Ljubav u doba pilula

U eri planetarne „nestašice“ muškaraca, što zbog brojčane nadmoći, što zbog nedostatka tradicionalnih muških kvaliteta, ženama zaista nije lako. Stoga one primenjuju različite, ponekad i radikalne, metode kako bi upoznale čovaka svog života, sa kojim bi mogle doživeti ljubav, osnovati porodicu ili bar provesti nekoliko nezaboravnih trenutaka. S druge strane, i današnji muškarci sve više se oslanjaju na razna pomagala kako bi osvojili ženu. Nekada su to bili mišići, uniforma, nekretnine i „pokretnine“, novčanik, vijagra…
Budući da je na Zapadu ovaj, manje-više, utvrđeni razvojni put muškog roda najočitiji i najbrži (naši muškarci uglavnom kaskaju ili pak (ne)selektivno prihvataju cake), logično je da se neprestano pojavljuje nešto novo. Ovoga puta, radi se o pilulama ana, koje se mogu dobiti na recept, a njihova svrha jeste da eliminišu osećaj anksioznosti i posledice stresa. Da biste stekli uvid u dešavanja na savremenoj ljubavnoj sceni, bar u superrazvijenom svetu, prenosimo vam iskustvo novinarke iz Njujorka, koja je to (naravno!) pretočila u novinski članak.

Prvi sastanak u džez klubu

Kad sam prvi put srela Henka, u jednom bruklinskom džez klubu, delovao mi je kao pravi džentlmen. Imao je uglađene manire, što je ukazivalo na dobro poreklo i visoku poziciju u nekoj profitabilnoj kompaniji, a dopao mi se i fizički. Nismo prestajali da se smeškamo jedno drugom, hemija u oba pravca bila je evidentna. Razgovor je tekao glatko, on je često pravio šarmantne grimase i rukama mi „objašnjavao“ različite situacije iz života.
Dok je pričao o nedavnom boravku na Siciliji, iz džepa je izvadio malu kameru i pokazao mi video zapise sa putovanja. Potom je, uz osmeh, spustio kragnu svoje jakne da bi se pohvalio specijalnim minijaturnim držačima slušalica za mp3. Na kraju ovog šarmantnog šepurenja, Henk mi je pokazao malu „Swiss Army“ kutijicu za lekove, koja je bila na privesku za ključeve.

„A, čemu to služi?“, upitala sam.

„To je ana. Može se dobiti na lekarski recept„, uzvratio je on.

Donekle postiđeno, rekla sam: „Molim te, podseti me o čemu se radi?“

„To je lek protiv anksioznosti, pomaže mi da se oslobodim stresa“, objasnio je Henk.

U prvom trenutku, bilo mi je čudno da muškarac nosi takve pilule na prvi sastanak sa ženom, ali odlučila sam da ne dozvolim da mi ta činjenica pokvari provod. Ipak, nisam znala na koji način ana deluje. Možda se uzima pre ulaska u podzemnu železnicu, da eliminiše strah od, eventualno, podmetnute bombe, ili pre putovanja avionom, zbog fobije od letenja. Eh, u Njujorku postoji mnogo stvari koje mogu da prestraše ljude, frustriraju ih ili dovedu na ivicu nervnog sloma, uključujući problem preteranog znojenja, koji me je mučio te noći u nedovoljno rashlađenom klubu. Izvinila sam se Henku i uputila se do toaleta – da bih obrisala tragove znoja i dobro se naprskala antiperspirantom ispod pazuha, po stopalima i preponama. Kada sam se pridružila Henku, odlučili smo da popijemo po još jedno piće, ali u mom stanu.

Seks ili droga?

Iako sam se uselila u stan tek pre nedelju dana – što znači da je većina stvari i dalje bila u kutijama – nisam želela da mi ovaj detalj pokvari šansu da doživim nešto lepo. Henk se smestio u jedinu slobodnu stolicu, a ja sam grozničavo tragala za čašama. Posrećilo mi se – za desetak minuta pružila sam Henku čašu vina, a on je uzvratio: „OK. Hoćeš li se sada konačno opustiti?“. Uzeo me je za ruku i privukao sebi. „Previše si napeta.“

Ja ukočena? Prigovarali su mi mnogo toga, ali nikada me niko nije nazvao uštogljenom. Hej, sto posto sam kul!

„Slušaj“, obratio mi se Henk krajnje neobavezno. „Imam ideju. Hajde da uzmemo ana. Sjajno podiže, naročito ako se pre toga nešto popije. Ubrzo ćeš zaboraviti na sve što te muči, i pomoći će ti da budeš ono što stvarno jesi.„

Au! Kakvo obećanje, pomislila sam.

„Ozbiljan sam. Neverovatno je. Kao kad se napiješ, ali posle nisi dezorijentisana. Osim toga, nećeš se probuditi mamurna – nema glavobolje, nema mučnine, ništa od toga. A pri tom ćeš spavati kao beba„, detaljno mi je objasnio Henk.

Verovatno se pitate kako sam uopšte došla na ideju da razmotrim ovu ponudu.

Stvar je u tome što sam nekada bila prilično „divlja“ devojka. Izlasci, pijanke, pa i korišćenje nelegalnih sredstava, bile su „aktivnosti“ koje sam povremeno upražnjavala u srednjoškolskim danima. Tokom studija sam se donekle smirila, ponekad bih samo uzela džoint da bih se malo opustila i podigla raspoloženje. A onda sam, jedne noći, završila sa nekim momkom u kolima, ušmrkavajući tanku belu „štraftu“ sa pločice. Razumljivo, policija nas je privela zbog lude vožnje gradom, tokom koje smo nekoliko puta prošli kroz crveno svetlo. Posle ovog iskustva, zaklela sam se da više nikada neću koristiti bilo kakve nelegalne supstance.

Ubeđivanje se nastavlja…

Rekla sam Henku da se već nekoliko godina držim obećanja koje sa dala sama sebi.

„Ali, ovo nije droga. To je lek koji se izdaje na recept“, uveravao me je on.

I, moj otpor je počeo da se slama. Koliko taj lek može da bude štetan? „Da li si siguran da ovo nije „roofie“ (rohipnol – droga za silovanje) ili nešto slično?“, pitala sam Henka.

„Ma daj“, rekao je stavljajući mi pilulu na dlan. „Pozvala si me u svoj stan, a ja te pitam da li hoćeš da popiješ ovo – ne stavljam ti pilulu krišom u piće. Evo, ako će ti biti lakše, prvi ću je uzeti“, rekao je.

Klimnula sam glavom, što je trebalo da znači da ću još malo da razmislim. No, čim je Henk progutao pilulu, odmah sam uzela drugu koju mi je ponudio.

Delovala je veoma brzo, a sve moje inhibicije magično su nestale. Nije prošlo ni sekund-dva, a već sam predložila Henku da… legnemo u krevet i da se mazimo. (Moja najdublja želja jeste da me neko mazi kao da sam malo dete!)

Počelo je da deluje…

Henk mi je umesto toga predložio da se skinemo i da se muvamo po kući i fotografišemo baš kao da smo pravi nudisti. „To je vrlo oslobađajuće iskustvo“, rekao je.

Da li mi je prošlo kroz glavu to da bi fotografije mogle da završe u rukama njegovih prijatelja, ili da budu zloupotrebljene na neko gori način? Pa, nije – zahvaljujući posebnom stanju u kojem sam bila.

„Zvuči zabavno“, odgovorila sam kikoćući se. Budući da sam prilično iskompleksirana zbog svog izgleda, ova reakcija bila je atipična. „Ali, nema seksa. Nisam devojka za jednu noć“, uspela sam da završim misao.

Kada smo se oslobodili odeće, pokazalo se da dejstvo anaa nije moglo da izbriše sve moje komplekse. Uostalom, imao ih je i Henk.

„Da li ti moja koža deluje opušteno?“, pitala sam Henka.

„Ne. Prilično je zategnuta. A, da li je moj stomak mekan?“, uzvratio mi je Henk.

„Ma daj. Sjajno izgledaš…“

Uzeo je kameru u ruke i snimao me dok sam pozirala kao porno zvezda, uprkos činjenici da nikada nisam legla u krevet sa bivšim dečkom a da svetla pre toga nisu bila pogašena. Sledeće čega se sećam jeste buđenje dok su se prvi jutarnji zraci sunca probijali kroz prozor. Henk je na glavi imao moju noćnu masku za oči, postavljenu kao rajf. „Da li bi volela da vodimo ljubav?“, prošaputao mi je na uho. „Ne, nastavi da spavaš“, promrmljala sam, još uvek pospana. „Zar nisi rekao da ana uspavljuje?“

„Stalno ga uzimam, pa sam postao otporan. Nećeš se ljutiti ako sada proverim svoj mejl?“

Buđenje i otrežnjenje

Kada sam se ponovo probudila, nisam osećala mamurluk, ali sam zato bila grogi kao dvogodišnje dete koje se tek probudilo iz poslepodnevnog sna. Henk je, naravno, ispario.

U mojoj glavi sve je bilo toliko haotično i maglovito da sam, u jednom trenutku, pomislila da ću zateći Henka ispod gomile odeće, ili u nekoj od brojnih kutija u stanu. Nisam ga pronašla, ali sam zato u podnožju kreveta otkrila svoje spandeks bermudice za vežbanje… i odjednom sam se setila da ih je Henk prethodne noći obukao, da je stavio moju noćnu masku kao rajf i da je počeo da imitira Mika Džegera.

Hm, čega bih još morala da se setim? Poslala sam Henku SMS sa ovim pitanjem. A potom sam pozvala svoju najbolju prijateljicu koja je rezignirano uzviknula: „Šta? Uzela si ana? Pa, to je droga za silovanje, koju koriste promišljeni i uglađeni muškarci!“.

U tom trenutku setila sam se fotografija. O, užasa od pornografije! Hoće li biti dovoljno da ukucam svoje ime na Googleu i da ugledam sebe u svoj svojoj goloj lepoti?

„Zašto si to uzela?“, insistirala je moja prijateljica na objašnjenju. Zaista, zašto sam to učinila? Naročito posle čvrste odluke da nikada više ne uzmem neko stimulativno sredstvo, a koju sam donela upravo da bih izbegla anksioznost koju trenutno osećam. Pa, delimično me je motivisao osećaj da starim: pre nekoliko nedelja napunila sam 33 godine i počela sam da razmišljam da su uzbudljive ljubavne avanture definitivno stvar prošlosti. Osim toga, ana je lek koji se izdaje na recept, dakle manje rizičan. Odjurila sam do kompjutera i na tastaturi zatekla poruku od njega: „Ostavio sam ti mali dar u kutiji za puter“.

Naravno, bila je to mala, bela pilula. Potom se oglasio zvuk poruke na mom mobilnom telefonu. „Bilo je super! Hej, da nisam zaboravio kameru kod tebe?“, pisao je Henk.

Na svu sreću, spazila sam je na radnom stolu i za tili čas izbrisala sam sve „dokaze“ od prethodne noći. „Zaista postajem suviše stara za ovakve stvari“, rekla sam naglas, osetivši pri tom veliko olakšanje.

Nataša Ćovin