se baš kao i njena junakinja zvala Doris i bila joj je najbolji prijatelj dok je odrastala. Adresar je bio skriven na jednoj od polica, a većina imena u njemu precrtana, dok je pored stajala odrednica: “mrtav”. Sofiji je pogled na to slomio srce, jer je shvatila koliko se njena voljna baka osećala usamljenom. Godinama kasnije došla je na ideju da napiše o tome roman, koji je sada pred nama.

***

POKLON!

Izdavačka kuća Laguna je pripremila je na poklon tri primerka knjige Crveni adresar za čitateljke Lepote i zdravlja. U komentarima ispod ovog teksta napišite koju uspomenu iz detinjstva posebno cenite. Komentare ostavljajte do 27. februara u 12 h kad ćemo proglasiti tri najkreativnija odgovora, a oni će svojim autorkama doneti na poklon knjigu.

DOBITNICE knjige Crveni adresar:

#Olivera

“Ona ima jedno plavo i jedno zeleno oko. Jedno kao rascvetali različak i jedno koje mi ne da da gledam u njega.
Ustaje zorom i započinje dan poslovima oko domaćih životinja. “Drugi je prvi, to je prvi zakon…”
Pod prozorom, koji gleda na ulicu, među ružičastim minđušicama, naizgled gotovo plastičnim, tamnozelenim šapicama i sitnim lišćem drveta čiju vrstu nisam upamtila, sedim zanesena mislima o čaju koji poslužujem u svojim šoljicama u boji sunca… “Kuvati i slaviti, to je veoma važno…”
Slušam je kako se kreće po dvorištu i po kući, i pomažem oko prašine. “Treba umeti pohvaliti svoje…”
Jednog leta, poklanja mi ogrlicu od sitnog bisera i malu knjižicu u crvenim koricama – istinitu ljubavnu priču, pobedničku. “Važno je da on tebe voli, ti ćeš njega zavoleti u braku…”
Godine prolaze i život teče… Ja donosim odluke… “Ti imaš tefter u mozgu”, govori ona…
Njeno ime je starinsko, slovensko, srpsko; vidovito: Vidosava. Njen trag u meni – mir, tišina, neužurbanost.
I danas, kada već postoje stvari koje umeju da bole neizrecivo, kao da sa drugog sveta dolaze reči: “Samo je ljubav potrebna. Samo je ona – sve…”

#Duci

“Mnogo je lepih uspomena, ali jedna mi je posebno smešna: ona kada smo se drugarica i ja prerušile u Lepu Brenu i održale koncert, ali pevajući Bajagine pesme! :))) Slučajnim prolaznicima, koji su zastajali da pogledaju naš performans, delile smo na poklon stara izdanja časopisa Huper (možda se neko od ‘dinosaurusa’ seća koji je to magazin bio).”

#Xenia

“Uspomena koja mi je posebno draga datira iz vremena kada sam imala 6-7 godina i čuvam fotografiju kao podsetnik na to bezbrižno vreme. Bilo je leto a tada smo po čitav dan provodili na ulici, smišljajući razne dečije igre. Jednoj devojčici, nekoliko godina starijoj od mene, pala je na pamet ideja da napravimo svadbu. Ja sam dobila ulogu mlade i haljinu sa improvizovanim velom. Drugar i prvi komšija bio je mladoženja, a imali smo i kumove i starog svata. Sada i mi imamo svoju decu, a uspomena se prisećamo na rođendanima, kada se obavezno okupljamo. Tako naše drugarstvo i radost detinjstva pobeđuju otuđenost zrelih godina.”

Molimo dobitnice da pošalju ime i prezime, adresu i kontakt telefon na mejl lepotaizdravlje@color.rs (subject: Crveni adresar – dobitnica).

 

33 komentara

  1. Celo moje detinjstvo je bilo prelepo. Ono što iz tog perioda cenim je provedeno vreme sa mojim dedom koji više nažalost nije sa nama. Nedostaje mi jako …

  2. Moja najdraža uspomena iz detinjstva su drage slike u mojoj sobi, koje me podsećaju na najlepše trenutke mog żivota. Moji su tada još u inostranstvu, a ja żivim kod bake i deke. Pamtim druženja sa decom u malom i brdovitom selu. Pamtim, da samo nedeljom kada je utakmica sjurimo se dole na kuglu sladoleda. Nije to moglo da se kupi svaki dan. Pamtim, skakanje naše u žito u ambaru, vožnju drvenim zaprežnim kolima, zajedničko branje šljiva i traženje svitaca po mraku. Bili su to dani bez moderne tehnologije i puni sreće za nas sve.

  3. Detinjstvo-reč koja predivno zvuči.Sve uspomene iz detinjstva su mi drage,posebno oni trenuci provedeni igrajući se sa sestrom bliznakinjom.Sada smo daleko jedna od druge,ona živi u inostranstvu i odbrojavamo dane do našeg susreta.U srednjim godinama smo i,čini mi se,kako starimo sve više jedna drugoj nedostajemo.Sećam se naših nestašluka,slatkiša koje smo delile,naših školskih dana.Bilo je to neko drugo vreme..Rano smo ostale bez oba roditelja…Život nas nije mazio…Cenim sve ono što su učinili za nas..Porodica mi je na prvom mestu,moj muž i naša ćerkica,,a sestra ima posebno mesto u mome srcu.Uvek ću voleti svoju sestru.

  4. Detinjstvo i uspomene…Toliko ih je samo, ali ipak, ipak najviše cenim mirise: toplog porodičnog doma, bakinih kiflica, maminih krofni…Mirise koje i sad osetim! Mirise ljubavi!

  5. Bio je to treći razred srednje škole i detinjstvo je već odavno bilo na odmaku, kada sam upoznala svoje nove cimerke u internatu, Jovanu i Jelenu. Brzo smo se skontale i postale smo nerazdvojne. Nakon škole smo odlazile u obližnji park u kojem smo, uz cigaretu, prepričavale svoj dan, jadale se, ispovedale ili pričale o nekim lepšim stvarima. Ponekad bi, kada bismo učile do kasno u noći i ogladnele, jele samo ajvar i hleb jer nismo imale šta drugo, ali bio je to najlepši obrok u mom životu. Detinjstvo se završilo onog dana kada je Jelena umrla od raka u 19. godini. Jovana i ja nismo održale kontakt. Od tog dana cigaretu zapalim samo ponekad i ćutim, dugo ćutim. Sigurna sam da u nekom univerzumu tamo negde i dalje idemo na svoju “puš pauzu” posle škole…

  6. Više pamtim detalje nego neke “krupne”stvari…kada sam trčala kroz dvorište i vikala”umem da kažem R umem,umem”

  7. Ovo pitanje je…when the memories hit you… Vremenskom kapsulom vratila bih se u doba gde ne žive digitalna srca,gde se panično prikuplja kestenje u parku,beru pečurke ispod trešnjinog drveta umesto ‘udaranja’ u tastature novih mašina,koje suptilno,čežnjivo i lepo pretvaraju u opšte,ogoljeno,prozaično,prosto. Najautentičnija slika mog detinjstva je sloboda- da budem dete, sa dušom,izubijanim kolenima,bosonoga po kiši đurđevki. Ja sa hvatalicama za leptiriće u polju,ja koja igram ”školice” sa kredama u boji, ona pegava klinka koja juri lastiš i pravi ”baze” za sakrivanje sa dečacima iz ulice kao kakva prgava ratnica. Mirisi kiflica sa salom i domaćim pekmezom od drenjina,kada padne mraz, i jedna trošna peć,stari braon šifonjer,I najlepše plave setne oči,u kojima je upisana magija univerzuma i ljubav kao jedina istina,koja se priznaje. Moja prabaka Nevenka.

  8. Grad u kom sam odrasla bio je u kotlini, zagrljen šumovitim brdima.Sloboda trčanja, istraživanja šuma, pentranja po drveću, bez straha od povrede, da može nešto da se dogodi, da možemo da se izgubimo..to je ono što pamtim.Beskrajna sloboda , radoznalost, bezgraničan prostor za istraživanje.
    Radovanje prvom snegu kad svi izađu napolje. Penjanje skoro dva kilometra do vrha sela da bi se onda sankama spustili za par minuta, pa tako od ujutru do večeri.Ne sećam se da smo bili mokri ni promrzli, samo beskrajna radost… detinjstvo.

  9. ovih dana me u detinjstvo vracaju moje barbike i ostale igracke koje sam uspela da sacuvam jer je doslo vreme da se moja cerka igra istim tim igrackama. Neprocenjive uspomene naviru.

  10. Detinjstvo najlepse doba svakog deteta, tako bezbrizno izgleda sve. Ususkano, nismo svesni svih desavanja i problema odraslih, nama deci bitno kad ce crtani, kad napolje, gde lopta, sladoled… A volim cuvam to dete u sebi, i trudim se na svet da gledam iz lepseg i veselijeg ugla, uz osmeh je sve lakse. 🙂

  11. Mogla bih vam sa sigurnošću potvrditi da je moje detinjstvo bilo najlepši period mog života. Kada bi me pitali zašto , znam da ima puno razloga al moj osmeh bi vam bio dovoljan. Detinjstvo protkano ljubavlju, druzenjem,poverenjem. Ono sto kao uspomenu posebno cenim je odlazak kod mojih rodjaka koji su imali plantažu vinograda. Ah taj ocaravajuci jutarnji pogled na vinovu lozu ne bih menjala ni za jedan drugi. Nikad neću zaboraviti nas deciji smeh dok smo trčali kroz njega i brali zrna grozdja. Najveći doživljaj je bio nakon berbe kad smo u staroj hrastovoj kaci bosonogi gazili grozdje i zagrljeni vrteli se u krug i pevali nase omiljene pesmice. Bilo je to jedno divno iskustvo i dozivljaj koji ce ziveti večno u meni.

  12. Pocetak ove uspomene nije nimalo lep, ukljucuje batine. O kakve sam batine dobila tog dana. One koje se pamte decenijama… U zelji da sto pre izadjem na ulicu i pokazem novosteceno znanje voznje bicikla, izlecem pred automobil ciji vesti vozac uspeva da me ne udari. A sve to gleda moj tata iz dvorista.. Mozda na zapadu ovakve situacije ocekuju podrsku i zabrinutost roditelja, kod mog tate su efikasnije bile batine, da naucim jednom za svagda da se to ne radi i da promislim sledeci put kad izlazim na ulicu. Ne pamtim ove trenutke samo zbog najgorih batina u detinjstvu vec i zbog tatinih suza. Kako je samo plakao kasnije tog dana od srece sto sam ziva. Kada prodje to stanje suzene svesti gde si na najnizoj mogucoj vibraciji i cinis sve iz straha, dodje stanje sire svesti gde samo mozes biti zahvalan zato sto si ti i tvoji najmiliji zdravi i voljeni.

  13. Kada zaklopim oči, sećanja me ponesu. Uronim u dubine svog unutarnjeg bića. Čujem šum talasa. Osetim miris borova. Boje su razlivene, u izmaglici, ali dobro razaznajem tirkizno plavetnilo Jadrana. Na licu osećam toplinu sunca i prijatan vetar koji mi mrsi kosu… Trčimo bosi. Pesak je vreo. Uživamo u igri… Nižu se drage slike i uspomene sa porodičnog letovanja…To su bili bezbrižni i srećni dani moga detinjstva…

  14. Meni posebno draga uspomena iz detinjsva je,kada sam isla da berem prve vesnike proleca sa tatom.I u povratku kuci me stavi iza vrata da me nosi i tako u putu zaspim.Pa do kuce pola cveca pogubim pola tata donese.

  15. Mnogo je lepih uspomena,ali jedna posebno smesna mi je kada smo se drugarica i ja prerusile u Lepu Brenu i drzale koncert,ali pevajuci Bajagine pesme. :))) Za slucajne prolaznike,koji su zastajali da pogledaju nas performans, delile smo na poklon stara izdanja casopisa HUPER (mozda se neko od ‘dinosaurusa’ seca koji je to magazin bio) .

  16. To je…najverovatnije uspomena na samu sebe.Na dete koje se raduje čim otvori oči..i ta radost traje…..I sad držim otvorene oči…širom….gledam u drugu decu i prepoznajem mrvicu sebe…

  17. Najjlepša i najjsmešnija uspemena iz detinjstva koju čuvam su moji spomenari i dnevnici. Kad imam vremena a to je retko pročitam i setim se te naivnosti i netehnološkog doba.

  18. Najjlepša i najjsmešnija uspomena iz detinjstva koju čuvam su moji spomenari i dnevnici. Kad imam vremena a to je retko pročitam i setim se te naivnosti i netehnološkog doba.

  19. Pobeda na takmičenju Bajkoteka, gde smo kao mladi osnovci imali zadatak da na datu temu napišemo bajku za dva i po sata. Dvadeset četiri godine kasnije, ja svoj ”Žuti mesec među zvezdama” čitam jednom petogodišnjem Vukanu.

  20. Uspomene i zivotne lekcije koje mi je kroz zivot davala moja majka, uspomena na njenu hrabrost i lekciju da budem dosledna sebe

  21. Kad vreme proleti sve u detinjstvu izgleda lepo. Detinjstvo… Bilo je to najlepse doba mog zivota… Bezbrizno, srecno, puno smeha… Svi mi imamo neku posebnu uspomenu. Rado pamtimo nešto što je bilo pre mnogo godina, a i dalje nam je drago i posebno. Takođe, čuvamo neke male stvari i sitnice koje su, naizgled, beznačajne, ali nama izuzetno vredne. Među svim tim različitim uspomenama, meni je ipak najdraža igračka koju sam dobila od bake za prvi rođendan. To je plišani zeka, sa velikim ušima i mekanim repom. Zeka je bio moj prvi najbolji drug, onda kada još nisam bila svesna šta je drugarstvo. Među svim lutkama, loptama i drugim zanimljivim igračkama, ja sam zeku najviše volela. Svuda sam ga nosila sa sobom i retko kome bih ga davala. Mama kaže da sam podjednako bila vezana za njega kao beba, baš kao što sam ga volela i kasnije. Često prepričava kako je jedino ta mekana plišana igračka mogla da me umiri i usreći. Govorila mi je da sam umela da se naljutim i rastužim onda kada neko uzme mog zeku. O tome koliko sam bila vezana za tu igračku govori i to da sam ga nosila svuda sa sobom.

  22. Iako sam imala tri godine kada sam ostala bez tate,imala sam prelepo detinjstvo,kojeg se rado secam.
    Sa sela sam pa smo sestra i ja mnogo vremena provodile u prirodi.Brale kukurek,ljubicicu,niksicu i mladju,a od maslacka pravile smo narukvice i ogrlice.Pa kada procveta tresnja toliko smo se radovale i iscekivale dan kada cemo da se penjemo po granama i da beremo i jedemo.Zimi smo do mraka bile na sankanju i grudvanju sa drustvom,pa kasnije u toploj sobi igrale bi se kartama,ne ljuti se covece,na sovo na slovi,zanimljiva geografija,crtale…….

  23. Detinjstvo…Najlepše na svetu .Danas kažu: ako ne budeš dobar, oduzeću ti kompjuter i ići ćeš napolje. Tada smo za kaznu ostajali u kući. Kada padne sneg, sankanje, skijice napravljene od gajbica piva. Ako me neko
    dira, tužim ga kod Tate, on kaže: ulazi u kuću, ti nisi za društvo. Učiteljice su bile uvek u pravu. Nije bilo bitno šta je ko obukao, ali smo imali higijeničara u razredu, higijena je bila jako bitna. Fizički izgled se nije pominjao. Sa dečkom se šetalo od Slavije do Kalemegdana bez pomisli da sednemo negde na piće.
    I na kraju, najviše ću pamtiti mast po hlebu sa alevom paprikom, slađe hrane nije bilo.

  24. Uspomena koja mi je posebno draga datira iz vremena kada sam imala 6-7 godina i čuvam fotografiju kao podsetnik na to bezbrižno vreme. Bilo je leto a tada smo po čitav dan provodili na ulici, smišljajući razne dečije igre. Jednoj devojčici, nekoliko godina starijoj od mene je pala na pamet ideja da napravimo svadbu. Ja sam dobila ulogu mlade i haljinu sa improvizovanim velom. Drugar i prvi komšija je bio mladoženja a imali smo i kumove i starog svata. Sada i mi imamo svoju decu ali uspomena se prisećamo na rođendanima, kada se obavezno okupimo. Tako naše drugarstvo i radost detinjstva pobeđuju otuđenost zrelih godina.

  25. Pesak,plastelin,Plitvička jezera. Mikijev zabavnik,šolja vruće bele kafe. Dedina vojna uniforma i ordenje koje i danas čuvam. Ršum- Fazoni i fore,Metla bez drške. Sreća bez zadrške. Mlađi brat,trčanje po šumi. Učiteljica,likovna sekcija. Moja prva uloga u Gospođi Ministarki sa sadašnjim kumom,u školskoj predstavi. Veliki odmori i jurnjava po sveže kifle. Fale mi ti dani, osunčani lakoćom,ovenčani mirom,spokojem. Nestašluci koji su danas nezamislivi deci.

  26. Ona ima jedno plavo i jedno zeleno oko. Jedno kao rascvetali različak i jedno koje mi ne da da gledam u njega.
    Ustaje zorom i pocinje svoj dan poslovima oko domaćih životinja. “Drugi je prvi, to je prvi zakon…”
    Pod prozorom koji gleda na ulicu, među ružičastim minđušicama, naizgled gotovo plastičnim, tamnozelenim šapicama i sitnim lišćem drveta čiju vrstu neću upamtiti, sedim zanesena mislima o čaju koji poslužujem u svojim šoljicama u boji sunca… “Kuvati i slaviti, to je veoma važno…”
    Slušam je kako se kreće po dvorištu i po kući, i pomažem oko prašine. “Treba umeti pohvaliti svoje…”
    Jednog leta, poklanja mi ogrlicu od sitnog bisera i malu knjižicu u crvenim koricama – istinitu ljubavnu pricu, pobedničku. “Važno je da on tebe voli, ti ćeš njega zavoleti u braku…”
    Godine prolaze i život teče… Ja donosim odluke… “Ti imaš tefter u mozgu”, govori ona…
    Njeno ime je starinsko, slovensko, srpsko; vidovito: Vidosava. Njen trag u meni – mir, tišina, neužurbanost.
    I danas, kada već postoje stvari koje umeju da bole neizrecivo, kao da sa drugog sveta dolaze reči: “Samo je ljubav potrebna. Samo je ona – sve…”

  27. Moja najdraza uspomena je zapravo taj bezbrizan period mog detinjstva koji sam provodila kod bake na selu. Moja najdraza uspomena je to selo. Svaki odlazak tamo je bio ispunjen srecom i radoscu. Sada je ostala samo nostalgija i secanje na taj divni vocnjak, ukusne kolace koje je baka spremala, zivotinjice koje trckaraju po dvoristu i slobodu koju sam osecala dok sam provodila vreme u tom selu. Gde god da odem uvek cu u srcu nositi tu uspomenu, jer ona je deo mene i ne zelim da secanje na nju ikad izbledi.

  28. Najdraza mi je uspomena na moju baku koja je uprkos bolesti (bila je slepa poslednjih 15 godina zivota), ocuvala tako puno radosti i ljubavi.Obozavala sam da idem kod nje,da sednemo u dvoriste puno zelenila i ruza kojih je nekada sadila i da joj sednem u krilo da mi prica bajke koje je zavolela jos dok je ona bila mala,ili bismo pevale-imala je divan glas.Bila je svetlost mog detinjstva i meni neprocenjivo dragocena,cuvacu uspomenu na nju u srcu citavog zivota.

  29. Moje najdraze uspomene su jako zanimljive, neke kojih se sada rado secam i uvek smejem. Kad god bi me baka cuvala u nekom momentu dodje podne kada svi vole da odspavaju a ja kao dete to uopste nisam mogla da podnesem. Tako jednom palo mi je na pamet da probudim baku, zena vise nije znala sta da mi radi pa mi je rekla ” Mico moja, ja ne spavam ja sam odmaram oci”, tako da sam ja verovala kada ona zatvori oci da uopste ne spava nego da me cuje i gleda sta radim. I onda je vise nisam budila dok je spavala. Sada kao odrasla osoba shvatam znacaj popodnevnog odmora i vrlo rado uzivam u slatkom dremanju. Nekada mi ova taktika uspe da i ja smirim svoje bratanice koje su nestasne kao i ja u njihovim godinama.

  30. Iz detinjstva najbrže uspomene su mi sa letovanja u Hrvatskoj gde smo imali kuću. Meni je rodjendan u Avgustu I onda smo svake godine ja I moji drugari organizovali performanse za sve koji dodju na moj rodjendan. To je bila celovečernja zabava. Sećam se ogromnog sivog stola za kojim se svi skupimo da duvamo svećiće. Takva zabava I takvo drugarstvo nikad se više nije ponovilo. Sad su neka potpuno druga vremena.

  31. Iz detinjstva pamtim radost zajedničkih trenutaka sa mojom babom.
    Danas znam da me ona čuva sa nekog drugog mesta dok ja nju čuvam u pokretu, liku, sećanju i negovanju njene stare kuće na selu.

    Volela bih da me ona sačeka na poslednjoj stanici života kada moj voz pristigne.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA